Australijski naučnici otkrili praistorijskog kljunara "ehidnapusa"

Naučnici su otkrili neobično stvorenje, kome su dali nadimak „ehidnapus", i veruju da je lutalo Australijom u praistoriji.

Fosilni ostaci vilične kosti ove životinje pronađeni su u poljima opala u severnom delu Novog Južnog Velsa, zajedno sa dokazima o postojanju drugih drevnih, sada izumrlih kljunara.

Zvanično nazvana Opalios splendens, nova vrsta je dobila nadimak po platipusu (ogromnom kljunaru) i ehidni (mravinjem ježu) na koje liči. To su jedini sisari koji polažu jaja i koji i dalje postoje.

• Šta su arheolozi našli u Srbiji u 2023: Rimski vodovod, slavoluk i magični tintinabulum
• Poslednji obrok tiranosaurusa bile su dve bebe dinosaurusa
• Kako se na Balkanu čuva šarolikost prirode

Tim koji je sproveo istraživanje kazao je da ovo otkriće govori u prilog tome da je u Australiji nekada postojalo „doba kljunara".

Dosta ovih veoma retkih životinja je živelo u tom periodu i bile su dominantne.

„Ovo je kao otkriće jedne potpuno nove civilizacije", kazao je profesor Tim Flaneri, vodeći istraživač.

Paleontološkinja Elizabet Smit i njena ćerka Klajti otkrile su ove fosile pre 25 godina dok su pregledale ostatke iz rudnika opala.

Poklonile su ostatke Muzeju Australije, gde su ležali zaboravljeni u jednoj fioci do pre dve godine.

Veruje se da su stari 100 miliona godina,

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Profesor Flaneri, koji proučava sisare, kaže da je slučajno naišao na njih i da je odmah znao da pripadaju praistorijskim kljunarima.

Neke od kostiju pripadale su već poznatom kljunaru Steropodon galmani, pretku platipusa, koji je kraći i zdepastiji, i ima veći broj zuba.

Drugi ostaci su bili nepoznati.

Doktor Flaneri i njegov tim otkrili su da ti ostaci pripadaju trima vrstama koje su do sada bile nepoznate, a njihovo otkriće objavljeno je u ponedeljak u Australijskom časopisu paleontologije Alcheringa.

Ova stvorenja imala su osobine koje nikada ranije nisu viđene kod živih kljunara, kazao je profesor Kris Helgen, direktor Istraživačkog instituta Muzeja Australije, koji je takođe jedan od autora rada.

„Celokupna anatomija kljunara Opalios splendens je verovatno slična platipusu, ali vilica i njuška malo više liče na ehidnu", kazao je Helgen.

Opalni ostaci su retki, a još su ređi ostaci kljunara, a ove vrste su „otkriće", rekla je Elizabet Smit.

Zajedno sa njima, ukupan broj vrsta kljunara za koje se zna da su živeli u ovom području, jeste šest.

„Ovo pokazuje da je mnogo pre nego što je postala zemlja kengura, Australija bila zemlja krznenih kljunara koji polažu jaja", rekla je Smit.

„Izgleda da je pre 100 miliona godina, ovde bilo više kljunara nego bilo gde u svetu u prošlosti ili sadašnjosti", dodala je.

Drugi stručnjaci navode da je suviše rano da se kaže da li je nekada Australija bila dom velikom broju kljunara i da su potrebna dodatna istraživanja.

„Moguće je da su kljunari bili raznovrsni koliko i kenguri kasnije... ali potrebno mi je više dokaza", kazao je Rod Vels, paleontolog sa Univerziteta Flinders, za ABC.

Autori studije se nadaju da će njihov rad podstaći izdvajanje novca za ciljana iskopavanja u regionu kako bi dobili dodatne dokaze za njihovo otkriće.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )