Prihod od ruske imovine u Evropi za naoružavanje Ukrajine

Evropska unija treba da uzme 90 odsto prihoda od ruske imovine zamrznute u Evropi i prebaci ga u EU fond za finansiranje oružja UKrajini, predložio je juče evropski šef diplomatije Žozep Borel.

Borel je kazao juče novinarima u Briselu da će danas podnijeti zvanični predlog vladama 27-očlanog bloka, uoči samita lidera EU u četvrtak i petak.

Prema Borelovom planu, prihodi od imovine poput kamata ići će u Evropski fond za mir, vanbudžetski fond koji pruža vojnu pomoć zemljama van EU i koji je uglavnom korišćen za Ukrajinu.

“Ako to uradimo, Rusi neće biti zadovoljni”, kazao je Borel. “Tolika suma novca - tri milijarde eura godišnje - nije prevelika, ali nije ni zanemarljiva”.

Zvaničnici su kazali za Rojters da na samitu vjerovatno neće biti donijeta odluka o predlogu već će se on njemu inicijalno razgovarati.

Otprilike 70% svih ruskih imovinskih sredstava blokiranih na Zapadu čuva se u belgijskom centralnom depozitoriju hartija od vrijednosti Euroclear, gdje se nalaze razne ruske hartije od vrijednosti i gotovina u vrijednosti od 190 milijardi eura, navodi britanska agencija.

Borel je kazao da neće sav novac od zaplijenjene imovine otići Ukrajini, ali očekuje da većina hoće.

Predložio je da preostalih 10 odsto zaplijenjene imovine ide u centralni budžet EU - koji ne može biti korišten za kupovinu oružja - u cilju jačanja odbrambenih kapaciteta ukrajinske industrije.

Prošle nedelje je jedan visoki zvaničnik EU izjavio da će zamrznuta ruska imovina u Evropskoj uniji vjerovatno donijeti između 15 i 20 milijardi eura neto profita do 2027. godine, u zavisnosti od globalnih kamatnih stopa.

Borel je naglasio da njegov predlog podrazumijeva upotrebu profita od imovine koja se nalazi u Evropi, a ne samu imovinu.

Evropski zvaničnici su prvobitno razgovarali o upotrebi profita od zaplijenjene imovine za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine.

Međutim posljednjih nedjelja, oni se sve više fokusiraju na to kako da pomognu Ukrajini u vojnom smislu budući da se ukrajinske snage bez dovoljno municije bore kako bi se oduprle ruskoj invaziji dok američki Kongres koči veliki paket vojne pomoći.

Njemački kancelar Olaf Šolc i predsjednica EK Ursula fon der Lajen su među liderima koji su podržali ideju upotrebe prihoda za vojnu pomoć UKrajini.

Pojedine vlade su takođe izrazile zabrinutost da će Moskva uzvratiti zapljenom imovine zapadnih kompanija u Rusiji.

Međutim, Borel tvrdi da je došlo vrijeme za odluku, koja da bi bila usvojena mora imati jednoglasnu podršku.

( N.B. )