Sarađivaće sa filološkim fakultetima u pripremi crnogorske verzije evropskog zakonodavstva
Iz MEP su objasnili da je priprema nacionalne verzije evropskog zakonodavstva preduslov za članstvo u EU i jedan od najzahtjevnijih pravno-prevodilačkih projekata koji država kandidat mora sprovesti prije pristupanja EU
Ministarstvo evropskih poslova (MEP) uspostaviće saradnju sa filološkim fakultetima u pripremi nacionalne verzije evropskog zakonodavstva, saopšteno je iz tog Vladinog resora.
To je, kako su naveli, zaključeno na radionici o pripremi nacionalne verzije pravne tekovine Evropske unije (EU), koju je organizovalo MEP, u okviru projekta „Centar za strateško-pravno savjetovanje za Crnu Goru - PLAC“, a na kojoj su učestvovali studenti prevodilačkih studija filoloških fakulteta Univerziteta Crne Gore (UCG) i Univerziteta Donja Gorica (UDG).
Iz MEP su objasnili da je priprema nacionalne verzije evropskog zakonodavstva preduslov za članstvo u EU i jedan od najzahtjevnijih pravno-prevodilačkih projekata koji država kandidat mora sprovesti prije pristupanja EU.
“Imajući u vidu ubrzanje pregovaračkog procesa i želju da postane sljedeća, 28. država članica EU, Crna Gora mora intenzivno da planira obrazovanje velikog broja profesionalaca koji će raditi na prevođenju pravne tekovine i ostalim poslovima u kontekstu pregovora, a kasnije i članstva”, navodi se u saopštenju MEP.
Načelnica Direkcije za pripremu crnogorske verzije pravne tekovine EU u MEP, Jelena Samardžić Kotri kazala je da dosadašnje iskustvo u pogledu prevođenja evropskih pravnih tekstova pokazuje da je neophodno što skorije povećati prevodilačke kapacitete Crne Gore.
Ona je rekla da je, sa ciljem unapređenja sistema na dugoročnom planu, ali i učešća u prilagođavanju obrazovnog sistema potrebama tržišta rada, planirano uspostavljanje saradnje MEP sa filološkim fakultetima.
Kako je istakla, poređenjem sa brojkama iz susjednih zemalja, očigledno je da Crnoj Gori nedostaju kapaciteti koji osiguravaju adekvatnu i blagovremenu obradu pravne tekovine, naročito imajući u vidu da je obim pravne tekovine identičan za sve administracije, bez obzira na njihovu veličinu.
„Budući da je pravna tekovina „pokretna meta“, gotovo četvrtina prevedenih akata su tokom veoma dugog perioda crnogorskih pregovora prestali da važe i zamijenjeni novom pravnom tekovinom“, kazala je Samardžić Kotri.
Ona je rekla da je za poslove stručne redakture imenovano oko 200 redaktora iz nadležnih institucija, ali bez odgovarajućeg zakonodavnog obavezujućeg okvira.
Dekan Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore Igor Lakić kazao je da prevođenje pravne tekovine podrazumijeva ulazak prevodilaca u pravnu struku.
On je podsjetio da je, sa početkom procesa EU integracija, prepoznata potreba za obukom prevodilaca i osnovan akademski program za obuku prevodilaca koji je podržala Vlada.
Kako je istakao, tokom prethodnog perioda izostala je podrška navedenom akademskom programu, a prevodioci su prepušteni sebi da steknu neophodna stručna znanja.
Lakić je kazao da je dobro da se potpiše memorandum o saradnji između Filološkog fakulteta i MEP i da se radi na modalitetima saradnje u cilju profilisanja prevodilačkog kadra.
„Ta saradnja će biti doprinos osposobljavanju studenata kroz praktičan rad i usmjerene obuke namijenjene svim učesnicima u procesu prevođenja i redakture pravnih akata EU“, kazao je Lakić.
Voditeljka projekta Tatjana Tomić istakla je važnost jezika u kontekstu EU i podsjetila na postupak koji je potrebno sprovesti kako bi jezik države kandidata postao službeni jezik EU.
Tomić je naglasila da se propisi koje institucije EU donose, odnose na sve građane Unije i oni ih moraju razumijeti.
“Moraju biti dostupni na svim službenim jezicima”, kazala je Tomić, dodajući da je pravo svakog građana da razgovara sa institucijama EU na svom jeziku i podsjetila da Evropska unija danas ima 24 službena jezika.
Kako je saopšteno iz MEP, na radionici su predstavljena i iskustva četiri države, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Srbije, u pripremi nacionalne verzije evropskog zakonodavstva.
“Istaknuto je da razmjena znanja sa susjedima koji su već uspješno završili proces, korišćenje pozitivnog i živog iskustva drugih kandidatskih zemalja koje su više napredovale u ovom procesu treba iskoristiti u rjesavanju sopstvenih izazova”, kaže se u saopštenju.
( MINA )