Političko-trgovinska razmjena

U Beogradu je potpisan Memorandum o razumevanju između Evropske unije i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Potpisivanju su prisustvovali kancelar Nemačke Olaf Šolc, potpredsednik Evropske komisije zadužen za Evropski zeleni dogovor Maroš Šefčovič i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Formalno, organizovan je Samit o održivim sirovinama, a suštinski, reč je o još jednom medijskom blickrigu SNS-a, te otvorenoj podršci Nemačke i Evropske unije vlastima u Srbiji da krenu sa iskopavanjem litijuma i sprovedu projekat “Jadar”.

Vetar u leđa je potreban zato što je reč o vrlo kontroverznom projektu koji, po svoj prilici, nema većinsku podršku građana. Zbog toga, Šolc ističe da je ovo “odluka za koju treba hrabrost”. Neophodno je i ponavljati floskule kako je Srbija deo “evropskog projekta”, da iskopavanje litijuma oživljava “evropski duh” i kako države Zapadnog Balkana nesumnjivo čekaju brže evropske integracije. Prema Šolcu, ekološke standarde garantovaće nemački stručnjaci.

Mastilo sa Memoranduma i čvrsta obećanja izrečena na konferenciji neće biti korisna, ukoliko nešto u praksi, tokom sprovođenja projekta, bude krenulo po zlu. “Kvantni skok u budućnost”, kako je projekat “Jadar” nazvan od strane predsednika Srbije, za veliki broj građana je velika opasnost po životnu sredinu i olaka predaja prirodnih resursa multinacionalnim korporacijama.

Nelagoda

Evidentna je nelagoda sa kojom predstavnici vlasti nastupaju kada brane projekat “Jadar”. Obavezno se ističe da je projekat započet u vreme bivše vlasti, te da je sve zapravo njihova inicijalna ideja. No, onda nije jasno da li je to zapravo bivša vlast uradila nešto dobro započevši projekat? Ili, ako nije, zašto aktuelna vlast ne zaustavi projekat koji je štetan?

Osim toga, na konferenciji je Vučić istakao da nije reč o ugovoru, već samo o Memorandumu i pismu o namerama. Do ugovora još ima vremena. Šta to sprečava srpske vlasti što brže iskoriste ovako veliku priliku i što pre skoče u budućnost? Šteta je da se propusti prilika da se što je ranije moguće sprovede projekat koji, prema Vučiću, vredi 16,4% BDP-a Srbije iz 2023. godine.

No, čak i da nešto krene po zlu, osiguran je alibi. Poštovanje ekoloških standarda su obećali nemački i evropski partneri - najbolji eksperti iz Nemačke i Evropske unije će biti stavljeni na raspolaganje, a Vučić je posebno apostrofirao ulogu Franciske Brentner iz njemu mrske stranke Zelenih. Ako nešto ne bude bilo kako treba, neće biti kriva srpska politička elita.

Potpredsednik Evropske komisije je, takođe, najviše vremena posvetio uveravanju javnosti da će ekološki standardi biti na najvišem nivou. Svaka proizvedena baterija imaće svoj digitalni pasoš. Skeniranjem QR koda svi zainteresovani će moći da se informišu o karbonskom otisku, ispunjenosti ekoloških standarda tokom proizvodnje, kao i o socijalnim aspektu proizvodnje - jer, osim o ekologiji, treba brinuti i o radnicima uključenim u proizvodnju baterija. Šire gledano, projekat dovodi do dublje integracije tržišta Srbije i Evropske unije.

Ni od strane Nemačke ni od Evropske unije, nema nelagode da se u punoj meri sarađuje sa srpskim vlastima po pitanju rudarenja litijuma. A samo bi naivni pomislili da se će izostati i šira politička podrška autoritarnom režimu. Trgovinska računica je jasna i nije prvi put da se sklapa ovakav aranžman.

Ostaje nejasno zašto leva opozicija u Srbiji oseća nelagodu da sa levih pozicija kritikuje ovakvo ponašanje Evropske unije. Naravno, jasno je ko je glavna i odgovorna ličnost u Srbiji, te da je prvenstveno potrebno političke napade uputiti ka njemu. No, nema sumnje da ozbiljan teret kritike treba da nose i vladajuće stranke u Nemačkoj i Evropskoj uniji - ako se već zagovara usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU na vrednosnim principima.

Borba

Za mnoge u Srbiji projekat “Jadar” je nešto već viđeno u odnosima Nemačke i EU prema režimu u Srbiji. Dok je za vreme vladavine Angele Merkel i CDU bilo opšte prihvaćeno da je vlastima u Nemačkoj pre stalo do stabilnosti Balkana nego do stanja demokratije, te da je Vučić zato uživao nedvosmislenu podršku, u “proevropskim” krugovima je postojala nada da će se situacija promeniti dolaskom na vlast Socijaldemokratske partije Nemačke i Zelenih.

No, izgleda da je podrška srpskim vlastima još jedan dokaz da je i nemačkim “progresivnim” strankama pre stalo do sopstvenih interesa, koji se ogledaju u konkurentnosti nemačke privrede u odnosu na kinesku i druge globalne konkurente, nego u promociji “evropskih vrednosti” u svom dvorištu. To su, uostalom, nedvosmisleno isticali evropski proizvođači električnih automobila koji su učestvovali na pomenutom Samitu. Šolcu se bliži i naredni izborni ciklus, pa treba podići istorijski nisku podršku koju trenutno uživa u Nemačkoj.

Stoga, lokalni autoritarac će bez problema dobiti podršku socijaldemokrata i zelenih, kojima su, inače, puna usta borbe za demokratiju na globalnom planu. Cena za to je isporučivanje dovoljne količine litijuma. A kada se i oružje isporučuje kome treba, slagalica biva potpuna. Kada se na vagu stave interesi, vrednosti i borba za demokratiju širom sveta, jasno je koja strana je teža. Toliko o savremenim crvenima i zelenima, ako su i postojale bilo kakve dileme.

Može li se nešto učiniti protestima? Deluje da vlast u Srbiji po prvi put sprovodi projekat koji nema većinsku podršku naroda. Već su održani protesti u Loznici i Valjevu, a najavljen je i nastavak održavanja protesta po gradovima koji mogu biti ugroženim projektom. Vlast je ispunila obećanje da će svi koji budu blokirali pruge i saobraćajnice biti uhapšeni.

Nema sumnje da će represivni aparat države, kao i do sada, promptno reagovati u slučajevima građanske neposlušnosti. Kombinacija sile, tek završenih izbora i nedvosmislene međunarodne podrške, deluje kao veoma jaka snaga u odnosu na proteste nezadovoljnih građana. Ipak, prostora za predaju nema, kao ni za zgražavanje na sve (potencijalne) desničarske ispade na protestima - veru u dijalog sa međunarodnom zajednicom treba zameniti političkim organizovanjem kod kuće.

(bilten.org)

( Luka Petrović )