Napadi panike kao uznemirujuća oluja koja se iznova vraća

Tokom ovih iznenadnih naleta jeze, koji mu se dešavaju jednom-dvaput mjesečno i traju desetak minuta, strah i užasno neprijatan nemir parališu čitav organizam Dušana Mijanovića, 36-godišnjeg IT inženjera iz Beograda

2357 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC/ilustracija Jakov Ponjavić
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

„Jao, samo ne sad, samo ne sad!", tutnjalo mu je kroz glavu zarivenu u dlanove dok je, sedeći na kauču, pokušavao da se što pre pribere.

Za manje od desetak minuta, trebalo je da počne onlajn razgovor za posao, ali je novi, snažan napad panike pretio da pokvari sve.

Tokom ovih iznenadnih naleta jeze, koji mu se dešavaju jednom-dvaput mesečno i traju desetak minuta, strah i užasno neprijatan nemir parališu čitav organizam Dušana Mijanovića, 36-godišnjeg IT inženjera iz Beograda.

Oni su se prvi put pojavili pre pet godina, nedugo posle porodične tragedije, priča za BBC na srpskom.

Isprva je bio šokiran i preplašen, jer nije znao šta ga je snašlo, misleći da proživljava srčani udar.

Ova oluja, kako je opisuje, utihnula bi uvek posle nekoliko minuta i shvatao bi da se ipak nije desilo ništa fatalno.

„Od tada, svaki put je isto - kreće tako što me odjednom oblije hladan znoj, srce mi jako lupa i čini mi se kao da mogu da posmatram sebe potpuno odvojeno od tela.

„Kada to napokon protutnji, osećam se iznureno, kao da sam satima radio najteže poslove", priča on.

Napad panike je iznenadni i intenzivan osećaj straha ili strepnje, bez prisustva stvarne opasnosti.

„To je stanje u kojem se u čoveku pojavi jak strah da neće moći da diše i zato počinje da diše ubrzano, znoji se, javlja se jeza.

„Obično napad traje do 40 minuta i ima svoje amplitude kada je najjači, a kasnije slabi", navodi Biljana Ćulafić, terapeutkinja, za BBC na srpskom.

Pored situacionih, kada teskobu izazivaju konkretni trenuci i okolnosti, panični napadi mogu biti i spontani.

Oni se tada dešavaju u naizgled običnim situacijama, na primer za vreme odmora, tokom jutarnje kafe ili neke druge uobičajene aktivnosti.

Ne bojte se, nećete umreti

Najčešće se javljaju u dobi od 15 do 45 godina (kod starijih od 65 godina ova pojava je čak 12 puta ređa).

Mnogo su češći kod žena: procenjuje se da se oko 75 odsto svih napada dešava ženama.

Getty Images

Nastaju mahom kao posledica premora, trauma i stresnih događaja, poput gubitka posla, teške bolesti ili smrti nekog bliskog.

Glavni simptomi su nagli, intenzivni strah, gubitak kontrole, lupanje srca, stezanje u grudima, mučnina, vrtoglavica, znojenje, slabost u rukama.

„To ume da deluje zastrašujuće, jer se ljudi tada osećaju kao da nemaju svesnu kontrolu nad situacijom, a neki misle i da će umreti", objašnjava Majk Vord, psihoterapeut iz Londonske klinike za anksioznost.

Telo tada, kaže Biljana Ćulafić, odbija poslušnost mozgu.

„Ono kao da mu kaže, 'jurio si, žurio si, nisi pazio na sebe, e sad se ja kao telo javljam da zaustavimo ovog čoveka koji treba da zastane, uoči šta mu se desilo i krene dalje'."

Dodaje da je i sama prošla kroz dva takva napada u prošlosti, baš iz razloga koji se inače pojavljuju kao česti „okidači".

„Prvi mi se dogodio prilikom jednog teškog preseljenja, usled premora i stresa, a drugi kad mi je brat poginuo i kad nisam mogla brzo da procesuiram šta mi se desilo", priseća se Ćulafić.

Kako pomoći sebi dok traje napad?

Dušan kaže da je „svaki novi napad priča za sebe", ali da mu u tim trenucima mahom slične misli prolaze kroz glavu.

„Budem uplašen i pomalo ljut na sebe što se toga još nisam rešio.

„Pomišljam tada najčešće na ćerku, jer me to smiruje i, čini mi se, pomaže da lakše prođem kroz napad," objašnjava Mijanović.

Premda ne postoji univerzalni „lek" za panične napade, stručnjaci preporučuju nekoliko metoda kako bi se oni trenutno obuzdali i ublažili u nastanku.

Klinički psiholog Nik Grej iz Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije savetuje da se protiv napada panike bori na nekoliko načina.

  • Važno je da zapamtite da ne postoji stvarna opasnost.
  • Suočavanje sa strahom će vam dati šansu da spoznate da se ništa loše neće desiti.
  • Ponekad je, takođe, dobro da imate nekoga pored sebe ko bi vam to potvrdio.
  • Ako imate osećaj da ne možete da dišete, pokušajte sa vežbama za disanje.
  • Udišite vazduh što sporije i što dublje kroz nos, i potom izdahnite polako na usta.
  • Nekim ljudima pomaže i kada broje do pet prilikom svakom udisaja i izdisaja.
  • Zatvaranje očiju može biti od pomoći.

Faktori rizika

  • Porodična istorija anksioznih poremećaja ili psihičkih bolesti (anksioznost, bipolarni poremećaj, depresija);
  • Pušenje;
  • Astma i drugi respiratorni poremećaji;
  • Naglašena osetljivost u stresnim situacijama;
  • Dugotrajna izloženost stresu;
  • Traumatična iskustva i događaji iz prošlosti.

Izvor: Britanska nacionalna zdravstvena služba

Adolescenti više na udaru od dece

Panični napadi se retko susreću kod dece, dok su kod adolescenata mnogo učestaliji.

„Adolescentski period, poznat kao period 'bura i oluja', usled različitih promena, izazova i zahteva, doprinosi pojavi paničnih napada", kaže psihološkinja Anja Aleksić za BBC na srpskom.

Uz napomenu da nije dečiji terapeut, njena koleginica Ana Ivanov kaže da su njeni najmlađi klijenti koji su se suočavali s ovim problemom bili srednjoškolci.

„U poređenju sa onima kod odraslih, napadi panike kod dece i adolescenata često su dramatičniji u ispoljavanju. Na primer, praćeni su vrištanjem, plačem i hiperventilacijom."

Hiperventilacija predstavlja ubrzano i produbljeno disanje.

Ona dovodi do vrtoglavice, nedostatka vazduha, ubrzanog rada srca, utrnulosti i ukočenosti mišića.

Aleksić podseća da se daljim odrastanjem povećava i verovatnoća da ljudi dožive gubitke različite prirode.

„Sredina, takođe, nameće ljudima zahtevnije zadatke, što isto može biti faktor za razvoj paničnih napada", ističe Aleksić.

Anksioznost 'starija', napadi žustriji

Kako panične napade često dovodimo u vezu sa anksioznošću, Aleksić upozorava na opasnost od toga da ih poistovetimo, iako nisu isto.

„Panični napadi su često iznenadni i intenzivni, uz prisustvo različitih telesnih simptoma i doživljaja gubitka kontrole.

„Anksioznost traje duže, pri čemu fizičke tegobe nisu toliko intenzivne, najčešće doživljaj gubitka kontrole nije prisutan, već samo stalna nelagodnost", kaže ona.

Biljana Ćulafić precizira da je anksioznost strah, strepnja od nepoznatog.

„U nekim situacijama, ona se pojačava i to može dovesti do napada panike".

Oni su, uz adekvatnu psihoterapiju, kako ističe, prolazni i to je ipak utešno.

Da biste ih se trajno rešili, neophodno je za početak ne oklevati u traženju profesionalne pomoći, kaže Ana Ivanov.

„Čekanje da oni spontano nestanu je spor proces koji će tokom vremena voditi nezadovoljstvu, postaće uzrok novih problema, a sva je verovatnoća da će se problem zapravo pogoršati."

To što ljudi često panične napade ne prihvataju kao psihološke probleme ili uče da žive sa njima, pa čak i po cenu narušenog kvaliteta života i opšteg zadovoljstva, ona smatra paradoksalnim.

„Napadi panike se veoma uspešno rešavaju psihoterapijom.

„Kada poremećaj traje dugo i bez tretmana, a simptomi postanu ozbiljni, uključuje se i terapija lekovima".

Lekovi su, kako objašnjava, tu da pomognu da se uđe u psihoterapijski proces, što znači da se terapija lekovima ukida sa smanjivanjem, odnosno nestajanjem simptoma.

Dušan Mijanović lekove ne koristi, ali priznaje da je sve bliži odluci da krene na psihoterapiju.

„Prošlo je dosta vremena od prvog napada i očigledno ne pomažu raznorazni saveti na koje sam nailazio na internetu", dodaje on.

Psihoterapeuti imaju razne ideje i tehnike kojima se bore protiv napada panike.

„Ako me vidite da trčim sa klijentima niz i uz stepenice, verovatno radimo na rešavanju paničnih napada", zaključuje Ivanov s osmehom.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk