Šta je Šangajska organizacija za saradnju
Zato što okuplja toliko mnogo njihovih neprijatelja, zapadne sile gledaju na ovu organizaciju sa podozrenjem. Ali, koliko je ona zapravo važna na svjetskoj sceni?
Šangajska organizacija za saradnju, savez koji obuhvata Rusiju, Kinu, Iran i nekoliko država Centralne Azije, sastaje se u sredu u Kazahstanu na redovnom godišnjem samitu.
Zato što okuplja toliko mnogo njihovih neprijatelja, zapadne sile gledaju na ovu organizaciju sa podozrenjem.
Ali koliko je ona zapravo važna na svetskoj sceni?
Šangajsku organizaciju za saradnju (SCO) 2001. godine osnovale su Kina, Rusija i četiri države Centralne Azije koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza - Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.
Ona je potekla iz graničnog sporazuma koji su 1996. godine potpisale Rusija, Kina i zemlje Centralne Azije, nazvanih Šangajska petorka.
Na predlog Kine, ovo se proširilo na organizaciju za promociju dobrosusedskih odnosa između zemalja regiona i da bi se promovisala saradnja u sferama kao što su trgovina i bezbednost.
- Šta je BRIKS i koji su mu ciljevi
- Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
- Kakvu podršku Kina pruža Rusiji
- „Kina treba da bude kažnjena jer podržava Putinov rat", kaže šef NATO-a za BBC
„Vladala je zabrinutost zbog posledica raspada Sovjetskog Saveza i potencijala za stvaranje haosa", kaže Najdžel Guld-Dejvis iz britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije.
„Bio je to postsovjetski potez za osiguravanje očuvanja regionalnog poretka."
Indija i Pakistan su se pridružili grupi 2017. godine, a Iran joj je pristupio 2023. godine.
Zajednički zemlje SCO-a čine 40 odsto svetskog stanovništva.
One generišu 20 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i drže oko 20 odsto svetskih naftnih rezervi.
Samitu u Kazahstanu prisustvovaće i zemlje posmatrači, kao što su Avganistan i Mongolija, i „dijaloški partneri", kao što su Turska i Saudijska Arabija.
Šta radi SCO?
Jedan od glavnih razloga za osnivanje SCO-a bila je borba protiv, kako se kaže, „tri zla" - terorizma, separatizma i ekstremizma.
„To uglavnom ima veze sa kineskom zabrinutošću zbog separatističke inicijative njenog severozapadnog regiona Sinđan", kaže Anet Bor iz Četam hausa, britanske stručne grupe za spoljne poslove.
Region uglavnom naseljavaju Ujguri, muslimanski i etnički turkijski narod.
- Kako Kina namerno raseljava Ujgure
- Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
- Lica patnje i bola: Procurele fotografije iz kineskih logora za Ujgure
Kina sarađuje sa državama Centralne Azije na suzbijanju prekograničnih upada ekstremista iz separatističkog Islamskog pokreta Istočnog Turkistana (ETIM) u Sinđan.
Rusija takođe ne želi da ekstremističke grupe aktivne u Centralnoj Aziji, kao što su Islamska država-Korasan (IS-K) i Hizb Ut-Tarir, vrše napade na njenoj teritoriji.
SCO je osnovao „Regionalnu antiterorističku strukturu" za borbu protiv ovih pretnji deljenjem obaveštajnih podataka i koordinacijom kontraterorističkih operacija.
Međutim, kaže Nataša Kurt sa katedre za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu, „većina kontraterorističih akcija izvodi se između država bilateralno."
Kina doživljava SCO kao korisno sredstvo za proširenje trgovinskih veza u Centralnoj Aziji, kaže doktorka Kurt.
Uspela je da obezbedi i snabdevanje naftom i prirodnim gasom iz zemalja kao što je Kazahstan.
Centralna Azija je takođe vitalna veza na trgovačkim rutama koje gradi sa Zapadom, poznatim kao Inicijativa Pojasa i puta.
„Kina je zavisila od ruske železnice za izvoz, a sada želi da izgradi vlastiti železničku mrežu preko Centralne Azije sve do mora u Iranu", kaže doktorka Kurt.
- Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
- Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
SCO ima i simboličku važnost, dodaje doktorka Kurt.
„Kina koristi SCO kao platformu za promovisanje svoje ideje o zameni svetskog poretka predvođenog Zapadom novim zasnovanim na, kako kaže, 'intercivilizacijskom dijalogu'", kaže ona.
Međutim, uprkos veličini i snazi njenih zemalja članica, SCO je relativno neefikasna organizacija, kaže doktor Guld-Dejvis, i nije do sada imala nikakvih krupnih dostignuća.
„Bila je hvaljena kao velika, nova, nezapadna organizacija, ali je zajednički manje vredna od skupa njenih pojedinačnih delova", kaže on.
„Ne postoji dovoljno poverenja između članica da bi sarađivale, delile veštine ili postizale velike stvari."
Zapadne sile ne brine SCO kao sila u svetskoj politici, kaže doktor Guld-Dejvis.
Ali ih brine razvijanje odnosa između njenih pojedinačnih članica, kao što su između Rusije i Kine, i Rusije i Irana, dodaje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kako je širenje uticalo na SCO?
Šangajskoj organizaciji za saradnju su se pridružili Indija, Pakistan i Iran.
To je ugrozilo jedinstvo grupe zato što postoje dugogodišnji granični sporovi između Indije i Pakistana, s jedne strane, i Indije i Kine sa druge.
„Ovi animoziteti postali su glavni izvor trvenja na samitima", kaže doktorka Bor.
„Oni su takođe razvodnili originalne ciljeve SCO-a i izazvali nezadovoljstvo među zemljama Centralne Azije, koje smatraju da nemaju dovoljno uticajan glas u njoj."
„SCO je pokušao da demonstrira važnost povećanjem broja zemalja umesto da produbljuje saradnju između postojećih članica", kaže doktor Guld-Dejvis.
Gde se održava samit SCO i o čemu bi moglo da se raspravlja?
Dvodnevni samit se održava u Astani, glavnom gradu Kazahstana.
Očekuje se da će se ruski predsednik Vladimir Putin tamo sastati sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom.
Veruje se da će na samitu u SCO biti primljena Belorusija.
To će se desiti delom na zahtev Rusije, da bi izrazila zahvalnost beloruskoj pomoći tokom njenog rata u Ukrajini, ali i, kaže doktorka Kurt, zato što bi Kina volela da produbi ekonomske odnose sa Belorusijom.
Ali raspravama će najverovatnije dominirati nedavni teroristički napad izvršen u Rusiji.
U martu 2024. godine, ekstremisti su napali tržni centar i koncertnu dvoranu Krokus na obodu Moskve, ubivši 145 ljudi i ranivši njih više od 500.
Odgovornost je preuzela IS-K, a ruske vlasti tvrde da su osumnjičeni za napad potekli iz Tadžikistana.
- Napad u Moskvi: Više od 140 mrtvih, hapšenja osumnjičenih u Tadžikistanu
- Šta znamo o optuženima za napad u Moskvi: BBC u tadžikistanskom selu
- Šta je ISIS-K
- Zašto se mladi Tadžikistanci okreću ekstremizmu
„Rusija je skrenula pogled sa lopte kad je u pitanju terorizam zbog usredsređenosti na Ukrajinu", kaže doktor Guld-Dejvis.
„Sada mora da uzme u obzir kako bi teroristi mogli da se prebacuju iz Tadžikistana i dospeju odmah u srce Rusije.
„To je klasična tema kojom bi trebalo da se bavi SCO."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )