Zašto Rusija i dalje dostavlja prirodni gas u Evropu preko ratne zone: Zarađuje i Ukrajina
Sudža, odmah iznad granice s Ukrajinom, žarište je intenzivnih borbi između ukrajinskih i ruskih snaga. Nejasno je ko kontroliše grad
Rusija i dalje dostavlja prirodni gas u Evropu preko ratne zone u Ukrajini. Zašto?
Kuda prolazi plinovod?
Plinovod Urengoj-Pomari-Užgorod iz sovjetske ere dovodi plin iz zapadnog Sibira preko Sudže u ruskoj regiji Kursk. Zatim teče kroz Ukrajinu u smjeru Slovačke.
U Slovačkoj je plinovod podijeljen, jedan krak ide prema Češkoj, drugi prema Austriji. Glavni kupci plina su Mađarska, Slovačka i Austrija.
Oko 14,65 milijardi kubnih metara plina isporučeno je preko Sudže 2023., ili oko polovine ruskog izvoza prirodnog gasa u Evropu. Potrošnja plina u Evropskoj uniji (EU) pala je na 295 milijardi kubnih metara u 2023.
Sudža, odmah iznad granice s Ukrajinom, žarište je intenzivnih borbi između ukrajinskih i ruskih snaga. Nejasno je ko kontroliše grad.
Mjerna stanica Gasproma u Sudži nalazi se nekoliko kilometara od grada, bliže rusko-ukrajinskoj granici.
Ruski Gasprom rekao je da će poslati 39,6 miliona kubnih metara plina u Evropu preko Ukrajine u ponedjeljak u poređenju s 39,3 miliona kubnih metara plina u nedjelju.
Koliko gasa Rusi isporučuju u Evropu?
Prije rata u Ukrajini 2022. Rusija je snabdijevala nešto manje od polovine plina za Evropsku uniju. Ali Evropa je odustala od ruskog plina dok su još razjašnjene sabotaže plinovoda Sjeverni tok smanjili ruske isporuke.
Ruski plin zamijenjen je uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG): Sjedinjene Države povećale su svoj udio na plinskom tržištu EU na 56,2 milijardi kubnih metara u 2023. s 18,9 milijardi kubnih metara u 2021., dok je Norveška povećala svoj udio na 87,7 u 2023. sa 79,5 milijardi kubnih metara u 2021. Ostali dobavljači bile su sjevernoafričke zemlje, Velika Britanija i Katar.
Niko nije preuzeo odgovornost za eksplozije Sjevernog toka u septembru 2022., koje su se dogodile kod danskog ostrva Bornholma i puknule tri od četiri linije sistema koji isporučuje ruski prirodni gas u Evropu.
Rusija tvrdi da iza eksplozija stoje Sjedinjene Države i Britanija, ali nije iznijela dokaze. Njujork tajms i Vašington post izvijestili su da iza napada stoji Ukrajina, koja je više puta negirala umiješanost.
Prema podacima Gasproma i istraživanju agencije Rojters, Rusija je 2022. isporučila Evropi različitim rutama ukupno oko 63,8 milijardi kubnih metara plina. Ta se količina prošle godine smanjila za 55,6 posto, na 28,3 milijardi kubnih metara.
Na svom vrhuncu 2018-2019., godišnji protok u evropsku regiju dosegao je između 175 milijardi kubnih metara i 180 milijardi kubnih metara.
Zašto Rusija još uvijek šalje plin preko Ukrajine?
Otprilike polovina ruskog izvoza prirodnog plina u Evropu ide preko Ukrajine.
Glavni razlozi su novac i istorija.
Gasprom, koji drži oko 16 posto svjetskih rezervi plina i zapošljava gotovo pola miliona ljudi, nekada je bio jedno od najmoćnijih ruskih korporativnih carstava, toliko moćno da je bilo poznato kao "država u državi".
Međutim, zapao je u poteškoće zbog gubitka evropskog tržišta plina.
Kompanija je 2023. pala na neto gubitak od 629 milijardi rubalja, što je njen prvi godišnji gubitak u više od 20 godina, usred sve manje trgovine plinom s Evropom, nekad glavnim uvoznikom.
Od tranzita zarađuje i Ukrajina, nekada sastavni dio Sovjetskog Saveza.
Hoće li se tranzit plina nastaviti?
U decembru 2019. Moskva i Kijev potpisali su dugoročni petogodišnji sporazum o tranzitu ruskog plina preko Ukrajine: 45 milijardi kubnih metara u 2020. i 40 milijardi kubnih metara godišnje u razdoblju 2021-2024. Ugovor o tranzitu ruskog plina u Evropu preko Ukrajine ističe 2024. godine, a Kijev je poručio da nema namjeru da ga produžiti niti sklopiti novi ugovor.
Rusija je spremna da nastavi isporuku plina Evropi preko Ukrajine nakon što trenutni ugovor o tranzitu istekne krajem 2024., izvijestile su ruske državne novinske agencije tokom jula, pozivajući se na potpredsjednika vlade Aleksandra Novaka.
U maju 2022. Ukrajina je prestala da prima tranzitni plin preko stanice Sohranovka s kapacitetom od 30 miliona kubnih metara dnevno, navodeći kao razlog višu silu i predlažući prenos svih tranzitnih količina u Sudžu.
Jedina druga operativna ruta plinovoda prema Evropi je Turski tok ispod Crnog mora.
( Radio Slobodna Evropa, Ne.V. )