Vlada i predsjednik Portugala u klinču: Da li zemlja treba da plati odštetu za zločine u kolonijalno doba
Partija krajnje desnice Čega traži da se glasanjem u parlamentu osudi predsjednik i njegovi komentari, koju, kako tvrde iz te stranke, „nesumnjivo predstavljaju izdaju portugalskog naroda i njegove istorije"
Portugal ne planira da plaća odštete zbog uloge u transatlantskom kolonijalizmu i ropstvu, poruka je vlade ove zemlje na krajnjem zapadu Evrope.
Rasprava o ulozi te zemlje u trgovini robljem i drugim zločinima iz kolonijalne ere dugo je bila u zapećku, ali ju je prošle nedelje ponovo pokrenuo predsednik Marselo Rebelo de Souza, smatrajući da Portugal treba da plati odštetu zbog tih „zločina".
Ali vlada desnog centra političkog spektra, koju vodi partija na čijem je čelu bio De Souza, odbacuje tu ideju.
Partija krajnje desnice Čega traži da se glasanjem u parlamentu osudi predsednik i njegovi komentari, koju, kako tvrde iz te stranke, „nesumnjivo predstavljaju izdaju portugalskog naroda i njegove istorije".
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Kralj Čarls podržao istraživanje veza britanske monarhije i trgovinom robljem
- Zlatne kočije i mračna istorija - simbol holandskih monarha odlazi u istoriju
Ova tema bila je deo razgovora portugalskog predsednika sa stranim novinarima, koji su ga pitali da li Portugal duguje odštetu zbog trgovine robljem, odnosno činjenice da su portugalski brodovi prevozili milione ljudi iz Afrike na prinudni rad na plantažama, uglavnom u Brazilu.
U odgovoru, on nije nije pomenuo ropstvo, ali je rekao da Portugal treba da preuzme „potpunu odgovornost" za prošlost, navodeći masakre i nasilje kao zločine za koje „treba platiti".
Brazilska ministarka za rasnu jednakost Anijel Franko zahteva „konkretne poteze" kojima bi bile potkrepljene ove reči.
De Souza nije pominjao ovu temu 25. aprila u Lisabonu, prilikom obeležavanja 50. godišnjice puča kojim su okončane decenije diktature, a ceremoniji su prisustvovali i predsednici bivših kolonija, čiji je put ka nezavisnosti olakšan portugalskom revolucijom iz 1974. godine.
Ni zvaničnici ovih zemalja nisu govorili o odšteti, iako su rekli da oni 25. april smatraju simbolom slobode.
Portugalska vlada objavila je stav u subotu pošto se predsednik države nadovezao na prethodne komentare, tvrdeći da zemlja može da se iskupi za kolonijalnu prošlost tako što će pomoći u razvoju bivših kolonija i oprostiti im dugove.
„Obaveza" je Portugala da bude „primer", naveo je on, dodajući da zemlja treba da izbegne sudbinu „drugih država koje su izgubile šansu za razgovor i razumevanje sa bivšim kolonijama".
- „Svaki Grk je uvređen": Šta u Atini kažu o drevnim skulpturama koje im Britanija ne vraća
- Velika Britanija samo pozajmljuje Gani ukradeno blago naroda Asante
- Potraga za ostacima antikolonijalnih heroja Zimbabvea, trag vodi u Veliku Britaniju
U kratkom saopštenju, iz vlade su naveli da „prate isti kurs" kao i prethodnici po pitanju odštete:
„Nije bilo i nema procesa ili programa o konkretnim koracima u te svrhe".
Zapravo, ministar kulture u prethodnoj portugalskoj vladi, koju su vodili socijalisti, nameravao je da bivšim kolonijama vrati ukradene predmete.
Aktuelni ministar, koji je prethodno bio i direktor Nacionalnog muzeja u kojem se čuvaju neki predmeti iz bivših kolonija, u prošlosti je podržavao tu ideju.
Grupe za borbu protiv rasizma i partije krajnje levice dugo vode kampanju sa tim ciljevima, koji su prethodnih dana ponovo postali važan deo javnih rasprava.
Ali, konzervativni predsednik Portugala tome je doprineo najviše.
Kao što je prošle nedelje podsetio strane novinare, njegov otac je tokom diktature bio guverner Mozambika, a onda i poslednji ministar za kolonije u portugalskoj istoriji, tako da je de Souza itekako ima argumente da opovrgne stavove desničara da kolonijalizam nije bio toliko loš.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )