Dugotrajni kovid: Hoće li nova studija pomoći u utvrđivanju dijagnoze i liječenju
Širom svijeta najmanje 65 miliona ljudi još živi sa dugotrajnim kovidom - to je otprilike svaka deseta osoba koja je imala kovid-19, prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO)
Naučnici sa britanskog Univerziteta u Kembridžu otkrili su da je uporno visok nivo imunog molekula interferon-gama povezan sa podgrupom pacijenata sa dugotrajnim kovidom.
Naučnici iz Velike Britanije veruju da su otkrili dragoceni novi dokaz koji bi mogao da pomogne u dijagnozi i lečenju obolelih od dugotrajnog kovida.
Širom sveta najmanje 65 miliona ljudi još živi sa dugotrajnim kovidom - to je otprilike svaka deseta osoba koja je imala kovid-19, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
SZO opisuje dugotrajni kovid kao nastavak ili pojavu novih simptoma tri meseca posle prvobitne infekcije kovidom, a da ti simptomi traju najmanje dva meseca bez drugog objašnjenja.
Naučnici istražuju mnoge različite aspekte dugotrajnog kovida, ali jedna od najvažnijih stvari koje traže je merljivi biomarker - biološki molekul u krvi, drugim telesnim tečnostima ili tkivima koji može biti pouzdano shvaćen kao znak stanja ili bolesti.
Otkrivanje biomarkera za dugotrajni kovid predstavljalo bi značajan napredak u dijagnozi i praćenju lečenja obolelih i obaranju teorije da je dugotrajni kovid psihološka bolest.
- Zašto kovid i dalje obara neke ljude
- Dugotrajni kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
- 'Dugotrajne prehlade' postoje kao što postoji dugotrajni kovid
Identifikacija dugotrajnog kovida
Doktor Njari Sithol, klinički naučnik za zarazne bolesti na Univerzitetu u Kembridžu, otvorio je jednu od prvih klinika za dugotrajni kovid još u maju 2020. godine.
Klinika u bolnici Adenbruk na Kembridžu pokušala je da otkrije potencijalne biomarkere kod ljudi koji pate od dugotrajnog kovida - ili neku njihovu podgrupu.
U radu objavljenom u časopisu Sajens advansiz (Science Advances), klinika je ove nedelje saopštila da je u njihovim studijama došlo do važnog razvoja.
Sarađujući sa kolegama doktorom Markom Vilisom i doktorom Bendžaminom Krišnom, doktor Sithol je podelio studije na podgrupe zato što se veruje da je dugotrajni kovid bolest sa raznovrsnim sindromima.
To znači da to nije proces jedinstvene bolesti, već brojnih stanja koja se grupišu zajedno pod istim kišobranskim imenom, što čini malo verovatnim da može da se pronađe jedinstveni biomarker koji će obuhvatiti sve pacijente sa dugotrajnim kovidom.
U jednoj podgrupi pacijenata, naučnici su otkrili protein poznat kao interferon-gama (IFN-γ), koji proizvodi jedan tip belih krvnih zrnaca da bi pomogao u borbi protiv bacila i zaštitio vas od bolesti.
Ovaj protein isprva proizvodi imune reakcije kad se pacijent prvi put zarazi kovidom.
Skoro svi pacijenti zaraženi kovidom-19 proizvode interferon-gamu, kao i druge imune molekule ili citokine.
Istraživači su otkrili da se kod pacijenata koji se oporavljaju od kovida u roku od nekoliko nedelja njihov interferon-gama vraća na nivo od pre infekcije.
Međutim, kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom, nivo interferon-game ostaje iznad normalnog duže od 12 nedelja, a kod nekih pacijenata čak i dve godine kasnije.
U proseku, pacijenti sa dugotrajnom kovidom su imali nivo interferon-game najmanje 10 puta viši od neizložene kontrolne grupe.
„Kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom postoji disregulacija imunog sistema", objašnjava doktor Sithol.
„Imuni sistem se ne 'podešava' na normalne nivoe ili normalan funkcionalni status posle kovida i ostaje u povišenom stanju uzbune - kao da je još ugrožen."
Ovi povećani nivoi proteina takođe mogu da izazovu inflamaciju a zato što se ispuštaju u krvotok to može da se proširi i na razne organe.
Jedna hipoteza za povišene nivoe interferon-game, sugeriše doktor Sithol, jeste da bi u telu pacijenata sa dugotrajnim kovidom mogli da postoje viralni fragmenti ili viralni proteini.
„Neke istraživačke grupe proučavaju biopsije debelog creva i drugih oblasti tela da bi videli da li mogu da otkriju virus na tim lokacijama", kaže on.
„Mogao bi da postoji veoma mali nivo virusa koji se i dalje razmnožava ili ti proteini i dalje cirkulišu i navode imuni sistem da neprestano misli da je u telu prisutan patogen."
Druga hipoteza je da rezultate izazivaju autoantitela.
Uobičajeno, ljudski imuni sistemi stvaraju antitela za borbu protiv bolesti.
Ali ponekad se telo okrene protiv samo sebe, stvarajući autoantitela koja napadaju zdrave ćelije.
- Kako se simptomi kovida menjaju sa svakim novim sojem
- Koje su dugoročne posledice korona virusa i koliko traju - pet pitanja i odgovora
- Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje
Da li je povišeni nivo interferon-game biomarker za dugotrajni kovid?
Postoje dokazi da do upornog ispuštanja interferon-game dolazi posle drugih bolesti kao što je infektivna mononukleoza, a zna se da kod drugih bolesti interferon-gama izaziva simptome u koje spadaju zamor, bol u zglobovima i mišićima, i temperatura.
Doktor Sithol i njegove kolege uspeli su da analiziraju razne citokine (imune molekule) u krvi pacijenata pre nego što je počela vakcinacija u Velikoj Britaniji, i uporede ih sa njihovom krvlju posle vakcinacije.
Neki pacijenti sa povećanim nivoom interferon-game vratili su se na normalne osnovne nivoe posle vakcinacije (međutim, ne i svi).
Uz to, značajan broj pacijenata sa dugotrajnim kovidom primetio je da su im simptomi oslabili posle vakcinacije.
Potrebna su dalja istraživanja na većim grupama, ali ova studija pokazuje postojanje veze između smanjenja interferon-game i poboljšanja simptoma, i stoga uliva nadu da bi interferon-gama mogla da se iskoristi za dijagnozu i praćenje nekih pacijenata sa dugotrajnim kovidom.
Pogledajte i video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )