Rumunski europarlamentarac: Nova Evropska komisija treba da ima komesara za dezinformacije
Tomak, koji je i predsjednik partije Narodni pokret, ocijenio je da je zakonodavstvo u svim članicama "veoma krhko" i istakao da je potreban proaktivan pristup da se zaustavi rast anti-EU raspoloženja koje podstiču političari bliski interesima Kremlja
Sljedeća Evropska komisija treba da ima portfolio za borbu protiv dezinformacija pošto ih ruski predsjednik, Vladimir Putin, koristi kao oružje za slabljenje demokratije podsticanjem nepovjerenja u EU, smatra rumunski evroposlanik, Eugen Tomak.
Na događaju koji je organizovala rumunska medijska kompanija Hotnjuz, Tomak je rekao da je od izuzetne važnosti da Komisija ima komesara koji će se fokusirati na dezinformacije, posebno one koje potiču iz Rusije, jer potkopavaju demokratiju na dnevnom nivou, prenio je Euraktiv Rumunija.
Tomak, koji je i predsjednik partije Narodni pokret, ocijenio je da je zakonodavstvo u svim članicama "veoma krhko" i istakao da je potreban proaktivan pristup da se zaustavi rast anti-EU raspoloženja koje podstiču političari bliski interesima Kremlja.
Rumunski evroposlanik upozorio je na lakoću kojom ekstremistički politički entiteti koriste taktike dezinformisanja dok vlade ostaju "nemoćne jer nemaju mehanizme da odmah odgovore", prenio je Euraktiv Rumunija.
S druge stane, europoslanica Ramona Strugariu kaže da EU ima neophodne alate za borbu protiv dezinformacija i dodaje da oni, međutim, treba efikasno da se upotrebljavaju i u skladu sa demokratskim principima uprave EU.
"Ako mislimo da treba da se borimo protiv dezinformacija istim antidemokratski sredstvima kao oni, grešimo", rekla je Strugariu iz pro-EU partije Obnovimo rumunski evropski projekat.
Ona je ukazala na postojeće pravne instrumente, poput Zakona o digitalnom tržištu i Zakona o digitalnim uslugama, kao i predstojećeg Evropskog zakona o slobodi štampe koji će moći da se koristi u borbi protiv dezinformacija.
Na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru dezinformacije i propaganda identifikovani su kao "drugi po velični rizik sa kojim se svijet suočava ove godine".
U jednom izveštaju EU istraženo je više od 750 napada dezinformacijama između decembra 2022. i novembra 2023, uključujući strateško širenje lažnih priča, a kako bi se narušilo povjerenje u javne institucije i posijala mržnja prema nacijama i grupama ljudi.
( Beta )