Joanikije: Crna Gora ne treba da glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici
"Pogrešno je i veoma opasno izjednačavati Srebrenicu i Jasenovac. Priča o srebreničkom genocidu nije naučno utemeljena, ali je itekako politički motivisana", kazao je Joanikije
Crna Gora ne treba da glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici, saopštio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
"Crna Gora, da bi uvijek bila otvorena za istinu, da bi sačuvala svoje dostojanstvo, da bi sačuvala svoju unutrašnju stabilnost, da bi doprinijela izmirenju i regionalnoj stabilnosti, ne treba da glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Dosljedno poštujući srebreničke žrtve neupitnog zločina, ali isto tako razlikujući zločin od genocida, treba da glasa protiv", rekao je Joanikije za Portal In4S.
Joanikije je negirao da se u Srebrenici dogodio genocid.
"Ratni zločin nad Bošnjacima koji se dogodio u Srebrenici 1995. godine je za svaku osudu. Iako su Bošnjaci nad Srbima u toku građanskog rata u Bosni i Hercegovini 1991-1995. izvršili mnoge zločine, dio pripadnika Vojske Republike Srpske time ne može biti opravdan za zločin u Srebrenici", rekao je Joanikije.
On je dodao da je nesporna činjenica da je u Srebrenici izvršen zločin, ali da je priča o genocidu u Srebrenici neodrživa i opasna.
"Pogrešno je i veoma opasno izjednačavati Srebrenicu i Jasenovac. Priča o srebreničkom genocidu nije naučno utemeljena, ali je itekako politički motivisana", kazao je Joanikije.
On je poručio da je cilj , između ostalog da se genocid pripiše srpskom narodu koji je više puta u poslednjih stotinu godina bio žrtva genocida.
"Onda je jasno zašto se u ovoj priči pojavljuje Njemačka", poručio je Joanikije.
Rezolucijom, koju su inicirale Njemačka i Ruanda, traži se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sjećanja na genocid u Srebrenici. Glasanje u Skupštini Ujedinjenih nacija trebalo je da bude 2. maja, ali je odloženo. Novi termin glasanja još nije utvrđen.
Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić rekao je prije dva dana u Skuštini da će Crna Gora u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) glasati za rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid. Odnosi se na ubijanje više od 8.000 Bošnjaka, kako je to utvrđeno presudama međunarodnih sudova, u julu 1995. godine, kada je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i domaćim sudovima na oko 700 godina zatvora.
Na doživotni zatvor su za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine u BiH osuđeni, pored ostalih, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić te ratni predsjednik tog entiteta u Bosni i hercegovini (BiH) Radovan Karadžić.
Skupština Crne Gore usvojila je 2021. godine Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Skupština Crne Gore je u julu 2009. godine usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srebrenici. Deklaracijom se osuđuje "masovni zločin u tom bosanskohercegovačkom gradu, kao i druga zlodjela počinjena tokom sukoba na prostorima bivše Jugoslavije". A Rezolucijom EP se osuđuje genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i obavezuje na afirmaciju istine i doprinos postizanju pravde.
Iako u Deklaraciji koju je usvojila Skupština Crne Gore 2009. godine nije pomenut genocid, Crna Gora je bila prva država u regionu koja je prihvatila i verifikovala Rezoluciju EP o Srebrenici u kojoj se genocid jasno pominje.
( Ne.V. )