Dva poraza Alternative za Njemačku pred sudom

Bjern Heke, jedan od lidera Alternative za Njemačku, moraće da plati kaznu zbog upotrebe nacističke parole. A i njegova partija zvanično ostaje pod sumnjom da je ekstremno desna

1414 pregleda2 komentar(a)
Bjern Heke, Foto: Reuters

Nikada nije utihnula diskusija o mogućoj zabrani Alternative za Njemačku (AfD). Ali sada, poslije dva izgubljena sudska procesa te stranke, diskusija će postati življa. U utorak (14. maj) političar Alternative za Njemačku Bjern Heke u Haleu je osuđen na 100 dana po 130 eura. Tamošnji sud smatra da je dokazano da je Heke u maju 2021. na stranačkom skupu u Merzeburgu koristio zabranjenu parolu Šturmabtajlunga (Sturmabteilung, SA), paravojne formacije nacista: „Sve za Njemačku“.

Sud je ustanovio da se radi o korišćenju oznaka protivustavnih i terorističkih organizacija koje je zabranjeno paragrafom 86a krivičnog zakona. To je bilo obrazloženje suda. Heke poriče da je znao za nacističku primjenu parole „Sve za Njemačku“, a pritom je on diplomirani istoričar i bivši profesor istorije.

Još 13. maja je Viši upravni sud u Minsteru odbacio tužbu Alternative za Njemačku protiv stavljanja stranke „pod sumnju da je ekstremno desna“, kako je označava Savezna služba ustavne zaštite, unutrašnja obavještajna služba Njemačke.

U Saksoniji je ta stranka više nego sumnjiva

Ministarka pravosuđa pokrajine Saksonije Katja Majer iz stranke Zelenih rekla je da sada mora da se konkretno preispita kakvi su izgledi da uspije eventualan zahtjev za zabranu stranke. U Saksoniji je partija okvalifikovana kao „dokazano ekstremno desna“. Dakle, prema uvjerenju pokrajinske Službe ustavne zaštite, ta stranka je više nego „sumnjiv slučaj“.

Uprkos svemu tome, Alternativa za Njemačku bi mogla da postane najjača partija na septembarskim pokrajinskim izborima. Prema anketama, ona je ispred Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koja vlada u Saksoniji od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990.

Premijer Saksonije: rukovodstvo AfD-a je ekstremističko

Aktuelni premijer Saksonije, demohrišćanin Mihael Krečmer rekao je Redakcionoj mreži Njemačke (RND): „Moguće je da nisu svaki birač i svaki član stranke ekstremni desničari. Ali to je po duhu rukovodstvo u svakom slučaju“.

Njegov stranački kolega i savezni poslanik Marko Vandervic je pod utiskom sudskih presuda najavio da će u Bundestagu inicirati zahtjev da se Alternativa za Njemačku zabrani. On je rekao da se na istoku zemlje ta stranka više ne može suzbiti političkim sredstvima. „Što duže ćutimo, to će nam više hrabrosti trebati“, rekao je on.

Hendrik Kremer iz Njemačkog instituta za ljudska prava pozdravlja Vandervicov predlog. Ovaj pravnik odavno opominje da bi bilo pogrešno da se potcijeni Alternativa za Njemačku. U februaru je izašla njegova knjiga o toj partiji pod naslovom „Što duže ćutimo, to će nam više hrabrosti biti potrebno“.

Time ovaj pravnik izražava svoj stav da je Alternativa za Njemačku izuzetno opasna. On kaže da tu stranku često nazivaju desnim populistima ili djelimično ekstremnim desničarima. O njihovim ciljevima mediji relativno rijetko izvještavaju, smatra Kremer.

„Često se izostavlja spremnost na nasilje. Dakle, mora da se mnogo jasnije pokaže koji se kurs tamo u međuvremenu nametnuo. To mora da se imenuje“.

U partijskim četovima se govori o „vladajućim zločincima“

U svojoj knjizi Kremer opisuje dugogodišnju radikalizaciju stranke. Naročito ukazuje na nasilne fantazije u četovima. U tim virtuelnim grupama članovi su često pokrajinski i savezni poslanici. U tim forumima govori se o „vladajućim zločincima“, mogu da se pročitaju poruke poput ove: „Bez prevrata i revolucije ne možemo više da postignemo promjenu kursa“.

Za Kremera je odavno bila potrebna sudska odluka, koja je sada donesena u Minsteru i prema kojoj se Alternativa za Njemačku može osumnjičiti kao ekstremna desnica. „Iz moje perspektive trebalo bi da usledi i sljedeći korak, naime, da se cijela Alternativa za Njemačku označi kao stranka s ekstremističkim desničarskim nastojanjima“. Do sada su tako procijenjeni pokrajinski ogranci stranke u Saksoniji, Tiringiji i Saksoniji-Anhalt, dakle u tri od 16 njemačkih pokrajina.

„Protivpožarni zid“ sa rupama

Kremer naglašava da „protivpožarni zid“ kojim ostale partije politički izoluju Alternativu za Njemačku ima rupe, što se naročito vidi na lokalnom nivou. „A on je apsolutno potreban. To je osnovna pretpostavka da se efikasno suprotstavimo Alternativi za Njemačku.“

On ne razumije sumnje u uspeh procedure za zabranu te stranke i zalaže se za to da se zahtjev brižljivo sačini i da se postavi. Njegova knjiga o Alternativi za Njemačku završava se ovako: „Krajnje je vrijeme da se saznanja o opasnosti koju predstavlja Alternativa za Njemačku predoče društvu. Još nije kasno. Ali, vremena ponestaje.“