Digitalna demencija: bolest ili realnost na koju se navikavamo

Ljubičasta linija milanskog metroa nema vozača. Vozovima upravljaju pametni kompjuteri i na mestu gde je nekada sedeo vozač nema nikoga, već putnici kroz veliko staklo mogu da posmatraju podzemlje grada. Većina putnika gleda u svoje telefone, retko ko čita knjigu, neki razgovaraju međusobno. Među putnicima koji ulaze u voz, poneko primeti da nema vozača, te kroz veliko staklo pravi snimak voza koji sam sobom upravlja.

Kada je prvi put ušla u voz, moja mlada rođaka nije primetila da vozača nema. Kada sam joj rekla da obrati pažnju na nesvakidašnji prizor, video snimak koji je napravila objavila je na Instagramu, a ostatak vremena provedenog u tom vozu, posvetila je lajkovima i komentarima koje je tada dobila.

Odlučila sam da ću u metrou da čitam knjigu na putu od kuće do posla, i obrnuto, ukupno sat i po vremena vožnje. Međutim, pomislila sam i ja da možda u tom vremenskom periodu nešto ne propustim na internetu, neku novu vest ili pristigli e-mail na koji bih možda trebalo odmah da odgovorim. Znala sam tada da se fenomen FOMO (Fear of Missing out) odnosi na strah od propuštanja nekih za nas važnih informacija ili događaja. Međutim, kako sam aktivni korisnik interneta i društvenih mreža, koje koristim zbog posla, čitanje knjige u metrou, u mom slučaju je bio izbor radi čitanja, a ne straha od “digitalne demencije” o kojoj se poslednjih godina sve više govori.

Digitalna demencija ne bira godine

Pojam koji je 2012. godine skovao nemački naučnik i psihijatar Manfred Spitzer u svojoj knjizi Digitalna demencija: Kako mi i naša deca silazimo s uma?, upozorio nas je da će prekomerna upotreba digitalne tehnologije značajno uticati na kognitivne sposobnosti i percepciju stvarnosti. Spitzer je tada ukazivao na ono što se upravo sada dešava: značajno smanjenje kognitivnih sposobnosti kod pojedinaca zbog prevelikog oslanjanja na tehnologiju, te nemogućnost razlikovanja stvarnog od nestvarnog sveta.

Upozoravajući na razvoj demencije kod ljudi koji koriste digitalne uređaje bez određene svrhe, nemački naučnik pre više od deset godina govorio je o opasnostima koje pametni telefoni mogu da imaju po nas i našu decu, u slučaju njihovog prekomernog korišćenja.

Smanjena pažnja, učestalo zaboravljanje, ali i nervoza, prvi su simptomi kod dece i odraslih koji koriste mobilne telefone više sati na dan, bez konkretnog cilja ili svrhe, te radi pregledavanja društvenih mreža ili “skrolovanja” internet stranica.

Demencija se u većini slučajeva javlja u starijoj dobi. Međutim, prema najnovijim istraživanjima, simptomi ove bolesti sveprisutniji su kod dece, mlađih osoba, ali i odraslih ljudi, koji internet i društvene mreže koriste na pasivan način.

Aktivna i pasivna upotreba digitalnih uređaja

Dok aktivni korisnici interneta i društvenih mreža kreiraju sadržaje, razmenjuju ideje i informacije, pasivni posmatrači digitalne uređaje koriste isključivo radi razonode, prelistavajući sadržaje na kojima im se pažnja dugo ne zadržava i čitajući objave svojih prijatelja, poznanika i nepoznatih ljudi na društvenim mrežama.

“Takvo ponašanje kod ljudi nesvesno stvara potrebu za upoređivanjem i stvaranjem nezadovoljstva. Kada ne mogu da pariraju u tom upoređivanju, kasnije dolazi do anksioznosti, depresije i drugih psiholoških problema”, kaže Roberto Pozzetti, psihoanalitičar i profesor na Univerzitetu Insubria u Italiji i autor knjige Probuši ekran. Psihoanaliza i digitalni predmeti (Bucare lo schermo. Psicoanalisi e oggetti digitali).

Međutim, govoreći o problemima i šteti koja nastaje zbog prekomernog i pasivnog korišćenja pametnih telefona, pre svega kod dece u razvoju i tinejdžera, ovaj profesor se ne slaže sa upotrebom termina “digitalne demencije”, s obzirom da se ona odnosi na veliki deo populacije, tj. dece koja su rođena kao digital native, te im je upotreba analognih uređaja nepoznata.

Zakonom protiv upotrebe telefona u školama

Zakon u Italiji koji bi trebalo da stupi na snagu u sledećoj školskoj godini zabranjuje upotrebu pametnih telefona i tableta, čak i u edukativne svrhe, u predškolskim ustanovama i osnovnim školama do drugog razreda. Profesor Pozzetti smatra da takva odluka može imati više štete nego koristi.

Predlog ovog zakona donešen je nakon objavljivanja izveštaja “Global education monitoring report” iz 2023. godine, pod nazivom “Tehnologija u obrazovanju: Alat pod čijim uslovima?” U njemu se ističe negativna veza između prekomerne upotrebe digitalnih uređaja i učinka učenika. Zapravo, prema istraživanju u 14 zemalja Evropske unije, utvrđeno je da blizina mobilnog uređaja odvlači pažnju učenika, što negativno utiče na učenje, te se naglašava da pametni telefoni predstavljaju izvor ometanja za učenike koji ih češće koriste u školi, smanjujući tako nivo pažnje, posebno tokom časova matematike.

U toj studiji takođe je primećeno da kontinuirana, često neograničena, upotreba mobilnih telefona od detinjstva i pre-adolescencije negativno utiče na prirodni kognitivni razvoj dece, dovodeći, između ostalog, do gubitka koncentracije i pamćenja, smanjenja dijalektičke sposobnosti, te kritičkog duha i prilagodljivosti.

Kako funkcioniše ljudski mozak?

Nemački psihijatar Manfred Spitzer u svojoj knjizi govori o tome da prekomerna izloženost digitalnim uređajima dovodi do ozbiljnih problema jer se mozak sve manje koristi.

Dok je leva hemisfera mozga odgovorna za logičko razmišljanje, čitanje, pisanje i analiziranje, desna je zadužena za emocije, maštu i kreativnost. Dok koristimo digitalne uređaje, leva strana mozga je opterećena stalnom pojavom novih informacija, fotografija i video sadržaja, te zapostavljajući drugi deo hemisfere, ona radi otežano. Zbog takvog rada mozga, dolazi do njegovog slabljenja, slabe delovi mozga koji obrađuju i prosleđuju informacije, moždane ćelije prestaju da funkcionišu i njihov broj se smanjuje.

“Ako mozak koristimo na takav način, sposobnost pamćenja je ugrožena jer nam se kongitivne veštine ne razvijaju”, tvrdi Roberto Pozzetti, ali i dodaje da to ne znači da će se digitalna demencija razviti kod svih.

S druge strane, mnoge studije tvrde da postoji povezanost između određenih psiholoških, pa čak i fizičkih smetnji, poput hipertenzije i dijabetesa i preteranog i nepravilnog korišćenja pametnih telefona.

Zamjena pametnih telefona glupim neće zaustaviti digitalnu demenciju

Iako se digitalna demencija ne razvije kod svakog, problem postoji i nije retko videti dvojicu tinejdžera koji se druže tako što sede zajedno i ćute, svako sa svojim telefonom u ruci.

Apsolutna zabrana upotrebe mobitela kod dece nije moguća, a niti realna u današnjem svetu. Nekada smo znali napamet brojeve telefona, danas ih ne znamo i ne moramo više da ih pamtimo. Da li je to pozitivno ili negativno, naučnici i stručnjaci još uvek se nisu složili.

Postoji trend da se pametni telefoni zamene glupim, ali sa ciljem odvikavanja od preteranog korišćenja društvenih mreža i postizanja boljeg pamćenja. Svakako je neminovno da mobilni telefon kao sredstvo za komunikaciju, za informisanje i za zabavu neće nestati iz upotrebe. Za sada - više koristi, nego što šteti.

(balkans.aljazeera.net)

( Tatjana Đorđević )