Tvrđi ton prema Izraelu i ljudska prava: Kako bi mogla izgledati spoljna politika Kamale Haris
Jedno od ključnih pitanja spoljne politike u kojima bi se Kamala Haris i republikanski kandidat Donald Tramp najvjerovatnije razlikovali kad bi bili izabrani jeste invazija Rusije na Ukrajinu
Nakon što je napustio predsedničku trku, američki predsednik Džo Bajden je kao zamenu podržao potpredsednicu Kamalu Haris.
Haris mora tek da bude zvanično potvrđena kao kandidatkinja Demokratske stranke, ali ako bude osvojila trku za najviši položaj u Beloj kući, biće prva američka predsednica i prva osoba indijskog i jamajkanskog porekla na toj funkciji.
Postala bi i prva predsednica posle Endrjua Džeksona - 1829. godine - koja je dete imigranata.
Sledi detaljnija analiza iskustava potpredsednice Kamale Haris u rešavanju međunarodnih problema i kakvi su joj stavovi po raznim pitanjima u spoljnoj politici.
- „Kamala Haris je naša", kažu meštani malog indijskog sela
- Ima li Kamala Haris sve što je potrebno da pobedi Trampa
- Ko je Kamala Haris i hoće li postati prva žena predsednik Amerike
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Ukrajina
Jedno od ključnih pitanja spoljne politike u kojima bi se Kamala Haris i republikanski kandidat Donald Tramp najverovatnije razlikovali kad bi bili izabrani jeste invazija Rusije na Ukrajinu.
Trampov stav izaziva nelagodu među zemljama koje podržavaju otpor Ukrajine prema ruskoj invaziji.
Među evropskim saveznicima Ukrajine vlada bojazan da će Trampov predsednički mandat oslabiti podršku zemlji i ohrabriti Rusiju da se ponaša neobuzdano.
Haris je javno iskazala punu podršku Bajdenu oko slanja vojne pomoći Ukrajini za njen otpor ruskoj invaziji iz 2022. godine.
„Apsolutno moramo da usvojimo finansiranje Ukrajine, finansiranje Izraela", izjavila je ona.
„Ono što moramo da uradimo po ovim pitanjima od ključne je važnosti."
Predvodila je američku delegaciju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2022, godine, svega nekoliko nedelja pre nego što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu.
U junu 2024. godine, predstavljala je SAD na Samitu o miru za Ukrajinu u Švajcarskoj.
Međutim, u obe te prilike, pratili su je zvaničnici sa mnogo većim iskustvom u spoljnoj politici, kao što su državni sekretar Entoni Blinken u Minhenu, u Nemačkoj, i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven u Luzernu, u Švajcarskoj.
Za razliku od Bajdena i mnogih drugih stranih zvaničnika, Haris nikad nije posetila Ukrajinu u svojstvu potpredsednice.
Međutim, jeste se šest puta sastala sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Trampov izbor Džej Di Vensa za kandidata za potpredsednika ponovo je probudio zabrinutost u Evropi da bi Trampova politika „Amerika na prvom mestu" mogla izvršiti pritisak na Ukrajinu da popusti pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Evropske vlade strahuju da bi buduća Trampova administracija pokušala da primora Ukrajinu u mirovnom sporazumu da se odrekne teritorije.
Rusija i NATO
Kamala Haris se zarekla da će SAD uvek ispunjavati obavezu podrške NATO-u - bezbednosnom savezu između evropskih i severnoameričkih zemalja.
Oštro je kritikovala Trampove pretnje da će se povući iz saveza ako zemlje ne budu obezbedile NATO-u najmanje 2 odsto vlastitog bruto domaćeg proizvoda (BDP - mera ekonomske aktivnosti u zemlji).
Tramp je izjavio da će ohrabriti Rusiju da izvrši invaziju na zemlje NATO koje ne plate dva odsto koji se od njih očekuju.
„Zamislite samo da bivši predsednik SAD izjavi kako podržava brutalnog diktatora u invaziji na naše saveznike i da će Sjedinjene Američke Države samo stajati po strani i to posmatrati - nijedan prethodni američki predsednik, bez obzira na to iz koje partije dolazi, nikada nije kleknuo ni pred jednim ruskim diktatorom", rekla je Haris.
Kamala Haris se obraća medijima prilikom objave predsedničke kandidature
- Kamala Haris: Bajdenova zaostavština velika
- Atentat na Trampa: Šefica Tajne službe ipak podnela ostavku
- Dva lica Roberta F. Kenedija Mlađeg, nezavisnog kandidata na izborima u Americi
Izrael i rat u Gazi
Haris je izrazila snažnu podršku Izraelu i rekla da ova zemlja ima pravo da se brani od Hamasa posle napada 7. oktobra 2023. godine.
„Nećemo postavljati nikakve uslove podršci koju pružamo Izraelu da bi se odbranio", rekla je u novembru 2023. godine.
Ali mesec dana kasnije, zauzela je mnogo kritičniji stav prema Izraelu od Bajdena i drugih zvaničnika iz vlade, rekavši da je „poginulo previše nevinih Palestinaca" tokom izraelske vojne akcije protiv Hamasa u Gazi.
„Izrael mora da učini više da bi zaštitio nevine civile", izjavila je ona.
U martu ove godine, posle masovnih protesta u SAD i širom sveta, Haris je rekla da Izrael „mora da učini značajnije više da bi pojačao priliv pomoći - bez ikakvih izgovora."
Pozvala je Izrael da otvori granične prelaze i zaštiti humanitarne radnike.
Dvadeset drugog jula, Ministarstvo zdravlja u Gazi koje vodi Hamas objavilo je da je u ratu poginulo najmanje 39.000 ljudi.
Tramp je tokom predsedničkog mandata iskazivao snažnu podršku Izraelu.
Kontroverzno je najavio američku podršku da Jerusalim postane prestonica Izraela dok je bio u poseti zemlji.
Haris je bila u poseti Bliskom istoku dvaput kao potpredsednica, ali u tom svojstvu nije bila u Izraelu - za razliku od Trampa koji je putovao dok je bio predsednik.
Centralna Amerika
Jedno od zaduženja Kamale Haris kao potpredsednice bilo je da se pozabavi uzrocima migracije sa meksičke granice.
Tramp i drugi republikanci direktno su je kritikovali zbog ovog pitanja, rekavši da nije uspela da zauzda plimu ljudi koji su pristizali.
Tokom putovanja do Gvatemale u martu 2021. godine, voditelj sa NBC-a Lester Holt direktno je postavio pitanje Haris zašto do sada nije posetila američko-meksičku granicu - a njen odgovor je izazvao podsmeh njenih kritičara.
Rekla je da je dobila zaduženje da se pozabavi „uzrocima" migracije iz Centralne Amerike u SAD, i istakla da „nije putovala ni u Evropu".
Haris je rekla: „Ne dolazite. Ne dolazite. Sjedinjene Američke Države će nastaviti da primenjuju zakone i obezbeđuju naše granice. Ako dođete na našu granicu, bićete poslati nazad", dok je govorila o migrantima koji su se uputili za SAD na konferenciji za štampu u Gvatemali 7. juna.
Potom je posetila granicu za vreme posete Teksasu u junu 2021. godine.
Republikanci su nazvali Haris „caricom granice", dok su Bajdenovu administraciju kritikovali zato što dozvoljava porast imigracije sa juga.
Suzbijanje imigracije iz Meksika ključni je Trampov cilj, nakon obećanja u izbornoj kampanji iz 2016. godine da će podići granični zid.
Tokom mandata Kamale Haris kao potpredsednice, ilegalni prelasci granice zabeleženi 2021, 2022. i 2023. godine bili su rekordno visoki - mada su ti prelasci, zapravo, opali 2024. godine.
U junu su dostigli najnižu tačku u poslednje tri godine, nakon što je predsednik Bajden izdao izvršnu naredbu sa zabranom za većinu migranata da zatraže azil.
Haris je naišla na kritike i zato što je organizovala samo dve posete Centralnoj Americi kao potpredsednica - tri dana 2021. i jedan dan 2022. godine.
Kina
Kao i Tramp, i Haris je kritikovala Kinu.
Za razliku od bivšeg predsednika, njen naglasak nije bio na uvođenju carina, već na geopolitičkim borbama za prevlast.
Ona je optužila Kinu za „siledžijstvo" u teritorijalnom sporovima u Južnom kineskom moru.
Peking je, zauzvrat, optužio Vašington da se ponaša kao „crna ruka" iza tenzija u osporavanim vodama.
Jugozapadni Kej, poznat i kao Ostrvo Pugad, pod kontrolom je Vijetnama i deo osporavanih Ostrtva Spretli u Južnom kineskom moru.
Tokom njene četiri posete Aziji kao potpredsednice, Haris je posetila Južnu Koreju.
Ušla je u Demilitarizovanu zonu (DMZ) između Južne i Severne Koreje, i istakla pokušaje da se suzbije uticaj Kine u regionu.
Kamala Haris stoji pored demarkacione linije u Demilitarizovanoj zoni (DMZ) koja razdvaja dve Koreje u septembru 2022. godine.
Trampova naširoko najavljivana predsednička poseta DMZ-u 2019. godine podrazumevala je da kroči na Sever i rukuje se sa severnokorejskim liderom Kimom Džongom Unom.
Održao je razgovore sa Kimom i u Singapuru.
I dok Tramp umnogome igra na svoje sastanke sa Kimom, Haris je sledila mnogo konvencionalniji stav, dajući verbalnu podršku tradicionalnim saveznicima.
Tokom i Trampovog i Bajdenovog mandata, SAD su uvodile carinske tarife Kini.
Pod aktuelnom administracijom kineska električna vozila su skuplja za uvoz iz podsticaja domaćoj industriji električnih vozila.
Tramp, za to vreme, najavljuje da će smanjili ili ukinuti podršku zelenim industrijama.
Afrika i Bliski istok
Haris je 2023. godine bila jedna od brojnih američkih zvaničnika koji su posetili Afriku.
Taj potez odražava sve izraženiju nameru američke administracije da produbi veze sa afričkim zemljama u svetlu sve jače konkurencije drugih svetskih sila na tom polju, pogotovo Kine i Rusije.
U maju 2024. godine, najavila je planove da će pomoći Africi da udvostruči pristup internetu na 80 odsto stanovništva.
Haris je takođe uzela aktivno učešće u ograničavanju operacija Saudijske Arabije, što obuhvata partnerstvo sa jemenskom vladom kako bi se suprotstavila pobuni u Jemenu koja traje skoro čitavu deceniju.
Kao senatorka, Haris je glasala da se ograniči prodaja oružja Saudijskoj Arabiji zbog njenih aktivnosti u Jemenu i uloge u ubistvu novinara Vašington posta Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.
Kospronzorisala je predloge zakona 2018. i 2019. godine za zaustavljanje američke vojne saradnje sa Saudijskom Arabijom zbog njenih operacija u Jemenu.
Međutim, vodila je računa da izbegne potpuno izopštavanja Saudijske Arabije.
„Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija i dalje imaju zajednička polja interesovanja, kao što su kontraterorizam, u kojima su Saudijci jaki partneri", rekla je američkoj ekspertskoj grupi Savet za strane odnose 2020. godine.
Ljudska prava
Pored rada na ograničavanju pomoći Saudijskoj Arabiji, Haris je podržala zakone koji štite ljudska prava na drugim mestima.
Podržala je zakone o komemoraciji jermenskog genocida, koji je već čitav vek izvor tenzija između kolege članice NATO Turske i Jermenije.
Haris je podržala sporazum o Zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu sa Iranom iz 2015. godine čiji je cilj suzbijanje nuklearnog programa Teherana.
Takođe je osudila vazdušni udar iz 2020. godine pod predsedničkim mandatom Donalda Trampa u kom je poginuo vrhovni iranski general Kasem Sulejmani u Siriji.
Haris je kosponzorisala neuspešni predlog zakona za zaustavljanje dalje vojne akcije protiv iranskih lidera i meta.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )