Kamate pale za 8 odsto, nastavak zavisi od ECB

Prosječna efektivna kamatna stopa na kredite odobrene u aprilu iznosila je 6,89 odsto, dok je u februaru bila 7,50 odsto. Evropska centralna banka prošle sedmice spustila stopu EURIBOR-a, na jesen najavila moguće dodatno sniženje

44683 pregleda20 komentar(a)
Održali riječ: Bankari sa guvernerkom, Foto: CBCG

Banke u Crnoj Gori smanjile su kamatne stope na kredite za prosječno oko osam odsto u posljednja tri mjeseca, pokazuju podaci Centralne banke.

Prosječna efektivna kamatna stopa na kredite odobrene u aprilu iznosila je 6,89 odsto, dok je u februaru bila 7,50 odsto. Prosječna kamata za građane je smanjena sa februarskih 8,71 na 8,39 odsto u aprilu, a u istom periodu prosječna kamata za privredu je smanjena sa 5,86 na 5,68 odsto.

Dodatno smanjenje kamatnih stopa moguće je i narednih mjeseci jer je Evropska centralna banka prošle sedmice snizila referentnu kamatnu stopu (EURIBOR) za 0,25 procentnih poena, najavljujući i novo snižavanje u septembru. Šestomjesečni EURIBOR, kojeg banke najčešće koriste prilikom izračunavanja svojih kamatnih stopa, krajem prošle sedmice iznosio je 3,73 odsto, a očekuje se da zbog odluke ECB tokom sedmice padne na 3,5 odsto. EURIBOR je bio na vrhuncu u oktobru prošle godine kada je iznosio 4,14 odsto. ECB je protekle dvije godine podizala vrijednost referentne kamatne stope u cilju borbe protiv inflacije.

Predstavnici crnogorskih banaka najavili su na sastanku sa guvernerkom Centralne banke Irenom Radović sredinom marta snižavanje kamatnih stopa. Statistički podaci sada pokazuju da su banke po zaista i uradile neke u martu a druge u aprilu.

Za većinu kreditnih proizvoda kamatne stope su najčešće smanjene za 0,5 do jednog procentnog poena.

Tako je na stambene kredite efektivna kamatna stopa (u koju se uključuju svi povezani troškove) u februaru ove godine iznosila 6,47 odsto, a na kraju aprila je vrijedjela 5,85 odsto, odnosno smanjena je za skoro deset odsto ili 0,62 procentna poena. Crnogorske banke su u aprilu odobrile 14,6 miliona eura za stambene kredite, dok je ta suma u februaru bila 9,4 miliona.

Značajan pad EURIBOR-a od oktobra prošle godinefoto: euribor-rates.eu

Najviše novca za keš kredite

Prosječna efektivna kamata na gotovinske nenamjenske kredite u februaru je bila 9,83, a u aprilu 9,22 odsto, što je pad za 6,3 odsto ili 0,61 procentni poen.

Za gotovinske kredite banke su u aprilu odobrile ukupno 48,6 miliona eura, što je skoro 30 odsto od ukupno odobrenih kredita u tom mjesecu. U februaru je ta suma vrijedjela 47,6 miliona eura, što je bilo oko trećine tadašnjeg iznosa ukupno odobrenih kredita. Od povećanja januarske minimalne penzije sa 296 na 450 eura, koji sada prima skoro dvije trećine penzionera, značajno je poraslo odobravanje gotovinskih kredita ovoj grupi stanovništva, koja je sa ovim povećanjem postala kreditno sposobna.

Odobreni gotovinski krediti za fizička lica u januaru ove godine su vrijedjeli 22,3 miliona eura, u februaru 41,6 miliona, u martu 47,6 miliona, a u aprilu 48,5 miliona, što je novi istorijski rekord za ovu vrstu kredita.

Prosječna efektivna kamatna stopa na kredite za kupovinu automobila u februaru je iznosila 8,91 odsto, a u aprilu je smanjena na 7,94 odsto, što je pad za 11 odsto ili 0,97 procentnih poena. Krediti za kupovinu automobila u aprilu su odobreni u iznosu od 764 hiljade eura, dok su u februaru vrijedjeli 538 hiljada.

Blagi pad na kredite za likvidnost

Prosječna efektivna kamatna stopa na kredite za obrtna sredstva i likvidnost u februaru je iznosila šest odsto, a u aprilu je bila 5,94 odsto. Od svih kamata ovdje je postojao najmanji pad za svega jedan odsto ili 0,06 procentnih poena. Ovih kredita, koje većinom uzima privreda, u aprilu je odobreno u iznosu od 44,7 miliona eura, što je nešto manja suma nego u februaru kada je bila 46,6 miliona eura.

Prosječna efektivna kamatna na kredite za refinansiranje smanjena je sa 8,64 odsto koliko je iznosila u februaru, na aprilskih 7,96 odsto. Ovo je pad od od osam odsto ili 0,68 procentnih poena.

Kredita za refinansiranje obaveza u aprilu je odobreno u ukupnom iznosu od 7,3 miliona eura, od čega se na građane odnosi 4,6 a na pravna lica 2,6 miliona eura. Ovih kredita u februaru je odobreno u iznosu od šest miliona eura, od čega je za građane tada bilo 5,1 milion, a oko 900 hiljada za pravna lica.

Kamate rasle samo za Vladu

Kamate nisu smanjivane samo za sektor “opšta Vlada”, koju čine vladine institucije i za koje je efektivna kamatna stopa u febraru iznosila 5,11 a u aprilu 6,35 odsto. Ovih kredita je u februaru odobreno u vrijednosti 700 hiljada a u aprilu 286 hiljada. Vlada je od banaka u decembru prošle godine uzela kredite od 109 miliona eura, kada je prosoječna efektivna kamatna stopa za ovaj sektor iznosila 6,71 odsto.

Na štednju od 0,01 do 2 odsto

Prosječna kamata na depozite i štednju na kraju aprila je iznosila 0,26 odsto, i imala je neznatan rast u odnosu na februarsku od 0,25 odsto.

Kamatna stopa na depozite po viđenju, koje klijenti mogu da podignu kada god žele, iznosila je 0,01 odsto. Na oročene depozite od jedne do tri godine kamata je 1,64 odsto, a na oročenje za pet i više godine iznosi dva odsto.

Nastavljen rast kreditiranja

Sa padom kamatnih stopa nastavljen je i rast kreditiranja.

Banke su u januaru odobrile 88 miliona kredita, u februaru 125 miliona, u martu 153 miliona a u aprilu 170 miliona eura. Ukupno je za ova četiri mjeseca odobreno 538 miliona eura kredita, odnosno za 136 miliona ili 34 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Ukupan iznos odobrenih kredita, koje banke potražuju, na kraju aprila je iznosio 4,36 milijardi i bio je za 460 miliona veći nego u istom mjesecu prošle godine. Ovo je do sada najveći iznos na kojem se nalaze ukupno odobreni krediti.

Građani u bankama drže skoro dvije milijarde

Ukupni depoziti u bankama na kraju aprila iznosili su 5,33 milijarde eura i za 120 miliona su veći u odnosu na isti mjesec prošle godine.

Domaći građani u bankama drža 1,91 milijardu eura, što je za 215 miliona više nego u aprilu prošle godine.

Domaća privreda u bankama ima 1,54 milijarde, što je za 204 miliona manje nego lani u istom mjesecu.

Strani građani i njihova preduzeća u domaćim bankama imaju 1,33 milijarde eura, što je neznatno smanjenje od 15 miliona za godinu.

Vladine institucije i lokalne samouprave u bankama imaju 410 miliona eura, što je za 116 miliona povećanje u odnosu na april prošle godine.