Kako je popularni triler Nestala uticao na jedan šokantan slučaj kidnapovanja
U filmu sociopatkinja Ejmi (Rozamund Pajk), smišlja detaljni plan sopstvene otmice, a sve u cilju osvete i kažnjavanja njenog muža i porodice
U martu 2015. godine, kidnapovana je usred noći jedna žena iz Valjeha u Kaliforniji.
Deniz Haskins je oteta iz kuće njenog momka, silovana i 48 sati držana kao talac.
Bez obzira na sve, kako je opisano u novoj Netfliksovoj dokumentarnoj seriji Američki košmar (American Nightmare) , posle puštanja na slobodu, ona je bila ne samo optužena da je sama orkestrirala ovaj užasan slučaj, već su mediji, a navodno i FBI agenti, ceo slučaj povezivali sa filmom Nestala (Gone Girl) iz 2014. godine, nastalom prema istoimenom trileru Džilijan Flin iz 2012.
U filmu sociopatkinja Ejmi (Rozamund Pajk), smišlja detaljni plan sopstvene otmice, a sve u cilju osvete i kažnjavanja njenog muža i porodice.
U stvarnosti, ova lažna optužba i ogromna nepravda, predstavljali su nov napad na ranjivu žrtvu.
- Leopold i Lob: Jezivi „zločin veka“ koji je fascinirao Hičkoka i druge režisere
- Dejvid Finčer: holivudski najprovokativniji reditelj
- O kraju sveta i apsurdu: Koliko je „Doktor Strejndžlav“ aktuelan i danas
U drugoj epizodi ove trodelne serije u kojoj je i insert iz filma, Haskins ponovo objašnjava kako nije bila u stanju da pobegne iz zatočeništva, samo da bi se potom ponovo našla pred policijom koja ju je tretirala kao osumnjičenu u celom slučaju.
„U poslednjih 48 sati živim od minuta do minuta, pokušavajući da preživim.
„Poslednja stvar o kojoj bih razmišljala je: 'Ukoliko preživim, moram da se postaram da moja priča bude uverljiva'", priča ona.
Detalji celog slučaja Haskins su u tolikoj meri bili neverovatni da policija nije mogla u njih da poveruje.
Haskins i njen momak Aron Kvin policiji su ispričali istu verziju o toj noći.
Njih su vezali napadači u ronilačkim odelima, na silu su im ubrizgali sedativ, a oči prekrili zatamnjenim naočarima, dok im je ranije snimljena audio poruka poručila da će Haskins biti oteta i zatim puštena 48 sati kasnije kada bude plaćena otkupnina.
Kada se Kvin probudio, Haskins je već bila odvedena, a on je primio dve tekstualne poruke u kojim su od njega zahtevane dve isplate od po 8.500 dolara da bi ona bila puštena, uz uslov da ne zove policiju.
Policija iz Valjeha se ipak umešala u slučaj, ali u trenutku kada su oni počeli da krivicu svaljuju na Kvina, Haskins se pojavila na plaži Hantington, udaljenoj oko 650 kilometara, u blizini kuće njenih roditelja.
Ona je ispričala da joj je otmičar rekao da će joj ubiti roditelje ukoliko policiji prijavi silovanje, pa je zbog toga u početku poricala da se to dogodilo.
Onog dana kada su Haskins oslobodili, predstavnik za štampu policije iz Valjeha je na izuzetno posećenoj konferenciji za medije, rekao da policija smatra da je par iscenirao kompletan slučaj.
„Gospodin Kvin i gospođica Haskins su svojim činjenjem uskratili zajednicu za uobičajenu pozornost policije i skrenuli pažnju sa pravih žrtava, unoseći strah među članove zajednice.
„Najblaže rečeno, oni ovoj zajednici duguju izvinjenje", dodao je.
- Isterivač đavola: Zašto je demonska opsednutost deo naših najmračnijih strahova
- Zašto je Stiven Spilberg smatrao da je Park iz doba jure „Ajkula na kopnu“
- Dešifrovano pismo Zodijaka - zloglasnog serijskog ubice
Dag Rapaport, advokat Deniz Haskins, u dokumentarnom filmu tvrdi da mu je narednog dana agent službe FBI pošto je saslušao Haskins, izneo sumnju da njegova klijentkinja ne govori istinu.
„'Zar niste gledali film Nestala?' očigledno misleći na film Dejvida Finčera.
„Kako je ta osoba, zadužena za istragu zločina uopšte mogla da pomisli da se ovde radi o filmu sa Benom Aflikom? To je Holivud. Ovo je pravi život.
„On je bio ubeđen da je potpuno u pravu i to je klasičan slučaj tendencije koji se naziva pristrasnost potvrđivanja", dodaje Rapaport.
Autori filma ističu da FBI nikada nije objavio snimak saslušanja.
Novinari BBC Kulture kontaktirali su policiju tražeći komentar, ali su oni odbili da odgovore na taj poziv.
U narednim nedeljama mediji su objavljivali lažne optužbe sa naslovima koji su se odnosili na film Iščezla.
Film je prikazan u oktobru 2014. godine i dalje je bio aktuelan kod većine čitalaca.
ABC Njuz je prednjačio sa naslovom koji je glasio: Deniz Haskins i njena navodna otmica: Šta sve znamo o kalifornijskoj Nestaloj devojci, dok je britanski Metro objavio sumnje zvaničnika.
Nestala iz pravog života 'inscenirala sopstveno kidnapovanje', kaže policija, glasio je njihov naslov.
Kontroverzna fikcija
U periodu između objavljivanja romana (2012) koji je do 2019. godine prodat u tiražu od 20 miliona, pa sve do premijere filma 2014, Nestala je bila predmet javne debate.
Elijana Dokterman iz magazina Tajm se u njenom člankom, objavljenom u vreme premijere filma, dotakla obe strane spektra razmišljanja na ovu temu.
Iznela je stav da se istovremeno radi o seksualnom portretu lude žene, ali i o 'feminističkom manifestu', objasnivši da upravo taj dualitet čini film zanimljivim.
Ali bez obzira na sve teme koje film i knjiga pokreću, jedina stvar koja je bila neupitna tiče se same popularne kulture i slobode da se stvaraju ovakvi mračni i devijantni likovi i zapleti.
Ono što dokumentarna serija Američki košmar ističe je to da policija definitivno ne bi smela fikciju da koristi kao osnovu za ispitivanje koja će samo produbiti traume žena koje su žrtve nasilja.
Novinarka Džoan Smit se, pišući o Nestaloj za Gardijan, usredsredila na ono što je u filmu videla kao 'recikliranje mitova o silovanju…što je užasno izvrtanje činjenica', navodeći da on ovekovečuje pretpostavku da su slučajevi lažnih optužbi za silovanje sve samo ne retki.
Jedno istraživanje iz 2023. godine pokazuje da 16 odsto Britanaca misli da polovina prijavljenih silovanja potpada pod kategoriju lažnih prijava, dok studije o stvarnim slučajevima lažnog prijavljivanja silovanja, koje je gotovo nemoguće potkrepiti činjenicama, variraju od 0,5, pa sve do tri ili četiri procenta.
No, da li je advokat Deniz Haskins bio u pravu kada je rekao da je neobičan narativ iz filma Nestala mogao tako direktno da utiče na policiju da bi je okrenuo protiv njegove klijentkinje?
Možda, kaže Melisa Hamilton, profesorka prava i kriminalnog pravosuđa na univerzitetu u Sareju.
„Kao ljudi, naročito kada se govori o istražnim postupcima, želimo da svaka priča ima neki smisao.
„Umesto da o njoj razmišljaju kao o zločinu, istražitelji najčešće misle da je potrebno da razumeju motive počinilaca i da na osnovu podataka do kojih dođu izdvoje činjenice koje potvrđuju priču koja po njima ima smisla", objašnjava ona.
- Donose li izmene Krivičnog zakonika pravdu za žrtve silovanja u Srbiji
- Britanska glumačka zvezda koja zakopava nagrade u bašti
- Zlatni globus: Borat pobedio, Dejvid Finčer gubitnik
„Ono što bi se ovde moglo istaći je da filmovi poput Nestaleobjašnjavaju nešto što u početku nije bilo najjasnije, ali je lepota filma u tome da kada se slagalica na kraju sklopi, možete da kažete 'aha, ovo je baš čudno, ali sada mi je sve jasno'.
„To može da nas odvede do pristrasnosti potvrđivanja koja se zatim primenjuje na datu situaciju - 'zbog toga što sam sve shvatio (iz filma), sada ću to da primenim i u ovoj situaciji'. Činjenica da je FBI povlačio paralele sa Nestalom nastala je zbog toga što im je takav scenario već bio poznat", dodaje.
A što se tiče pravde za Haskins i Kvina, stvarni počinilac zločina, Metju Miler je 2017. godine uhvaćen zahvaljujući naporima narednice Misti Karauzu i osuđen na 40 godina zatvora.
Haskins i Kvin su 2018. godine dobili 2,5 miliona dolara odštete pošto su se nagodili sa gradom Valjeho, iako je grad , „negirao da je išta pogrešio".
Policija se na kraju izvinila, ali nijedan od službenika umešanih u slučaj nije odgovarao zbog postupaka, a glavni detektiv Mat Mustard je čak, kako se navodi u dokumentarnoj seriji iz 2015. proglašen i za policajca godine.
„Kada su me kindapovali nisam znala da li ću doživeti naredni dan, a zatim su me ljudi napali na društvenim mrežama i prilepili tu etiketu Nestale, pretvorivši me u tu osobu koja nema nikakve veze sa mnom", rekla je Haskins u razgovoru sa magazin Pipl2021. godine.
U Nestaloj, Ejmino 'kidnapovanje' su prihvatili kao stvarno.
U slučaju Haskins na koji se serija Američki košmar odnosi, to se nije desilo bez obzira što je njeno iskustvo bilo stvarno.
„Ne znam šta je još trebalo da mi se dogodi…da se dogodi bilo kojoj ženi da bi joj se poverovalo", poručuje ona na kraju intervjua.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )