Skroman eksport: Izvozili smo struju, tuđi aluminijum, votku...

Skoro trećina crnogorskog izvoza prošle godine činila je struja zbog toga što je pala dobra kiša, i što je većina privrede - potrošača ugašena. Drugi proizvod je aluminijum, kojeg više ne proizvodimo, već samo pretapamo uvozni i dodamo legure. Nešto malo se izvozi votke, rakije, suvog mesa i vina, a najsloženiji domaći proizvod su ljekovi beogradskog predstavništva “Hemofarma”.

Među izvoznim proizvodima su rude boksita, olova, cinka i uglja. Šumska bogatstva Crna Gora troši za izvoz najprostijih i najjeftinih proizvoda - drvne građe i ogrijevnog drveta, i to državama koje su donijele odluku da čuvaju svoje šume.

Ovi podaci Monstata o trgovinskoj razmjeni u prošloj godini pokazuju da je crnogorska privreda veoma nerazvijena i da zavisi od vremenskih prilika.

Crna Gora je prošle godine imala izvoz od 674 miliona eura, dok je uvoz bio 3,8 milijardi, odnosno pokrivenost uvoza izvozom iznosila je svega 17,7 odsto. U odnosu na 2022. godinu izvoz je smanjen sa 26 miliona, a uvoz povećan za 270 miliona eura.

Trećina izvoza zavisi od kiše

Električna energija je sa 207 miliona eura činila 30 odsto izvoza, zahvaljujući dobroj hidrološkoj godini i rekordnoj proizvodnji u Termoelektrani Pljevlja, ali i smanjenju rada domaćih najvećih porošača Kombinatu aluminijuma i Željezari. Kupci za struju traženi su na međunarodnim berzama a najviše je otišlo u Bosnu i Hercegovinu za 54 miliona, Srbiju za 45,6 miliona, Sloveniju za 45 miliona, Češku za 29,2 miliona, Švajcarsku za 15,5 miliona,...

Najveći domaći potrošač električne energije Kombinat aluminijuma na početku 2022. godine, zbog neprihvatanja nove cijene struje od Elektroprivrede, početkom 2022. godine smanjio je proizvodnju sirovog aluminijuma za 90 odsto, a potpuno je obustavljena u maju prošle godine. KAP od tada uvozi sirovi čisti aluminijum, pretapa ga u legure i onda izvozi.

Tako da je prošle godine izvoz legura aluminijuma iznosio 71 milion eura, dok je istovremeno uvoz sirovog aluminijuma vrijedio 47 miliona eura. Godinu ranije u 2022. je izvoz aluminijuma vrijedio 170 miliona, a uvoz 140 miliona.

Aluminijum smo prošle godine većinom izvozili u Hong Kong za 28,5 miliona, Luksemburg za 23,2 miliona, Švajcarsku za osam miliona,... a uvozili smo ga iz Malezije za 33,6 miliona, Indije za 5,4 miliona, Rusije za 4,6 miliona...

Podgorička fabrika “Hemofarma” bavi se proizvodnjom infuzionih rastvora, oftalmoloških preparata i cefalosporinskih antibiotika. Ovih proizvoda Crna Gora je lani izvezla za 41,4 miliona eura, od čega za Srbiju 40,6 miliona.

“Beluga” za kratko vrijeme izbila u vrh

Fabrika votke “Beluga” otvorena je u Nikšiću u aprilu prošle godine, ali je već postala jedan od najznačajnijih crnogorskih izvoznika. U podacima Monstata kao proizvod nalazi se etil-alkohol-rakija i ostala pića sa ukupnim izvozom od 23,8 miliona eura. Prema informacijama “Vijesti” od ovog iznosa 21 milion eura se odnosi na izvoz votke, a oko dva miliona na izvoz rakija i sličnih pića “Plantaža”.

Najviše votke i rakije izvezeno je u Litvaniju za 6,3 miliona eura, a zatim u Sjedinjene Američke Države 5,6 miliona, Izrael 5,3 miliona, Letoniju dva miliona,.... Izvoza ovih proizvoda bilo je i u Ujedinjene Arapske Emirate od 526 hiljada eura, Indiju za 512 hiljada, ali i u Jordan za 249 hiljada, Irak za 238 hiljada,...

Ruda je izvezeno u ukupnom iznosu od 22,7 miliona eura, zahvaljujući novim koncesionarima Rudnika boksita, i Rudniku olova i cinka Šuplja stijena kod Pljevalja. Boksita je izvezeno za 7,1 milion, olova za 4,1 milion i cinka za 11,2 miliona eura. Najviše ruda izvezeno je u Poljsku 11 miliona, Srbiju 4,6 miliona i Luksemburg 4,5 miliona.

Uglja je Crna Gora izvezla za 12 miliona eura, do čega 11,9 miliona u Srbiju. Termoelektrana Pljevlja, koja je do prošle godine bila skoro jedini kupac uglja, naredne godine neće raditi sedam do osam mjeseci zbog završetka remonta. To bi značilo i da Rudnik u tom periodu ne bi imao prihode. Zbog toga je uprava kompanije još i prije dvije godine počela da se sprema za taj period tražeći kupce u inostranstvu. Ministar energetike Saša Mujović nedavno je sa sastanka u Beogradu kazao da je dogovoren nastavak izvoza uglja za termoelektrane Elektroprivrede Srbije.

Suvog i dimljenog mesa izvezeno je lani za 20,8 miliona eura, od čega najviše u Srbiju za 17 miliona i na Kosovo za 1,2 miliona, ali je ovaj crnogorski proizvod stizao i do Njemačke u vrijednosti od 587 hiljada eura i Švedske za 392 hiljade,....

Izvoz vina u 35 država

Vina je izvezeno za 13,4 miliona eura u čak 35 država. Najviše je prodato u Srbiji za 7,4 miliona i u BiH za 2,5 miliona eura. Izvoz na Kosovo vrijedio je 772 hiljade eura, u Kini je prodato za 492 hiljade, u Njemačku za 487 hiljada, u Hrvatsku za 477 hiljada, u Kanadu za 188 hiljada, u SAD za 178 hiljada...

Crnogorsko vino stizalo je i do trpeza u Japanu za 18 hiljada, Svazilendu za 9,5 hiljada, Australiji za 4,7 hiljada, kao i Keniji za 144 eura.

Najveći proizvođač piva u Crnoj Gori, nikšićka Trebjesa, u vlasništvu je međunarodne grupe “StarBev” koja je preuzela i brend “Nikšićko pivo” i proizvodi ga u svojim drugim pivarama. To je razlog za nizak izvoz piva od samo 3,8 miliona eura. Vlasnik grupe pivo iz Nikšića uglavnom koristi za prodaju u Crnoj Gori i za izvoz dominantno u tri države - BiH i Kosovo gdje prodaja vrijedi po 1,2 miliona eura, i u Albaniju od dva miliona eura.

Izvoz prerađevina od mesa iznosio je 6,2 miliona eura, od čega je najviše izvezeno u BiH 2,7 miliona, Kosovo 1,8 miliona, Srbiju jedan milion, ali su ovi proizvodi stizali i do Njemačke u iznosu od 101 hiljadu, Švedsku za 74 hiljade eura,...

Crna Gora ima i izvoze još nekih proizvoda u malim količinama poput sušenog povrća za 2,4 miliona, svježeg voća za 2,6 miliona, sredstava za čišćenje - hlorati i perlohlorati za 4,6 miliona eura, eksploziva za 3,4 miliona, etiketa od papira za tri miliona, kamena za spomenike od 2,7 miliona...

Izvozili građu i ogrijev državama koje štite svoje šume

Ukupan izvoz drvnih proizvoda iznosi 49,7 miliona eura, međutim izvoz drvenog namještaja iznosio je svega 1,4 miliona eura. Većina drveta izvezena je kao rezana građa i to za 28 miliona, dok je drveta za ogrijev, računajući i pelet, izvezeno za 15,8 miliona eura.

Najviše drvne građe i ogrijevnog drveta izvezeno je u Albaniju i na Kosove, koje su 2016. godine uvele desetogodišnju zabranu sječe svojih šuma.

Tako je drvne građe najviše izvezeno na Kosovo u vrijednosti od 11,3 miliona eura, u Albaniju za 7,5 miliona, Srbiju 3,8 miliona, Sjevernu Makedoniju 3,1 milion,... Ogrijevnog drveta najviše je izvezeno na Kosovo u vrijednosti 5,5 miliona eura, u Srbiju za tri miliona, u Sjevernu Makedoniju za 2,9 miliona, Italiju za 2,7 miliona, u Hrvatsku za 868 hiljada, u Albaniju za 567 hiljada,..

Mašina, vozila, aviona... “izvezeno” za sto miliona

Oko sto miliona eura odnosi se na izvoz roba koje su prethodno uvezene, odnosno na njen reeksport preko crnogorske teritorije ili povratak u zemlju odakle je uvezene u slučaju neke greške ili isteka roka.

Tako je Crna Gora izvezla mašina i mehaničkih djelova za 24,8 miliona eura, elektromašina i opreme za 12,5 miliona, optičke opreme za 3,5 miliona,...

Na isti način je “izvezeno” i vozila za 16 miliona eura, od čega u Njemačku za 5,8 miliona,... Izvezeno je i 10,2 miliona eura aviona i njihovih djelova, što je djelimično ostvarila stečajna uprava bivšeg “Monetenegro Airlinesa” prodajom rashodovanih aviona. Crna Gora je lani “izvezla” i naftnih derivata za 25,6 miliona eura. Na listi Monstata nalazi se oko 200 država i teritorija, ali je izvoz goriva od 9,3 miliona eura registrovan u kategoriji “ostale” države, dok je 16,2 miliona prodato u Sloveniji.

Metalni novac “izvozili” u Austriju, a nakit u Tursku

U statističkim knjigama o izvozu nalazi se i neobičan podatak da je Crna Gora lani izvezla metalnog nova u Austriju za 6,2 miliona eura, kao i dragocjenosti i nakita od plemenitih metala u Tursku za četiri miliona eura.

U tabelama o uvozu je navedeno da je istovremeno iz Austrije uvezeno metalnog novca za 3,7 miliona eura, a dragocjenosti od plemenitih metala iz Turske u iznosu od 11 miliona eura. Ovi podaci govore da je taj metalni novac i nakit iz nekih razloga uvezen iz tih zemalja, a kasnije vraćen što je zabilježeno kao izvoz.

( Goran Kapor )