Putin traži još teritorije da bi prekinuo rat

Predsjednik Vladimir Putin rekao je juče da će Rusija okončati rat u Ukrajini samo ako Kijev pristane da odustane od NATO ambicija i potpuno preda četiri oblasti na koje Moskva polaže pravo. Ukrajina je odmah odbacila te zahtjeve kao ravne predaji.

Uoči konferencije u Švajcarskoj na koju Rusija nije pozvana, Putin je iznio maksimalističke uslove potpuno suprotne onima koje traži Ukrajina, što je, kako ocjenjuje Rojters, očigledno odraz uvjerenosti Moskve da njene snage imaju prednost u ratu.

On je ponovio zahtjev za demilitarizaciju Ukrajine, koji se nije promijenio od dana kada je poslao trupe 24. februara 2022. i rekao da ukidanje sankcija Zapada takođe mora bio dio mirovnog sporazuma.

Putin je ponovio i poziv na “denacifikaciju” Ukrajine, na osnovu onoga što Kijev naziva neutemeljenom klevetom protiv svog rukovodstva.

Ukrajina je Putinove uslove opisala kao “apsurdne”.

“On nudi Ukrajini da prizna poraz. On nudi Ukrajini da se legalno odrekne svojih teritorija u korist Rusije. On nudi Ukrajini da se odrekne svojeg geopolitičkog suvereniteta”, izjavio je za Rojters savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak.

Predsjednik Volodimir Zelenski je za italijanski kanal SkyTG24 rekao: “To su ultimatumi koji se ne razlikuju od poruka iz prošlosti”.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao novinarima u sjedištu NATO-a u Briselu: “On (Putin) nije u poziciji da diktira Ukrajini šta mora da uradi da bi se postigao mir”.

“Uslovi su vrlo jednostavni”, rekao je Putin, a obuhvataju potpuno povlačenje ukrajinskih trupa sa cijele teritorije Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti na istoku i jugu Ukrajine.

Rusija je te četiri oblasti, koje njene snage kontrolišu samo djelimično, proglasila svojom teritorijom 2022, u činu koji su većina država i Ujedinjene nacije odbacili kao nezakonit.

Moskva je takođe pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine.

“Čim u Kijevu objave da su spremni na takvu odluku i započnu pravo povlačenje trupa iz ovih oblasti, a takođe i zvanično objave odustajanje od svojih planova za ulazak u NATO - mi ćemo odmah, bukvalno istog trenutka, narediti da se prekine vatra i počnu pregovori”, rekao je Putin.

“Ponavaljam, učinićemo to odmah. Naravno, istovremeno ćemo garantovati nesmetano i bezbjedno povlačenje ukrajinskih jedinica i formacija”.

Rusija kontroliše skoro petinu teritorije Ukrajine u trećoj godini rata. Ukrajina kaže da mir može biti zasnovan jedino na potpunom povlačenju ruskih snaga i obnovi njenog teritorijalnog integriteta.

Putin je rekao da "buduće postojanje Ukrajine" zavisi od povlačenja njenih snaga, od usvajanja neutralnog statusa i od početka pregovora sa Rusijom, i dodao da će se vojna situacija Kijeva pogoršati ako odbije ponudu

Na samitu za vikend u Švajcarskoj koji je najavljen kao “mirovna konferencija” iako je Rusija isključena, učestovaće predstavnici više od 90 država i organizacija. Ne očekuje se rasprava o teritorijalnim pitanjima, već će fokus biti na temama poput sigurnosti hrane i nuklearne bezbjednosti u Ukrajini, piše Rojters.

Kremlj je poručio da će se skup pokazati kao “uzaludan” bez predstavnika Rusije.

Rojters piše da Putinovi zahtjevi pokazuju da je on sve više siguran u sposobnost Rusije da nameće sopstvene uslove dok njene trupe postepeno napreduju posljednjih mjeseci.

Putin je rekao da “buduće postojanje Ukrajine” zavisi od povlačenja njenih snaga, od usvajanja neutralnog statusa i od početka pregovora sa Rusijom, i dodao da će se vojna situacija Kijeva pogoršati ako odbije ponudu.

“Danas dajemo još jedan konkretan, pravi mirovni predlog. Ako ga u Kijevu i u zapadnim prijestonicama odbiju kao ranije, onda je to, na kraju krajeva, njihova stvar, njihova politička i moralna odgovornost za nastavak krvoprolića”, rekao je Putin.

Ukrajina smatra da bi je bilo kakav zahtjev za demilitarizacijom ili budućom neutralnošću izložio daljim napadima Rusije.

Putin je održao govor iste sedmice kada su SAD uvele nove dodatne sankcije Rusiji, objavile 10-godišnji bezbjednosni pakt sa Ukrajinom, koji se tumači kao potencijalni uvod u eventualno članstvo u NATO, i postigle dogovor sa saveznicima u Grupi sedam da iskoriste kamatu na zamrznutu rusku imovinu na Zapadu kao podršku zajmu Kijevu od 50 milijardi eura.

( A.Š. )