Zenović: Najveći dio obaveza iz EU agende završiti do kraja naredne godine

Predstavljen Nacrt programa pristupanja Crne Gore EU za period od 2024. do 2027. godine

4903 pregleda2 komentar(a)
Foto: Saša Matić/Vlada Crne Gore

Vlada planira da najveći dio obaveza u okviru evropske agende završi do kraja naredne godine, kazao je glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom (EU) Predrag Zenović na predstavljanju Nacrta programa pristupanja Crne Gore EU (PPCG) za period od 2024. do 2027. godine.

PPCG je krovni strateški dokument procesa evropske integracije Crne Gore koji definise obim i dinamiku reformi koje su potrebne za usklađivanje sa pravnom tekovinom EU.

Zenović je na okruglom stolu u Podgorici kazao da je u četvrtom kvartalu prošle godine počela izrada PPCG koji se odnosi na programski period 2024-2027, kako bi se taj dokument uskladio sa novom pravnom tekovinom EU, ali i dinamikom donošenja nacionalnih zakonodavnih i strategijskih dokumenata.

Kako je naveo, prva faza izrade podrazumijevala je detaljnu analizu skoro pet hiljada akata koje je EU usvojila od oktobra 2021. do oktobra 2023. godine, odnosno ocjenjivanje relevantnosti u pogledu prenošenja tih akata u nacionalno zakonodavstvo.

„Imajući u vidu brojnost i obim akata EU, ova vrlo zahtjevna analitička faza trajala je i u toku prvog kvartala ove godine, nakon čega se pristupilo kreiranju planova za prenošenje svih akata koji su ocijenjeni kao relevantni u nacionalno zakonodavstvo“, dodao je Zenović.

Prema njegovim riječima, PPCG je strukturiran tako da svako pregovaračko poglavlje ima uvod u te planove i potrebe.

"U okviru svih planova i potreba odvojeni su dijelovi koji se odnose na strateški i zakonodavni okvir, a sam zakonodavni okvir obuhvata kako zakonska rješenja, tako i podzakonske akte”, pojasnio je Zenović.

foto: Saša Matić/Vlada Crne Gore

Pored toga, kako je dodao, plan prate četiri aneksa: Pregled mjerila za zatvaranje preogvaračkih poglavlja, Pristupna podrška IPA II i IPA III, UN Agenda 2030. EU Agenda i Sektori IPA III – (Uvezivanje ciljeva održivog razvoja UN sa pregovaračkim poglavljima, klasterima, IPA prozorima i tematskim priroritetima), Akronimi institucija, te Akronimi klastera.

Zenović je kazao da je, imajući u vidu da određeni broj institucija još nije usvojio pravilnike o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, kao ni kadrovske planove, prilikom izrade PPCG odlučeno da dokument ne sadrži dijelove koji se odnose na administrativne kapacitete i infrastrukturu.

“Plan je da se uradi detaljna analiza potreba po svim pregovaračkim poglavljima u pogledu jačanja administrativnih kapaciteta i infrastrukture”, naveo je Zenović.

On je rekao da je Nacrt Programa pristupanja Crne Gore EU 2024-2027, u okviru sva 33 pregovaračka poglavlja, obuhvatio ukupno 714 planova, i napomenuo da se određeni broj akata ponavlja kroz više poglavlja.

“Od 714 propisa, 158 ih je planirano kroz strateški, a 556 kroz zakonodavni okvir”, naveo je Zenović.

On je kazao da je, što se tiče dinamike planova po godinama koja bi trebalo da reflektuje političku opredijeljenost Vlade da pregovore u pristupanju EU finalizuje do 2027. godine, najviše obaveza planirano za 2024. godinu – 335.

Prema riječima Zenovića, za 2025. godinu planirano je 228 akata, za 2026. 100 propisa, a u 2027. godinu 51 propis.

“Najveći dio obaveza suštinskih, strukturno najizazovnijih je predviđeno da se završi do kraja naredne godine“, rekao je Zenović.

On je kazao da je PPCG-om najviše obaveza planirano u pregovaračkim poglavljima 12- Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarna politika (96), 14- Saobraćajna politika (66), 23- Pravosuđe i temeljna prava (51), 1-Sloboda kretanja robe (45) i poglavlju 27- Životna sredina i klimatske promijene (42).

Kako je naveo Zenović, najveći broj akata trebalo bi da usvoje Uprava za bezbjendost hrane, veterinu i fitosanitane poslove (98), Ministarstvo finansija (82), Ministarstvo saobraćaja i pomorstva (64), Ministarstvo turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera (56) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (53).

On je kazao da će PPCG biti uskoro usvojen na Vladi i dodao da žele da imaju nevladin sektor kao partnere u realizaicji tog plana.

Poslanica Simonida Kordić istakla je da je za proces evropskih integaracija i zadatke koje pregovaračke grupe treba da ostvare najvažnije što postoji najviši nivo političke saglasnosti po pitanju članstva u EU, ali je ukazala na nedostatak ekspertskih kapaciteta da se u zadatom vremenu kvalitetno obave svi ti zadaci.

foto: Saša Matić/Vlada Crne Gore

Zenović je rekao da nastoje da ljude koje imaju u sistemu zadrže i motivišu da tu ostanu, ali je ukazao i na značaj velikog broja instanci koje Crnoj Gori omogućavaju dragocjenu ekspertku podršku, koja je najčešće besplatna.

Kerim Međedović iz Agencije za lokalnu demokratiju kazao je da bi državna uprava trebalo da u pregovarački proces više uključi nevladin sektor koji želi da radi i doprinosi na tom polju.

Zenović je rekao da ključna radna snaga mora doći iz državne uprave, od ljudi koji su eksperti, i dodao da nevladin sektor, koji je odličan korektivni mehanizam, vide kao partnere.

Milena Vujović iz Građanske alijanse ocijenila je ova plan kao ambiciozan i dodala da se nada da su ovaj put, budući da neki prethodni planovu nijesu realizovani, realno sagledali situaciji i ljudske i tehničke kapaciteta kojima raspolaže Crna Gora.

Zenović je kazao da analize prethodnih PPCG pokazuju nisku realizaciju, koja je najčešće razlog lošeg planiranja.

„Mislim da smo sada dali široku autonomiju i odgovornost pregovaračkim grupama da ovaj proces planiraju realno, a opet tako da reflektuje opredijeljenost Vlade da okonča pregovore o pristupanju EU do kraja 2027. godine, kako bi Crna Gora postala članica 2028“, naveo je Zenović.

Kako je dodao, uloga pregovaračih grupa biće i da ukaže gdje i u kojoj mjeri adminstracija ima potrebu za eksternom ekpertskom pomoći i nađe modalitete da se ta ekspertiza nadomjesti, a sve sa ciljem da se pravna haromizacija desi po planu koji je predvidio PPCG. (kraj) nim/žug