Karlo B. i Milan K.

Ova priča bi u nekim drugim okolnostima bila još jedna tragikomična storija o alavosti političara koji ne biraju sredstva ni način da po svaku cenu zadobiju još koji politički poen. Taj farsični momenat u konkretnom slučaju Karla B. i Milana K. gubi se pred činjenicom da je prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog suda pravde (MSP), u genocidu u Srebrenici ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Bocolu ne mogu da opravdam, ali donekle razumem. U zrelim godinama, čovek koji je vazda žudio za nekim avanturama, želeo je da na ovaj način kupi pet minuta slave međ’ svojim Crnogorcima, pardon Srbima iz Crne Gore. Ukazala mu se prilika i on je izdeklamovao svoju priču koju, istine radi, možete čuti posle ponoći u svakoj boljoj srpskoj krčmi. Još kad mu je traženo samo da se zakune pred Milanom K., ništa dokumenti, dokazi, samo njegova reč protiv Njihove, ojha, srbovanju nikad kraja.

A i veselja nije manjkalo dok su se sladili nad bombastičnim naslovima u prosrpskim medijima. Ipak, posebna ih je neka bratska milina zapljusnula kad su videli naslovni blok Barskog portala koji je sublimirao ceo ovaj performans: “STIGLO VELIKO PRIZNANJE IZ UN-a: Nije bilo genocida u Srebrenici, sve je montaža”.

Shvatam i Kneževića. Njegovi stavovi se suštinski u velikoj meri poklapaju sa Bocolinim ali on mora da se usteže, da se femka, da bude diskretniji.

"Ja ne negiram da se dogodio zločin. Za mene su Radovan Karadžić i Ratko Mladić državni i vojni funkcioneri iz perioda tog krvavog građanskog rata. Neću da kažem da su heroji. Nažalost, našli su se u jednoj tragičnoj situaciji kao što se našao i naš narod", izjavio je Knežević 29. juna 2021. godine.

Dakle, po Milanu K. ima zločina ali nema zločinaca. Samo dvojica “državnih i vojnih funkcionera” koji su se našli, je li, u tragičnoj situaciji.

Karlo Bocola je, ipak, pošteniji od Milana Kneževića ako se u ovom slučaju uopšte može govoriti u tim kategorijama. Karlo B. miksom stvarnosti i patriotskog SF-a konstruiše duboko prevarnu sliku onog što se dešavalo u Srebrenici, ali staje lično iza tog pokušaja minimiziranja stradanja Bošnjaka i osporavanja genocida. Milan K., sa druge strane, nema hrabrosti da sam saopšti “nove činjenice i detalje koje se odnose na dešavanja u Srebrenici 1995. godine“, već podmeće kukavički “Italijana iz Danilovgrada”. A on će, da se Vlasi ne dosete, samo ta Bocolina “saznanja” da prosledi Vučiću, Dodiku i Spajiću ne bi li im nesebično pomogao u borbi protiv usvajanja rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

A, kad dođe do toga da treba odgovoriti na neugodna pitanja u vezi sa tvrdnjama “visokog predstavnika UN”, iz njegovog PR tima poručuju Vijestima - vidite vi to sa Bocolom.

Ta “domišljatost” Brusa Lija iz Zete zapravo nije ništa originalno ni novo. Tu drevnu PR tehniku već poodavno koristi Kneževićev guru Aleksandar Vučić samo što to radi na drugačiji način. U Srbiji u raznim tabloidima na dnevnom nivou imate bar trojicu “bocola” koji na Pinku, kod Milomira Marića ili u prorežimskim tabloidima govore i mnogo odvratnije stvari o ratu u Bosni. Vučić, međutim, retko ili nikad ne staje direktno iza tih tvrdnji kao što je to uradio u ovom slučaju Milan K. Predsednik Srbije zna povremeno da se u svojim nebrojenim javnim nastupima čak i na određeni način distancira. “Ne bih se složio sa tim”, saopšti on neretko uz obaveznu grimasu duboko zabrinutog patriote. Sledi zatim jedno “ali ako mene pitate” i elaboracija kojom se zapravo daje samo opšti kontekst tezi da su Srbi uvek žrtve, nikad dželati. Milan K. očigledno nije bio na času kad je u Vučićevom rasporedu bila ova lekcija, pa se kao najobičniji patriota - početnik amaterski nasukao u ovoj epizodi sa Bocolom “visokim predstavnikom UN”.

Verujem da će Milan K. brzo savladati i ovo gradivo. Mlad je, ima dobrog učitelja a i biće, hvala bogu i Vučiću, novih prilika jer, kako kažu drugovi komunisti, borba je to neprestana. Danas Srebrenica, sutra Hrvatska i Plenković koji nije uzeo Srbe u Vladu, pa standardni meni sa Aljbinom Kurtijem na pladnju, a tu je i Crna Gora ako gde zafali džebane u toj stalnoj borbi za srpski narod.

Zbog svega toga, ova epizoda sa Karlom B. i Milanom K. nije nikakvo iznošenje novih dokaza o Srebrenici, već samo jedna u nizu kolektivna dijagnoza ljudi i vremena u kojem je sve dopušteno.

( Vukašin Obradović )