Bliži li se kraj rata u Ukrajini?

Razne su ocene mirovnog samita o Ukrajini, takozvanog plana „formula mira“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog održanog u Švajcarskoj, ali se mogu izvući pojedine kategorične teze koje će odrediti tok budućih mirovnih pregovora.

Samit je uspeo da okupi gotovo polovinu suverenih država sveta, članica UN-a, s tim da zajednički kominike nisu potpisale pojedine uticajne države poput Indije, Indonezije, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Brazila, pa i Vatikan.

Rusija nije bila pozvana na samit, a to je i razlog zašto ni Kina nije učestvovala.

Samit u Švajcarskoj može se smatrati ne samo ispitivanjem međunarodne podrške ukrajinskoj „formuli mira“, već je to prvi globalni skup o okončanju rata u Ukrajini. Važno je da ga je vodio Kijev.

Mirovni planovi i preokreti na frontu

Kako bi smanjio podršku ukrajinskom planu okončanja rata, Putin je uoči samita u Švajcarskoj izneo svoje uslove o prekidu vatre. Suština je da Moskva obustavlja agresiju, ukoliko se Ukrajina povuče iz novoanektiranih teritorija – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti.

Niti jednu od pomenutih oblasti, zbog kojih je Putin menjao Ustav Ruske Federacije, u potpunosti ne kontroliše Rusija, a masovna pogibija ruskih vojnika na frontu Moskva sada smatra oslobodilačkim ratom.

Šta predstavlja „formula mira“ Zelenskog? Predložena je u jesen 2022. godine, u jeku euforije ukrajinskog oslobađanja Harkovske i Hersonske oblasti, dok je ruska vojska bežala po njivama glavom bez obzira.

Mirovna formula Zelenskog bio je u stvari maksimalistički plan u 10 tačaka o porazu Rusije. Predviđao je povlačenje Rusije sa ukrajinskih teritorija, suđenje ruskoj vojsci za ratne zločine, isplatu odštete Ukrajini. Čak i tada kada poraz Rusije u Ukrajini nije bio nemoguć, primarni plan je predviđao gotovo kapitulaciju imperijalne Rusije.

Nakon ukrajinske formule, na sto su stizali razni planovi rešenja rata – kineski, južnoamerički, vatikanski, turski…

Vremenom se situacija na frontu preokrenula. Ukrajinci su neuspešno pokušali kontraofanzivu, a Rusija je od jeseni prošle godine preuzela inicijativu i otpočela novi napad.

Kako su se SAD i EU bližili izborima, tako se i na Zapadu ponovo menjalo raspoloženje prema ratu u Ukrajini. Vašington je stvorio zastoj u isporuci oružja, koji je direktno uzrokovao napredovanje ruske vojske i pad morala kod Ukrajinaca. Mnogi su se pitali da li je to pritisak na Kijev da sedne za pregovarački sto?

Spuštanje letvice

Želeći da sačuva svoju „formulu mira“, Zelenski se u nepovoljnim okolnostima odlučuje na spuštanje letvice. Kina je u početku učestvovala u raspravi o „formuli mira“ Zelenskog, da bi je kasnije napustila, jednako intenzivno dajući ekonomsku i političku podršku Rusiji.

Kijev ne odustaje od svoje formule, značajno je menja kako bi pridobio što širu podršku i pristaje na kompromise da od 10 tačaka ostavi samo tri, koje su ušle u završni kominike, a to su: nuklearna bezbednost, razmena zarobljenika (i povratak dece) te humanitarni koridor hrane u Crnom moru.

Zato su cinične ocene formule Zelenskog da je tražena kapitulacija Rusije, a pristalo se na kominike, gde se ne pominje čak ni povlačenje ruske vojske iz Ukrajine. Ipak je Kijev dobio podršku velikog broja država, na koje verovatno može i ubuduće da računa.

Najveća slabost samita u Švajcarskoj bilo je odsustvo američkog predsednika Bidena. On se čuvao ne samo za predsedničke izbore, već i mirovne procese o Ukrajini, koji tek predstoje.

Peking bi mogao da utiče na brže okončanje rata u Ukrajini, ali mu taj konflikt ne šteti. Štaviše, dobio je ogromnog, zaglavljenog i korisnog vazala iz Kremlja. Rat u Ukrajini najviše pogađa najsiromašnije države globalnog juga, ali to je ujedno i način uspostavljanja vertikale među njima.

Evropu ovaj rat takođe pogađa, baš kao i Zapadni Balkan i države bivše Jugoslavije, koje su iznenađujuće retko jednoglasno podržale formulu Zelenskog.

Iako bi rat u Ukrajini idealno bilo okončati do predsedničkih izbora u SAD-u, za ozbiljniji mirovni proces čeka se njihov favorit, sa pretpostavkom o pobedi Trumpa. Do jeseni, važno je dobro se pozicionirati, predstaviti sve mirovne planove i prebrojati države ko je na čijoj strani.

(Al Jazeera)

( Boris Varga )