Od Sonje Gandi do Julije Navaljne - udovice političara koje su nastavile rad muževa
Koreta King je prije svega poznata kao supruga Martina Lutera Kinga, afroameričkog borca za građanska prava. Nakon što joj je suprug ubijen, učinila je sve da nastavi rad koji je on započeo.
Posle smrti ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u kaznenoj koloniji u Rusiji, njegova udovica Julija poručila je da će nastaviti rad pokojnog muža.
Kroz savremenu istoriju, nekoliko žena iz raznih delova sveta donelo je sličnu odluku.
- Julija Navaljna: Udovica Putinovog kritičara za koju kažu da je „neustrašiva i principijelna"
- Mama Samija - jedina šefica države u Africi
- Jovanka Broz - od prve drugarice preko špijunke do državne udovice
- Milka Planinc - čelična dama jugoslovenske politike i žena za krizna vremena
Koreta Skot King (Amerika)
Koreta King je pre svega poznata kao supruga Martina Lutera Kinga, afroameričkog borca za građanska prava.
Nakon što joj je suprug ubijen, učinila je sve da nastavi rad koji je on započeo.
Par je živeo u Alabami, gde je Martin Luter King bio pastor baptističke crkve, koja je ubrzo postala centar pokreta za građanska prava crnaca u toj američkoj državi, a kasnije i širom zemlje.
King se ubrzo našao na meti belih suprematista.
- Deset malo poznatih činjenica o Martinu Luteru Kingu
- Marš na Vašington - Dan kada su Afroamerikanci „imali san“
- Da li je Martin Luter King predvideo svoju smrt
Koreta je podržava muža, ali je takođe otvoreno kritikovala činjenicu da su žene efektivno isključene iz aktivnosti u njegovom pokretu.
Martin Luter King je ubijen 4. aprila 1968. godine u Memfisu, gradu u američkoj državi Tenesi.
Samo nekoliko dana nakon sahrane, Koreta je prvi put govorila na demonstracijama.
Otvoreno je izrazila ogorčenje zbog Vijetnamskog rata, zbog čega ju je Federalni istražni biro (FBI) stavio pod prismotru.
Podržavala je ženske pokrete i putovala po svetu držeći predavanja o rasizmu i ekonomskim problemima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kasnije je osnovala centar nazvan po njenom pokojnom suprugu, čija je svrha bila i ostala očuvanje i proučavanje njegove zaostavštine.
Vrhunac njene zaostavštine je proglašenje Dana Martina Lutera Kinga za državni praznik.
Koreta King je preminula 2006. godine i sahranjena je pored muža u Atlanti, u američkoj državi Džordžija.
Njenoj sahrani prisustvovala su četiri američka predsednika: otac i sin Buš, Džimi Karter i Bil Klinton, kao i (tadašnji senator) Barak Obama.
Sonja Gandi (Indija)
Sonja Gandi je izabrana za predsednicu stranke Indijski nacionalni kongres 1998. godine.
Bilo je to veoma teško vreme - dva bivša lidera stranke, Indira Gandi i njen sin Radživ - ujedno Sonjin muž, postali su žrtve političkih atentata.
Njihova partija je pretrpela težak poraz na izborima za donji dom parlamenta zemlje.
Sonja Gandi je rođena u Italiji, muža je upoznala na Kembridžu, gde je studirala engleski.
Venčali su se 1968. godine i uselili u kuću njegove majke Indire Gandi, koja je u to vreme bila premijerka.
Nakon ubistva Indire Gandi 1984. godine, Radživ je postao premijer, ali i je i on ubijen 1991. godine.
U početku, Sonja Gandi je odbijala da preuzme ulogu koju je njen muž imao u stranci.
Stav je promenila u decembru 1997. godine, rekavši da je spremna da učestvuje u predizbornoj kampanji 1998. godine.
Analitičari veruju da je odluka bila rezultat mnogih faktora, između ostalog želje da osigura političku budućnost za sina Rahula.
„Ja nisam spasiteljka, kao što neki od vas možda žele da veruju.
„Moramo biti realni u našim očekivanjima.
„Oživljavanje naše stranke biće dug proces koji zahteva iskren i naporan rad svakog od nas", rekla je u prvom obraćanju, koje je označilo njen ulazak u politiku.
Sonja je nadmašila očekivanja, što se ne može reći za partiju, koja je u poslednje vreme doživela mnogo više poraza nego pobeda.
- „Barat“: Da li je ovo novo ime Indije
- Promenila političku stranku, muž joj zapretio razvodom
- Da li je Mahatma Gandi bio rasista
- „Pesnik kao rok zvezda": Kako je Rabindranat Tagor 1926. izazvao pometnju u Beogradu
Korason Akino (Filipini)
Korason Akino postala je predsednica Filipina 1986. godine, kada je protestima svrgnut režim Ferdinanda Markosa.
Jedan od povoda za proteste bilo je ubistvo njenog supruga, opozicionog lidera Beninja Akina, 1983. godine.
Kritičari su je odbacili kao jednostavnu i duboko religioznu domaćicu - često se pozivala na Boga u javnim govorima.
Rođena je u bogatoj i uticajnoj filipinskoj porodici i studirala je u Sjedinjenim Državama.
Za Beninja („Ninjo") Akina, takođe iz bogate filipinske porodice, udala se 1954. godine, kada je bio mlad političar koji obećava.
Verovalo se bi njen suprug bio izabran za predsednika Filipina da Markos nije suspendovao izbore.
Pobegao je u Ameriku, a vratio se avgusta 1983. godine, verujući da Markos umire, i ubijen je samo nekoliko sekundi nakon što je napustio avion.
Korason Akino bila je u senci tokom cele muževljeve karijere, odgajajući petoro dece kod kuće, a zatim u izgnanstvu.
- Doktorka na Filipinima sama leči 13.000 ljudi na udaljenim ostrvima
- Sin bivšeg diktatora preuzeo vlast na Filipinima
Ali kada je Markos, pod pritiskom Amerike, neočekivano raspisao predsedničke izbore u februaru 1986. godine, Korason je postala predsednička kandidatkinja opozicione koalicije.
Njen nepokolebljivi katolicizam je verovatno bio glavni, ako ne i jedini faktor, koji ju je učinio moćnim simbolom suprotstavljanja korumpiranoj porodici Markos.
Izborna pobeda Korason Akino dočekana je sa euforijom širom sveta, mada je njeno političko neiskustvo uskoro izašlo na videlo.
Proglašena je za ženu godine časopisa Tajm, nominovana je za Nobelovu nagradu za mir i dobila je nagradu za ljudska prava Eleonor Ruzvelt, srebrnu medalju Ujedinjenih nacija i Kanadsku međunarodnu nagradu za slobodu.
Tokom godina njene vladavine, u zemlji je bilo nekoliko pokušaja državnog udara, ali uspela je da ostane na vlasti.
Umrla je 2009. godine.
Svetlana Tihanovskaja (Belorusija)
Pre predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine, Svetlana Tihanovskaja je bila prevoditeljka.
Događaji 2020. godine radikalno su promenili njen život.
Kandidovala se nakon što njenom suprugu, preduzetniku i blogeru Sergeju Tihanovskom, nije bilo dozvoljeno da učestvuje.
Tihanovski je u međuvremenu osuđen na 18 godina zatvora, i trenutno je na izdržavanju kazne, a onda je dobio dodatnih godinu i po dana zbog navodne neposlušnosti.
Prema zvaničnim podacima, na izborima 9. avgusta 2020. godine Aleksandar Lukašenko je osvojio 80,1 odsto glasova, a Tihanovskaja 10,1 odsto.
Nezavisni posmatrači tvrde da je rezultat obrnut i da je Tihanovskaja pobedila.
Pogledajte video o njoj:
Evropska unija, SAD, Velika Britanija i niz drugih zemalja nisu priznale zvanične rezultate izbora, a Lukašenka kao njihovog pobednika.
Brojni izveštaji o falsifikatima na svim nivoima doveli su do najmasovnijih protesta u istoriji Belorusije i do nezabeleženog nivoa nasilja vlasti i pritisaka bezbednosnih snaga na pristalice opozicije.
Tihanovskaja je napustila Belorusiju i postala liderka opozicije u egzilu, dok je tamošnje vlasti traže pod optužbama da je počinila nekoliko krivičnih dela, između ostalog veleizdaju.
Belorusija je od Litvanije tražila da je izruči, ali je iz Viljnusa odgovoreno: „Pre će se pakao zamrznuti".
Interpol je takođe odbio da je stavi na međunarodnu poternicu.
Izabel Peron (Argentina)
Najpoznatija od tri supruge argentinskog predsednika Huana Dominga Perona bila je njegova druga žena Eva, zvana Evita.
Međutim, nije ona uspela da dođe na vlast, već njena naslednica Marija Estela Martinez Kartes.
Ova političarka je na početku karijere bila plesačica, a Izabel joj je bilo umetničko ime.
Budućeg muža, koji je bio više od 30 godina stariji od nje, upoznala je u Panami.
Huan Peron je tamo živeo u egzilu nakon što je svrgnut u vojnom udaru, dok je ona nastupala u noćnom klubu.
Prvo je postala njegova sekretarica, a zatim se udala za njega.
Peron se vratio u Argentinu 1973. godine.
Na predsedničkim izborima u septembru, oboje su se kandidovali - on kao predsednik, ona kao potpredsednica.
Argentinci su je prozvali Izabelita (Mala Izabel).
Nije postala popularna kao druga Peronova supruga Eva (Evita), koju i danas mnogi pamte i vole po humanitarnom radu da pomogne najsiromašnijima.
Izabel Peron je imenovana za predsednicu u julu 1974, posle smrti muža.
Tako je postala prva predsednica države u svetu, iako nije pobedila na opštim izborima.
Nekoliko godina kasnije, svrgnula ju je vojna hunta.
Izabela se našla u kućnom pritvoru, gde je ostala do 1981. godine.
Još je živa, ima 93 godine.
Sirimavo Bandaranaike (Šri Lanka)
Sirimavo Bandaranaike sa Šri Lanke bila je prva premijerka na svetu.
Zvali su je Gospođa B.
Na čelo vlade došla je 1960. godine, nakon što je njen muž Solomon ubijen skoro pred njenim očima.
Gospođa B je bila premijerka od 1960. do 1965, a zatim od 1970. do 1977. i ponovo u ceremonijalnoj ulozi od 1994. do 2000. godine, kada je njena ćerka Čandrika Kumaratunga bila predsednica.
Glavno dostignuće političkog para Bandranaike je uspešno uklanjanje kolonijalne elite sa vlasti i vraćanje samouprave singalskoj većini ostrva.
Međutim, to je postignuto na račun etničke manjine, naroda Tamil.
To je dovelo do višegodišnjeg etničkog sukoba i građanskog rata, koji je trajao od 1983. do 2009. godine i odneo živote više od 80.000 ljudi.
- Šta se desi kad predsednik pobegne iz zemlje
- Kraj vladavine dinastije Radžapaksa u Šri Lanki, slavlje na ulicama
- Iza zidina predsedničke palate u Šri Lanki koju su zauzeli demonstranti
Mireja Moskoso (Panama)
Mireja Moskoso je bila predsednica Paname od 1999. do 2004. godine.
Njen suprug Arnulfo Arijas, koji je bio skoro 45 godina stariji od nje, bio je predsednik tri puta.
Nakon što je Arijas umro u egzilu, Moskoso se vratila u Panamu i postao predsednica.
Njena sestra Rubi bila je prva dama.
Mireja Moskoso je rođena u siromašnoj porodici.
Počela je da radi kao sekretarica, a zatim i kao aktivistkinja u predsedničkoj kampanji tada budućeg supruga Arnulfa Arisasa.
Sa njim je otišla u egzil, a nakon smrti muža se vratila i preuzela vođenje njegove partije.
Dvaput se kandidovala na predsedničkim izborima.
Kada je došla na vlast, Moskoso je pokušala da uspostavi državnu kontrolu nad Panamskim kanalom i da reši neke od ekoloških problema u regionu.
Međutim, strogi zakoni zemlje protiv državne potrošnje sprečili su reforme.
Postepeno je gubila simpatije biračkog tela, i nije uspela da ubedi glasače da je izaberu za drugi mandat.
Halida Zia (Bangladeš)
Halida Zia je bila premijerka Bangladeša od 1991. do 1996, a zatim ponovo od 2001. do 2006. godine.
Bila je prva žena u istoriji Bangladeša i druga u muslimanskom svetu, posle Benazir Buto iz Pakistana, koja je vodila demokratsku vladu kao premijerka.
Njen suprug je postao predsednik Bangladeša 1977, ali je ubijen 1981. godine i usledio je period političke nestabilnosti.
Zia je postala premijerka posle prvih slobodnih opštih izbora u Bangladešu, 27. februara 1991. godine.
Uvela je obavezno besplatno osnovno obrazovanje za devojčice, a tokom njenog mandata budžet za obrazovanje bio je najveći u istoriji zemlje.
Zia je 2003. godine izvojevala usvajanje zakona, koji je predvideo da od 330 poslaničkih mesta barem 30 moraju da dobiju žene.
Pogledajte i video o Juliji Navaljnoj:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )