OŽVS nastavio da uvećava gubitke
Minus lani iznosio skoro milion eura, ukupni prihodi manji od troška za zarade
Državna kompanije Održavanje željezničkih voznih sredstava (OŽVS), kojeg Vlada planira da pripoji Željezničkom prevozu, lani je poslovalo sa gubitkom od 909 hiljada eura, pokazuju finansijski izvještaji kompanije za 2023. godinu objavljeni na Montenegro berzi.
Ovo preduzeće je dugogodišnji gubitaš, a sa prošlogodišnjim izvještajem akumulirani gubitak je uvećan na ukupno 8,3 miliona eura.
OŽVS je lani imao prihode od 2,05 miliona eura i bili su za oko 250 hiljada eura veći nego godinu ranije. Međutim, samo troškovi za isplatu zarada iznose 2,08 miliona eura, odnosno za oko 30 hiljada eura su veći od ukupnih prihoda. Novac potreban za isplatu zarada je takođe za oko 250 hiljada eura veći nego u 2022.
Ostali poslovni rashodi iznosili su još 507 hiljada eura, dok su troškovi po osnovu kredita i kamata bili 417 hiljada eura.
Ukupan osnovni kapital ovog preduzeća procijenjen je na 21 milion eura, ali je zbog akumuliranog gubitka od 8,3 miliona, smanjen na 12,6 miliona eura.
Željeznički prevoz je lani ostvario profit od 395 hiljada eura. Ovaj rezultat je ostvaren zahvaljujući svojim prihodima od 3,7 miliona eura, ali državnim subvencijama za finansiranje javnog interesa od 7,6 miliona eura.
Godinu ranije u 2022. godini, ova kompanija je imala profit od 911 hiljada eura, svoje prihode od tri miliona i subvencije od 7,2 miliona eura.
Troškovi poslovanja kompanije u prošloj godini iznosili su 4,9 miliona eura i za 400 hiljada su bili veći nego u 2022, dok su troškovi za isplatu zarada iznosili još 4,8 miliona eura, odnosno bili su za 830 hiljada veći nego godinu ranije. ŽPCG ima akumulirani gubitak od 25,6 miliona eura.
Vlada je početkom febraara usvojila informaciju o namjeri da kompaniju OŽVS pripoji Željezničkom prevozu. U Studiji, koju je uradio Ekonomski fakultet, navedeno je da je pripajanje neophodno jer će u suprotnom, OŽVS ovim tempom završiti u stečaju, a to bi dodatno ugrozilo odvijanje željezničkog saobraćaja. Studija je pokazala da bi pripajanje bilo opravdano ako bi je pratila racionalizacija, smanjenje broja zaposlenih i ukupnih troškova zarada.
( Goran Kapor )