Tamni orao: Kakvo to oružje Amerikanci prebacuju u Njemačku?

Precizno i ubojito oružje, dalekometne, hipersonične rakete vojske SAD biće uskoro stacionirane u Nemačkoj. Kakvo je to oružje?

U Njemačkoj će prvi put poslije Hladnog rata ponovo biti stacionirani američki sistemi naoružanja dalekog dometa. Kancelar Olaf Šolc je izjavio da je odluka o tome dugo pripremana, međutim kratko zajedničko saopštenje dvije vlade, iznenenadilo je Njemačku.

Nikakve parlamentarne niti javne diskusije o tome nije bilo u zemlji koja dobro pamti masovne i duge proteste prije 40 godina protiv stacioniranja Peršing raketa: oktobra 1983. je oko milion Njemaca napravilo ljudski lanac u znak protesta - ali nisu postigli ništa. Tadašnji kancelar Helmut Šmit, socijaldeomkrata kao i Olaf Šolc progurao je to u Bundestagu.

U vezi sa ovim novim stacioniranjem raketa ima vrlo malo pouzdanih informacija, njemački mediji pišu da se ne zna gdje će oružje biti stacionirano, ali neki podaci se mogu naći u dostupnim američkim dokumentima, stručnim i drugim novinama.

Tako je na primjer britanski tabloid The Sun još krajem 2021. objavio simulaciju na kojoj se vidi kako američka supersonična raketa Dark Eagle - lansirana iz Vizbadena - stiže do Moskve za samo 21 minut i 30 sekundi. Ta dva grada su udaljena 2.000 kilometara. Takođe stoji da će raketa biti spremna za operacije 2023. godine.

Prethodno je američki portal Breaking defense javio da je vojska SAD zvanično reaktivirala u Evropi 56. Artilljerijsku komandu koja je bila aktivna od 1986. do 1991. i dala zeleno svjetlo za stacioniranje modernog preciznog oružja uključujići i dalekometno (LRPF).

O kakvom projektu se radi?

U saopštenju Bijele Kuće i njemačke vlade u srjiedu (10. jula 2024.) piše da će „SAD u Njemačkoj privremeno stacionirati sisteme oružja dalekog dometa iz svoje Višedomenske operativne grupe, kao dio plana njihovog budućeg stalnog stacioniranja".

Prema pisanju Istraživačke službe američkog Kongresa (CRS), Vojska SAD je trenutno u procesu uspostavljanja i opremanja pet takozvanih Višenamjenskih operativnih grupa Multi-Domain Task Forces (MDTF) širom svijeta. Jedan od njihovih glavnih zadataka je da obezbijede artiljerijsku vatru (zemlja-zemlja) velikog dometa - u obliku raketa i krstarećih projektila. Pored toga, MDTF takođe ima mogućnosti protivvazdušne odbrane.

Tri MDTF su za region Pacifika, a jedan za Evropu - i taj će biti stacioniran u Nemačkoj, u Vizbadenu.

Američka vojska je to saopštila 13. aprila 2021. a pet mjeseci kasnije, 16. septembra 2021. taj MDTF je aktiviran u američkoj bazi u Vizbadenu (Kasarna L. Klej). Namjera je bila da se tamo samo stacionira štab i određene jedinice, dok su suštinski operativni elementi (oružje) trebalo da budu postavljeni u Fort Drumu u državi Njujork.

No, po svemu sudeći, kompletan drugi MDTF će dugoročno biti preseljen u Njemačku. Trebalo da bude operativan do oktobra 2025. osim hipersoničnog oružja koje bi trebalo da bude spremno do oktobra 2026, piše u dokumentu Istraživačke službe američkog Kongresa (CRS).

O kakvom oružju se radi?

Vlade SAD i Njemačke su u pomenutom saopštenju navele i da će „konvencionalne jedinice, kada budu potpuno razvijene, uključivati SM-6, Tomahavke i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju."

Tomahavk

Tomahavk je velika krstareća raketa koja se koristi decenijama i stalno se dalje razvija. To je standardno oružje SAD i Britanije u svakom vojnom sukobu protiv kopnenih ciljeva i sve više preuzima zadatke bombardera sa posadom.

Tomahavk je bila prva krstareća raketa koja je letjela nisko i tako bila uglavnom neprimjetna za radare. Razvijena je 1970ih. U velikom broju je prvi put upotrebljena 1991. kada je na Irak ispaljeno 297 Tomahavka. Preko 800 lansirano je u invaziji na Irak 2003, a korišćeni su i u Avganistanu, Somaliji, Libiji, Siriji i trenutno protiv položaja Huta u Jemenu.

Septembra 1995. je ispaljeno 13 Tomahavka na položaje Vojske bosanskih Srba kod Banje Luke. A 1999. na ciljeve u Srbiji sa američkih ratnih brodova ispaljeno je 218 Tomahavka i još 20 sa britanske podmornice.

U međuvremenu Tomahavk proizvodi američki Raytheon (RTX), košta oko 1,5 dolara po komadu i ima domet i do 2.500 kilometara. Može ostati u vazduhu satima i više puta mijenjati kurs, odnosno cilj.

SM-6

Krstareća raketa Standard Missile-6 (SM-6) predstavlja tri rakete u jednoj. To je jedina raketa koja kombinuje protivvazdušnu odbranu, kopnenu odbranu i protivraketnu odbranu na moru.

Može da presretne protivbrodske rakete na veoma velikoj nadmorskoj visini ili balističke rakete u terminalnoj fazi - samo nekoliko sekundi prije nego što stigne do cilja. Ima dvostruki tragač meta koji ima sposobnost da otkrije neprijateljsku raketu na kopnu - čak i iza planine. U saradnji sa izviđačkim avionima, može se koristiti i „preko horizonta" odnosno van radarskog horizonta brodova. Za najnoviju varijantu SM-6 se takođe kaže da ima sposobnosti da presretne i hipersonični projektil.

Može biti lansirana sa broda, sa kopna, Boingovih aviona tipa 18 E i F i lansirne rampe Typhon koju je razvio Lockheed Martin. Dostiže brzinu od 1,2 km u sekundi i ima domet do 500 km.

SM-6 od 2013. proizvodi Raytheon (RTX). Jedna raketa košta 4,3 miliona dolara, po podacima iz 2022. Pored mornarice SAD i Britanije, imaju je i Australija, Japan i Južna Koreja.

Dark Eagle

Najmodernije oružje u arsenalu Višenamjenskih operativnih grupe biće pomenuta hipersonična raketa Dark Eagle (Tamni orao), koju razvijaju Lockheed Martin i Northrop Grumman. Moći će da se lansira sa kamiona, kao Patriot. Trebalo je da bude gotova 2023. ali je bilo nekih problema. Procjenjuje se da će koštati oko 40 miliona dolara po komadu.

SAD su donijele odluku o razvoju hipresonične rakete prije 20 godina, u vrijeme kada je predsjednik SAD bio republikanac Džordž Buš junior.

Očigledno je planirano da Tamni orao bude stacionaran u Njemačkoj, u Vizbadenu za oko dvije godine. Trebalo bi da ima domet od oko 2.700 kilometara.

( Deutsche Welle )