Mujović: Osnovce bi trebalo učiti da nije lijepo uključiti klimatizaciju, a ostaviti otvorena vrata i prozore...
Projekat “Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama u Crnoj Gori” finansira KfW i Evropska unija (EU) kroz zajam i bespovratna sredstva, uz državni doprinos same Crne Gore.
Osnovna škola (OŠ) “Njegoš” u Kotoru renovirana je u okviru projekta Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama u Crnoj Gori, a vrijednost završenih radova je 1,9 miliona eura, saopšteno je iz ministarstava energetike i rudarstva i prosvjete, nauke i inovacija (MPNI).
Projekat “Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama u Crnoj Gori” finansira KfW i Evropska unija (EU) kroz zajam i bespovratna sredstva, uz državni doprinos same Crne Gore.
Kako je saopšteno, projekat je vrijedan 60 miliona eura, a sprovodi ga Ministarstvo energetike i rudarstva.
Iz MPNI i Ministarstva energetike i rudarstva kazali su da su renoviranu školu obišli resorni ministri Anđela Jakšić Stojanović i Saša Mujović.
Jakšić Stojanović je rekla da je, osim OŠ “Njegoš” u Kotoru, u prethodnoj fazi projekta izvršena potpuna rekonstrukcija Ekonomsko-ugostiteljske škole u Nikšiću, kao i Gimnazije „25. maj“ u Tuzima.
„Vrijednost projekta za sve tri škole je 5,8 miliona eura. Kada je u pitanju OŠ „Njegoš“, vrijednost završenih radova je 1,9 miliona eura“, kazala je Jakšić Stojanović.
Ona je navela da radovi, osim rada na krovnoj konstrukciji i uređenja fasade, podrazumijevaju i ugradnju potpuno novog sistema grijanja, koji je energetski efikasan i kao takav obezbjeđuje brojne benefite samoj obrazovnoj infrastrukturi.
Jakšić Stojanović je dodala da su sprovedeni i određeni radovi na enterijeru objekta.
„Sada ide i tender za nabavku potpuno novog inventara, ne samo za ovu školu, već i za sve vrtiće, osnovne i srednje škole u Crnoj Gori“, kazala je Jakšić Stojanović.
Ona je rekla da se nadaju da će u toku ljeta imati potpuno novi inventar, odnosno novi nameštaj, kako u toj, tako i svim drugim školama u Crnoj Gori.
Jakšić Stojanović je ukazala i na rekonstrukciju i nadogradnju vrtića u naselju Tabačina, u okviru EIB projekta.
„Tender ćemo uskoro raspisati, tako da se nadamo da ćemo do kraja godine imati izabranog izvođača i da ćemo imati mnogo bolje kapacitete, kada je u pitanju naša najmlađa populacija u opštini Kotor“, navela je Jakšić Stojanović.
Ona je istakla da se projekat energetske efikasnosti nije završio sa te tri škole.
Jakšić Stojanović je kazala da je planirano je da krenu sa rekonstrukcijom još sedam škola širom Crne Gore.
„Tenderski postupak, druga faza, se završava, tako da se nadam da će Crna Gora ove godine biti jedno veliko gradilište kada je u pitanju obrazovna infrastruktura i da ćemo mnoge gradove obradovati rekonstruisanim i novim objektima koji će ponuditi bolje uslove za školovanje naših najmlađih“, rekla je Jakšić Stojanović.
Mujović je kazao da je ovo zajednički program dva ministarstva i da je njihova ideja da zaista naprave „od škole topli dom“.
Sa druge strane, kako je rekao, žele da ukažu đacima na značaj energetske efikasnosti.
Mujović smatra da je uzrast osnovaca „najplodnije tlo“ da se usvoje neki principi energetske efikasnosti.
„Trebalo bi ih učiti da nije lijepo uključiti klimatizaciju, a ostaviti otvorena vrata i prozore, da nije dobro napustiti objekat, a ne ugasiti rasvjetu“, naveo je Mujović.
Osnovce, kako je dodao, treba učiti koliko su važna korišćenja energetski efikasnih aparata.
„Konačno, sve bi im to trebalo objasniti na način da, ukoliko se tako budu ponašali, njihovi roditelji će uspjeti da uštede neki novac“, rekao je Mujović.
Željko Uljarević iz KfW-a je kazao da je Njemačka jedan od glavnih donatora u Crnoj Gori.
On je rekao da je do sada Vlada Njemačke podržala zemlju sa 780 miliona eura.
„Crna Gora je prva zemlja Balkana u kojoj smo realizovali projekte iz oblasti energetske efikasnosti, naša prva iskustva i učenja. Mi iz KfWa se radujemo daljem razvoju programa „Unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama“ i ostajemo pouzdan partner crnogorskog naroda i Vlade“, istakao je Uljarević.
Direktorica OŠ Njegoš, Tamara Radonjić, kazala je da je ta škola prošla kroz program Unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama, i da je to bio izazovan period za nastavu i učenje.
Ona je rekla da je 5. jula započet projekat i da je trajanje radova bilo predviđeno do 5. decembra.
„Prolongiralo se do poslije Nove godine, međutim nastavnici, učenici i njihovi roditelji imali su strpljenja i ja im ovim putem zahvaljujem“, navela je Radonjić.
U septembru su, kako je kazala, imali onlajn /online/ nastavu.
„Za našu školu je to bilo prilično jednostavno, jer smo digitalna škola i unaprijeđene su kompetencije, kako nastavnika, a tako i naši učenici znaju kako se realizuje taj vid nastave“, dodala je Radonjić.
Međutim, kako je rekla, za upravu je bilo izazovno raditi pet različitih rasporeda, kombinovati prvu i drugu i treću smenu, koristiti odjeljenje u Škaljarima.
„Danas sam informisala ministarku da to odijeljenje nije bilo uključeno u ovaj program i da će to biti nešto sa čime ćemo se suočiti u budućnosti da i taj dio prostora obezbijedimo“, navela je Radonjić.
Ona je kazala da je u okviru projekta saniran krov, napravljen novi sistem grijanja sa toplotnim pumpama, da su otvori na zgradi bili drveni, a sada su PVC bravarija.
„Osim što svi vide benefite - da su bolji uslovi za rad, da je učenicima udobnije, da nastavnici motivisaniji rade, ovaj program ne donosi samo takvu vrstu udobnosti, nego i uštedu energije“, rekla je Radonjić.
Iz ministarstva energetike i MPNI podsjetili su da je u prethodne dvije faze projekta Crna Gora rekonstruisala čak 36 zgrada.
„Ukupna ušteda energije tada ostvarena iznosi 61 odsto u odnosu na prethodno stanje“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da kroz takve projekte Crna Gora demonstrira lidersku poziciju u regionu kada je riječ o posvećenosti dekarbonizaciji i Zelenoj agendi kojoj je pristupila sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
„Crna Gora je jedina država Zapadnog Balkana koja je cilj za smanjenje emisije ugljen dioksida od 30 odsto ostvarila u 2015. godini. Usljed toga, definisan je novi cilj od 35 odsto do 2035“, kaže se u saopštenju.
Projekat je dio Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP) koji je formiran u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u 2012.
U saopštenju se navodi da brojne organizacije sarađuju u okviru programa kako bi ga učinile što uspješnijim, uključujući Energetsku zajednicu, EBRD, Evropsku komisiju, KfW i druge bilateralne donore.
„Projekat je usmjeren na energetski efikasnu rekonstrukciju javnih zgrada na Zapadnom Balkanu, iz administrativnog, zdravstvenog i obrazovnog sektora“, dodaje se u saopštenju.
( MINA )