Sve što je loše za Bajdena, dobro je za Putina

Mafija je navodno pitala cui bono (ko dobija?) pokušavajući da otkrije ko stoji iza likvidacije. Ne postoji dokaz da je ruski predsjednik Vladimir Putin imao bilo kakve veze sa jezivim masakrom Hamasa nad 1.200 izraelskih civila prošle godine. Ali Rusija je imala najviše koristi. Da bi se došlo do tog zaključka, samo treba postaviti pitanje cui malo (ko gubi?). U geopolitičkom smislu, odgovor glasi Džo Bajden. Dok izraelske snage ulaze u grad Rafa u Gazi, to će se samo pogoršavati.

Sudbina je odredila da se varvarstvo Hamasa dogodilo 7. oktobra, na Putinov rođendan. Geopolitička nestabilnost od tada se isporučuje Moskvi upakovana kao poklon. Putin sada lakše može predstaviti Bajdenov “liberalni međunarodni poredak” kao praznu ljušturu. Bajden je jasno stavio do znanja da će podržati Izrael u potpunosti ako Međunarodni krivični sud podigne bilo kakve optužnice protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegovih kolega. Nasuprot tome, predsjednik SAD-a podržava optužnicu Međunarodnog krivičnog suda protiv Putina zbog njegovih navodnih ratnih zločina u Ukrajini.

Ironija je u tome što su Putin i Netanjahu imali neku vrstu uzajamnog divljenja sve do 7. oktobra. Obojica su u onom drugom prepoznala snažnog lidera koji će učiniti sve što je potrebno da ostane na vlasti. Obojica su gajili prezir prema američkim liberalima i dobronamjernim demokratama generalno. Ti preklapajući osjećaji su i dalje prisutni. Međutim, od invazije na Ukrajinu 2022. godine, a posebno od 7. oktobra, Rusija se udaljila od Izraela i udružila se sa Iranom, glavnim neprijateljem Izraela.

Iran je poslao Rusiji ogromne količine bespilotnih letjelica da ih koristi protiv Ukrajine. Rusija je, s druge strane, odustala od svakog pretvaranja da je neutralna između Irana i Izraela, što je pažljivo pokušavala da čini mnogo godina. Moskva je takođe primila delegaciju visokih zvaničnika Hamasa tri sedmice nakon napada na Izrael. Zlokobno, Putin je takođe počeo da otvoreno ispoljava antisemitizam. Sve do nedavno, bio je jedan od rijetkih lidera u ruskoj istoriji koji su izbjegavali taj drevni kamen spoticanja. Sada rutinski ukazuje na činjenicu da je ukrajinski lider Volodimir Zelenski Jevrej. Bizarno, to radi istovremeno tvrdeći da Zelenski vodi nacističku državu.

Sve što je loše za Bajdena, dobro je za Putina. Pošto je on jedini branilac “međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima” na predsjedničkim izborima 2024. godine, pobjeda Bajdena bila bi loša vijest za Moskvu. Kao što je Bajdenov savjetnik za nacionalnu bezbjednost Džejk Salivan izjavio prošlog vikenda, drugi Bajdenov mandat bi pripremio teren za kontraofanzivu Ukrajine 2025. za vraćanje teritorija koje je Rusija okupirala.

Pobjeda Donalda Trampa značila bi prinudno pristajanje Ukrajine na ruske uslove za pregovaračkim stolom. Što bude više haosa u Gazi do novembra, to će teže biti Bajdenu da pobijedi Trampa. Zbog toga je upad Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) u istočnu Rafi ove sedmice tako opasan po Bajdena.

U velikoj mjeri, Putin je pasivni korisnik posljedica operacija IDF-a u Gazi. Ali njegovi interesi podovom toga preklapaju se sa Netanjahuovim. Izraelski lider je ove sedmice u suštini sabotirao šanse za primirje sa Hamasom rekavši da će ipak ući u Rafu.

Izraelski lider ima epski sukob interesa. Kada se rat završi, biće održani izraelski opšti izbori. Ankete sugerišu da Netanjahuova stranka Likud ne bi dobila dovoljno podrške, što znači da bi mogao poći pravo u zatvor zbog njegovih odgođenih suđenja za korupciju. On ima svaki motiv da se rat nastavi. Zato je Netanjahu jednako velika prijetnja za ponovni izbor Bajdena kao i Putin.

I dalje je moguće da će Bajdenov tim, predvođen njegovim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, i Bilom Bernsom, direktorom CIA, naći način da natjera Izrael i Hamas da se dogovore oko primirja i oslobađanja nekih talaca. To bi moglo promijeniti situaciju u Izraelu. Netanjahu zna da bi bilo mnogo teže ponovo pokrenuti vojne operacije pošto taj trostepeni proces počne. Kao što je Salivan takođe rekao prošlog vikenda, diplomatija se svodi na dobijanje “hiljadu ne” sve dok jednog dana ne dobijete “da”. Dolazak do tog “da” je glavni prioritet Bijele kuće.

Neuspjeh u postizanju primirja mogao bi značiti hiljade dodatnih civilnih žrtava u Gazi, moguću glad usljed ograničenja humanitarne pomoći i više studentskih protesta u Americi. To bi takođe dovelo do širenja podjela u Demokratskoj stranci. Bajden je nedavno zaustavio isporuku oružja Izraelu zbog humanitarnih razloga. Biće primoran da bude daleko oštriji ako rat u Gazi ponovo eskalira.

U međuvremenu, Bajden će morati da ima na umu jednu stvar. Ono što je dobro za Netanjahua, dobro je i za Putina, a time i za Trampa.

Članak je preuzet iz “Fajnenšl tajmsa”

Prevod: A. Š.

( Edvard Lus )