Na koji način bi demokrate mogle da zamijene Bajdena?

U roku od nekoliko minuta nakon što je završena predizborna debata Džozefa Bajdena i Donalda Trampa na Si-En-Enu, komentatori mreže su otvoreno raspravljali o mogućnosti da demokrate zamijene Bajdena drugim kandidatom, navodi Danas.rs.

Dobra vijest je da postoji način da se to uradi prije novembra, piše Politico.

Stranka bi morala da otvori pravilnik koji nije korišćen decenijama, i prije svega - da Bajden odustane.

Iako stranka tehnički ima sistem za nominovanje novog kandidata na konvenciji u slučaju da kandidat odbije nominaciju, cio proces je škripav i decenijama se nije razmatrao.

Prema pravilima Demokratskog nacionalnog komiteta (DNK), ne postoji mehanizam kojim drugi partijski lideri mogu da odbace Bajdena sa liste. Umjesto toga, ako bilo ko u stranci želi da ga zamijeni potrebno je da otvori proces nominovanja na Kongresu.

Bajden je osvojio oko 95 odsto od skoro 4.000 delegata na ovogodišnjim predizborima - oni su obećali, da će podržati Bajdena.

To znači da ne postoji zakonska obaveza da glasaju za Bajdena u prozivci. Najmanje polovina njih bi morala da ga odbaci da bi mu uskratila nominaciju.

Ali ako bi Bajden pristao da odbije nominaciju svoje stranke, to bi pokrenulo otvoren i nepredvidiv proces izbora njegove zamjene.

Od potpredsjednice Kamale Haris, do guvernera Kalifornije Gavin Njusoma, Grečer Vitmer i Džej Robert Priker, kao i brojni drugi - mogli bi biti stavljeni u nominaciju.

Kandidati, koji bi mogli da obuhvate geografska, ideološka i generacijska krila Demokratske stranke, radili bi na tome da podstaknu hiljade demokratskih delegata da ih podrže na prvom glasanju.

Obećani delegati (delegat na konvenciji o predsjedničkim nominacijama političke stranke koji je "obećao" da će podržati kandidata) nijesu jedini koji imaju riječ.

Demokratska stranka je lišila "superdelegate" - izabrani zvaničnici i partijski lideri koji mogu da glasaju za koga god žele - većinu njihove moći od spornih predizbora 2016.

Ovi superdelegati bi bili slobodni da glasaju ako nijedan kandidat ne dobije većinu delegata na prvom glasanju. Otvorena konvencija bi dala više od 700 stranačkih insajdera glavnu ulogu u izboru novog kandidata.

Bajdenove želje takođe mogu postati veoma važne. Mogao bi da pokuša da utiče na proces tako što bi podržao svoju potpredsjednicu Kamalu Haris koja bi tako imala argument u svoju korist pošto je već na listiću.

U slučaju takvog scenarija Bajden i Haris bi morali da ubijede delegate. Bajdenovi delegati ne idu automatski kod nje, ali bi Bajdenova podrška mogla biti dovoljna. Ali ne postoji garancija, i pritom loš rejting Harisove u anketama mogao bi da zaustavi neke demokrate.

Čak i ako bi Haris stigla do nominacije, trebao bi joj sopstveni potpredsjednički kandidat.

Od trenutka kada je izjavio da će se kandidovati za drugi mandat, Bajden i njegov tim su insistirali da se kandiduje za reizbor.

I Bajden je pobijedio na svim predizborima i poslaničkim izborima - osvojivši više od 85 procenata ukupnih glasova - sa izuzetkom daleke Američke Samoe.

Ali ogroman pritisak lošeg učinka debate - i dalji pad podrške u anketama -mogao bi sve to da promijeni.

Ako Bajden ide ka tome da odustane, sat otkucava. Iako je demokratska konvencija tek sredinom avgusta, DNK pomjera svoj proces nominacije.

Zakon Ohaja zahtijeva da se kandidati stranke odrede do 7. avgusta, a DNK je odlučio da promijeni tradicionalnu prozivku konvencije kako bi osigurao da njihov kandidat bude na tamošnjem glasačkom listiću.

Taj rok je još samo 40 dana.

( A.O. )