Kad su i vlasti zviždači

Prisnu vezu sa svetom, opet smo uspostavili iz bojazni da bi iz njega ponovo moglo da doperja neko zlo. Kao u vreme prispeća korone, i sada su se na ulicama pojavile patrole vojne policije, ali- povodom terorističkog masakra u Moskvi, kao protiv uroka.

Reagovanje ovdašnjih vlasti je, ujedno podsetilo na raspon između „šizele“ i „smirele“ u vreme NATO bombardovanja, čija je 25-godišnjica upravo obeležena. Jer, upućene su nam poruke i da bi užas koji su pretrpeli Moskovljani mogao da ubrza srljanja ka trećem svetskom ratu, ali i da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna. Pa da, takoreći, vojna policija na ulicama afirmiše domaću stabilokratiju spram svekolike destabilokratije.

Ali, i Rusiji i Izraelu se činilo da su bezbedni, za razliku od okoline koju su i sami uzdrmavali, što se i Srbiji spolja često spočitava. Obe te sile su, međutim, doživele tragične demantije sopstvenog precenjivanja. Pogotovo što su, pritom, potcenili spoljne dojave da su izloženi neposrednoj terorističkoj pretnji.

Vašington je obavestio Moskvu dve nedelje pre krvoprolića u njenoj koncertnoj dvorani, da ekstremisti spremaju udare na tamošnje masovne skupove, a Kairo je predočio Tel Avivu da mu se sprema upad Hamasa. Vladimir Putin i Benjamin Netanjahu su zanemarili te poruke, uz ostalo i zato što su bili uvereni da niko ne može da konkuriše njihovoj „superiornoj obaveštenosti“. Plus, gazda Kremlja je dostavu protumačio kao „provokaciju niza zapadnih struktura, s ciljem da destabilizuju naše društvo“.

Pokolji u Moskvi i u kibucima, zatekli su oba lidera u okupacionim dejstvima po tuđim teritorijama, pri čemu su zanemarili unutrašnju nacionalnu bezbednost kojom su se hvalili. Putin se posvetio invaziji na Ukrajinu i nadmetanju sa Zapadom oko njene sudbine, ali su mu u prestonici, islamski teroristi pogubili masu sunarodnika. Netanjahu je mislio da mu je važnije da se širi po Zapadnoj obali, ali ga je napao Hamas iz Gaze, za koju je uobrazio da ju je smirio, da bi je sada osvetnički razarao.

Sve bi bilo drugačije da su uvažena upozorenja spolja. Ali, svet prolazi kroz krizu poverenja, koja bitno otežava procene verodostojnosti upozorenja.

Ovom milenijumu je na startu udaren taj žig. Američke vlasti su potcenile obaveštajne izveštaje pa su teroristi izveli udare otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington. Zatim je Bela kuća naredila napad na Irak, pod neopravdanim izgovorom da se tamo gradi nuklearni arsenal i time podelili svet, čak i saveznike, što se i sada oseća.

Rusija je, pak, bila zavedena sopstvenim obaveštajnim raportima da će njene trupe lako pregaziti Ukrajinu i poništiti joj državnost, ali su naišli na snažan otpor. Putin je računao i da će tom invazijom zaustavi širenje NATO, ali se ovaj savez pojačao pristupanjem Švedske i Finske.

Hamas je znao da će mu Izrael žestoko uzvratiti, ali je omanuo u serviranom mu proračunu da će urnisanje Gaze izazvati svekoliku islamsku solidarnost. Izrael, ujedno, zanemaruje upozorenja da mu strahovito razaranje Gaze ubrzano smanjuje, prvobitno dobijenu, podršku u svetu.

Istovremeno se ne uvažavaju ni upozorenja o podrivanju uslova za opstanak čovečanstva. Ne ispunjavaju se preuzete obaveze za smanjenje klimatskih lomova koji prete da bi mogli da praktično potope priobalne gradove pa i neke ostrvske države. Upozorava se i da bi pored velikih koristi, navala veštačke inteligencije mogla da ljudima i sistemima nanese velike štete. Uveliko se množe dokazi i da faktičku vlast drže neizabrani organi u vidu plutokratije, da stvari mestimično idu u pravcu privatizacije državnih organa.

Ohrabruje, ipak, što pojedine vlasti, iako se bore protiv zviždača u sopstvenim redovima, postaju i same zviždači u međunarodnim odnosima, upozoravajući ne samo partnere nego i rivale, na opasnosti koje im prete ili na stranputice u koje su zabasali. Kao što su Amerika i Egipat poslali izveštaje Rusiji i Izraelu o planovima terorista.

Ili kao što mi iz EU dobijamo potvrde o neregularnostima izbora i vezama kriminala s delovima vlasti. Kao i da su se naši reprezenti obavezali da nećemo ometati učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, pri čemu kontraproduktivo deluje ovdašnje upozorenje da bi Srbija mogla da protestuje i protiv same sebe - istupanjem iz Saveta Evrope.

Reklo bi se, takođe, i da su ovdašnje vlasti specifični zviždači, jer povremeno strancima otkrivaju svoje stvarne namere, koje od građana skrivaju. Pa, tako, usrdno uveravaju Zapad da su mu istinski naklonjeni, a da moraju da ga kritikuju, čak i da ih označavaju kao „zločince“, jer je većina birača rusofilična.

Naše vlasti imaju zviždački paket. I one gone zviždače u sopstvenim redovima a dobijaju priznanja u svetu kao zviždači o svojim tajnim planovima, koje bi njihove pristalice izviždale.

Vreme je da se ova zemlja nedvosmisleno, javno i dokazivo opredeli za put ka EU. I da vlasti prestanu, jednom za svagda, da nas razvlače između prefabrikovanih „šizela“ i „smirela“.

(novimagazin.rs)

( Momčilo Pantelić )