Seks, novac i društvene mreže: Kako se provjeravaju kandidati za američkog potpredsjednika
Potencijalni kandidati za izbornu listu Demokratske stranke na predsjedničkim izborima u novembaru moraće da odgovore na do 200 pitanja prije nego što se uopšte ozbiljno uzmu u razmatranje
Dok tim Kamale Haris, kandidatkinje Demokratske stranke na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u novembru 2024. godine, ispituje moguće kandidate za njenog potpredsednika, da se prisetimo nekih ranijih kandidata koji su prošli proveru koju jedan od njih upoređuje sa „kolonoskopijom koja se obavlja teleskopom".
Da li ste ikada platili za seks?
Da li ste ikada platili za abortus?
Da li ste ikada imali homoseksualno iskustvo?
Ovo su samo neka od pitanja na koja su odgovarali prethodni kandidati za američkog potpredsednika tokom iscrpljujućeg postupka provere.
Potencijalni kandidati za izbornu listu Demokratske stranke na predsedničkim izborima u novembaru moraće da odgovore na do 200 pitanja pre nego što se uopšte ozbiljno uzmu u razmatranje.
Vršioci provere, zvaničnici kampanje i advokati, koji rade besplatno radi prestiža i jer im to omogućava da stvore kontakte sa mogućim poslovnim partnerima, često imaju oko mesec dana da iskopaju i najsitniju prljavštinu o kandidatima.
Haris ima svega nekoliko dana da izabere kandidata za njenog potpredsednika koji će sa njom voditi kampanju.
Haris, trenutno potpredsednica SAD-a koja je i sama prošla postupak provere pre samo četiri godine, procenjuje oko desetak kandidata, među kojima su guverner države Pensilvanije Džoš Šapiro i senator Mark Keli.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pit Butudžidž, sadašnji sekretar za transport u administraciji predsednika Džoa Bajdena, za koga se takođe priča da je jedan od kandidata, nedavno je upitan da li kandidati znaju da se proveravaju.
„Pa, znate već", rekao je sa osmehom.
Ovaj potupak je posebno izazovan, jer za razliku od kandidata za članove administracije, proveru kandidata za potpredsednika ne obavlja Federalni istražni biro (FBI).
Vršioci provere istražuju poreske prijave i istoriju bolesti kandidata.
Proveravaju i njihove privatne naloge na društvenim mrežam, kao i objave njihove dece, pa i unuka.
Istražuju i najmanji nagoveštaj neverstva u braku i kopaju po njihovoj prošlosti ne bi li otkrili neku dobro skrivanu tajnu.
Proveravaju svaki zapis svake reči koju je kandidat ikada izgovorio ili napisao.
Džim Hamilton, advokat Demokratske stranke koji je procenjivao kandidate za potpredsednike Džona Kerija, Baraka Obame i Hilari Klinton, rekao je za BBC da se posle postupka provere beleške uništavaju da bi se obezbedila „stroga, stroga poverljivost" tih podataka.
Nadgledao je rad više od 200 advokata čiji zadatak je bio da pronađu kandidata za potpredsednika Hilari Klinton (ona je izabrala senatora iz države Virdžinije Tima Kejna).
„Svako ima nešto iz prošlosti što ne bi voleo da se otkrije", rekao je Hamilton.
„Ali iznenadili biste koliko iskreno odgovaraju kada pristupe proveri", dodao je.
Evan Bej, koji je ušao u poslednji krug izbora za potpredsednika Baraka Obame 2008. godine, seća se da je provera trajala skoro tri meseca i da je imao osećaj kao da mu „rade kolonoskopiju teleskopom".
„Proveravao me je čitav tim: računovođa, advokat, lekar, znate", rekao je za BBC bivši senator i guverner države Indijane.
„Razgovarali su sa mojom ženom, razgovarali su sa mojim ocem", priseća se.
Ubrzo su televizijske ekipe počele da kampuju ispred njegove kuće u Vašingtonu.
Bej se priseća šoka koji je doživeo jednog jutra dok je doručkovao kada je na televiziji čuo opasku voditelja američke TV stanice MSNBC (MSNBC) da senatorova činija pahuljica sa jogurtom „zaista zgleda ukusno".
Šef tima za proveru je jednog dana pozvao Beja telefonom da ga priupita o glasinama na internetu da je jednom bio na psihijatrijskom lečenju.
„A ja sam rekao: 'Ne, nije istina. Ali ako ne požurite i ne donesete odluku, to bi moglo da se dogodi'", seća se uz smeh.
Spisak od 20 imena je sužen, a u poslednjem krugu, kaže Bej, ostali su on i Džo Bajden, koji je tada bio senator države Delavera.
Priseća se kako je u avgustu te godine „u velikoj tajnosti" odleteo avionom u Sent Luis, u državi Misuriju, da se sastane sa budućim predsednikom u njegovoj hotelskoj sobi.
Razgovarali su oko tri sata.
„Tamo je bila otprilike metar visoka gomila papira na koju je on (Obama) samo pokazao i rekao: 'Pregledao sam sve izveštaje o Vama, i nisam našao ništa problematično'", priseća se Bej.
„Rekao je: 'Ali ako postoji nešto što naš tim nije uspeo da otkrije, trebalo bi da mi kažete sada jer će svkako isplivati na površinu'.
„Odgovorio sam mu: 'Pa, Vaši ljudi su posao obavili zaista temeljno, ali verovatno postoje dve ili tri stvari koje bi trebalo da Vam kažem'.
„I jesam", kaže Bej.
„On me je pogledao i rekao: 'To je sve?'
„Odgovorio: 'Da, to je sve'.
„Onda je on prokomentariso: 'Pa i niste imali posebno uzbudljiv život, zar ne?'"
Bej nije otkrio BBC-ju šta je o sebi rekao Obami u hotelskoj sobi, osim da su u pitanju bile porodične stvari.
Na kraju je za potpredsednika izabran Bajden.
Menadžer izborne kampanje Dejvid Plaf je kasnije citirao predsednika Obamu koji je rekao da je izbor između njih dvojice odlučen „bacanjem novčića".
Ponekad vršioci provere postave kandidatima pitanje koje nikom drugom ne bi palo na pamet, a odgovor na njega može da upali crvenu lampicu čak i ako ne predstavlja razlog za diskvalifikaciju kandidata.
Geri Ginsberg, koji je radio u izbornoj kampanji bivšeg američkog predsednika Bila Klintona 1992. godine, rekao je za BBC da se seća kako je Al Gor ostao bez reči kada je tokom provere upitan da li ima prijatelje.
Tadašnji senator iz države Tenesija, poznat po njegovoj nedruštvenosti, se nakostrešio.
Ali kada su ga pritisnuli, nije mogao da navede nijednog drugog prijatelja osim njegovog zeta i dvojice kongresmena.
Gorov skroman krug prijatelja zasmetao je visokom zvaničniku izborne kampanje.
Međutim, od 50 kandidata za potpredsednika, ipak je izabran Gor.
Pobedili su na predsedničkim izborima.
Međutim, Gor nije bio mnogo omiljen u narodu.
Nekada je postupak provere bio uglavnom neformalan i mnogo manje invazivan, jer se smatralo nepristojnim zadirati u privatnost senatora i guvernera.
Međutim, to se promenilo zbog dva katastrofalna izbora.
Demokratski kandidat za Belu kuću Džordž Mekgavern je 1972. godine smenio njegovog kandidata za potpredsednika posle samo 18 dana.
U pitanju je bio senator iz države Misurija Tomas Iglton, koga je odabrao na osnovu dvominutnog razgovora telefonom i bez provere njegove prošlosti.
Mediji su skoro momentalno objavili vest da je deceniju ranije Iglton bio na terapiji elektrošokovima u bolnici zbog kliničke depresije.
Pomoćnici Ričarda Niksona počeli su u razgovoru sa novinirami da postavljaju pitanje: „Kako može da se veruje Mekgavernu nakon što je na izbornu listu uvrstio ludog čoveka?"
Na predsedničkim izborima te godine u novembru, republikanski kandidat je ubedljivo pobedio demokratskog protivkandidata.
Nakon što je još jedna sramota preokrenula trku za Belu kući 1984. godine, ispitivači su proširli obuhvat provere da bi pažljivije ispitivali članove porodica kandidata za potpredsednika.
Te izborne godine demokratskom kandidatu Volteru Mondejlu trebalo je nešto veliko u trci protiv Ronalda Regana, pa je za njegovog potpredsednika odabrao ženu, Džeraldin Feraro.
To je bio prvi put da je jedna od dve najveće političke stranke u SAD-u nominovala ženu za funkciju potpredsednika.
Međutim, tokom kampanje su isplivale informacije o sumnjivim finansijskim poduhvatima njenog supruga koji se bavio izgradnjom i nekretninama.
Mogući kandidat za potpredsednika ponekad zablista na razgovoru, ali zakaže na političkoj sceni.
Tim koji je vodio kampanju republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna 2008. godine imao je na raspolaganju samo 72 sata da ispita Saru Pejlin.
Tada je 44-godišnja guvernerka Aljaske upitana kako bi odreagovla u kriznoj situaciji po nacionalnu bezbednost, kada je predsednik privremeno onemogućen da vrši dužnost zbog operacije.
U ovom scenariju, direktor nacionalne obaveštajne službe odlazi kod vršiteljke dužnosti predsednika, Pejlin, i obaveštava je da je lociran Osama Bin Laden.
Avion nadleće to mesto i spreman je da ubije vođu Al Kaide.
Ali očekuje se veći broj civilnih žrtava.
„Da li nastavljamo akciju?", pitao ju je isptiviač.
„Da", odgovorila je, „iskoristila bih priliku jer sam predsednica Sjedinjenih Država, to je naš zakleti neprijatelj koji je kriv za srmt više od 3.000 Amerikanaca.
„A kasnije ću kleknuti i tražiti oproštaj za nevine duše čije sam živote uzela".
Ispitivači su bili prilično zadivljeni ovakvim odgovorom.
Ipak, nakon što je predstavljena kao kandidatkinja za potpredsednicu, ispostavilo se da je Pejlin nesposobna da odgovori na jednostaljeno pitanje novinara - koje novine čita.
Ubrzo se pokazalo da je sklona gafovima i nespremna za visoku političku funkciju.
Čak i kada je postupak provere strog i temeljan, konačnu odluku uvek donosi kandidat za predsednika.
Džordž Buš Stariji - jedan od 15 američkih potpredsednika koji su kasnije bili predsednici - vodio se ličnim osećajem kada je 1988. godine za njegovog potpredsednika u kampanji odabrao malo poznatog senatora države Indijane, Dena Kvejla.
Iako su pobedili na izborima, smatralo se da je Kvejl, 41, bio veća smetnja nego doprinos izbornoj listi, kako je navedeno u knjizi „Prvi na redu", Kejt Andersen Brauer, američke novinarke koja je autorka nekoliko kljiga o Beloj kući.
Tokom kampanje 1988. godine, kandidata za potpredsednika je u avionu novinar upitao: „Koja Vam je omiljena knjiga?"
Kvejl se okrenuo ka njegovoj ženi Merilin.
„Koja mi je omiljena knjiga koju sam pročitao?" upitao je suprugu na zaprepašćenje njegovog političkog savetnika.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )