Šta je američki plan o primirju u Gazi i koje su glavne tačke razdora

Sporazum bi podrazumijevao okončanje svih neprijateljstva u Gazi i povratak talaca koje su Hamas i saveznici zarobili tokom njihovog upada u Izrael u oktobru 2023. godine

6326 pregleda1 komentar(a)
Foto: PA-EFE/REX/Shutterstock
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da bi u narednim danima moglo doći do primirja u ratu Izraela i palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom u Pojasu Gaze.

Izrael je u ponedeljak, 19. avgusta, prihvatio njegove mirovne predloge, a Blinken je potom rekao da isto očekuje i od lidera Hamasa.

Sporazum bi podrazumevao okončanje svih neprijateljstva u Gazi i povratak talaca koje su Hamas i saveznici zarobili tokom njihovog upada u Izrael u oktobru 2023. godine.

SAD su radile na „premošćavanju predloga", kako bi se prevazišle tačke razdora koje su sprečavale da Izrael i Hamas postignu sporazum.

Koje su glavne tačke američkog mirovnog plana?

Blinken je u poseti Izraelu promovisao mirovni sporazum, zasnovan na planu koji je u maju 2024. predložio američki predsednik Džozef Bajden.

On bi se odvijao u tri faze.

Prva bi obuhvatila „potpunu i kompletnu obustavu vatre" koja bi trajala šest nedelja, potom povlačenje izraelskih snaga iz svih naseljenih oblasti Gaze i razmenu nekih talaca - među njima žena, starijih, kao i bolesnih i ranjenih.

Oni bi bili razmenjeni za palestinske zatvorenike u izraelskim zatvorima.

U novembru 2023, 105 talaca je vraćeno u Izrael, a više od 100 je i dalje u Gazi

Izrael tvrdi da je u zarobljeništvu i dalje više od 100 ljudi, kao i da je 71 talac još živ.

Četvoro talaca već je bilo u Gazi pre napada 7. oktobra, od kojih se za dvoje veruje da su mrtvi.

Sporazum dogovoren u novembru 2023. doveo je do toga da Hamas u nedelju dana obustave vatre, u zamenu za oko 240 palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, oslobodi 105 talaca.

Mirovni sporazum bi obuhvatio i plan o obnovi Gaze.

„Premijer je ponovio posvećenost Izraela aktuelnom američkom predlogu o oslobađanju naših talaca, koji uvažava potrebe izraelske bezbednosti, a na kojima on snažno insistira", navodi se u saopštenju izraelske vlade od 19. avgusta.

Koje su tačke razdora u mirovnom planu?

Jedno pitanje je nastavak vojnog prisustva Izraela u Gazi.

Izrael tvrdi da želi da trupe ostanu kako bi sprečile Hamas da se pregrupiše i da bi zaustavio krijumčarenje još oružja.

Međutim, Hamas se protivi ostanku izraelskih snaga u Gazi posle primirja.

Nisu saglasni sa Izraelom ni oko broja i identiteta palestinskih zatvorenika koji će biti vraćeni u Gazu u zamenu za izraelske taoce.

Hamas ne želi da izraelske trupe nastave okupaciju Gaze posle postignutog primirja.

Prema izveštajima izraelskih medija, Netanjahu je na sastanku sa članovima porodica otetih Izraelaca rekao da je „ubedio" Blinkena da u sporazumu mora bude navedeno da izraelske trupe ostanu u oblastima Gaze koje je opisao kao „strateški vojni i politički" cilj, između ostalog i duž južne granice palestinske enklave sa Egiptom.

Ovi komentari su iritirali američku administraciju.

Netanjahuovi komentari i „maksimalističke izjave nisu konstruktivne za postizanje sporazuma o prekidu vatre", rekao je visoki američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

„Sigurno nećemo pregovarati u javnosti, ali ono što mogu da kažem je da su sekretar Blinken i Sjedinjene Države ubeđeni da je potrebno da predlog za prekid vatre pređe preko ciljne linije.

„U potpunosti očekujemo da ako i Hamas takođe prihvati ovaj predlog, razgovore nastavimo o nekim tehničkim detaljima", dodao je.

Kakve su šanse za mirovni sporazum?

Blinken je rekao da primirje mora hitno da se postigne.

„Ovo je odlučujući trenutak, verovatno najbolja, a možda i poslednja prilika da se taoci vrate kućama, da se postigne primirje i da se svi nađu na boljem putu do trajnog mira i bezbednosti", rekao je 19. avgusta u Izraelu.

Dobivši načelni pristanak izraelske vlade, otputovao je u Kairo da razgovara sa egipatskim i katarskim posrednicima.

Obe zemlje imaju kanale komunikacije sa Hamasom.

Mnogi u Izraelu za to vreme vrše pritisak da se postigne mirovni sporazum i da se vrate preostali taoci.

Međutim, Hamas je saopštio da neće slati predstavnike tamo.

„Dogovorili smo sporazum preko posrednika 2. jula i ne treba nam nova runda pregovora ili da raspravljamo o novim zahtevima Benjamina Netanjahua", izjavio je katarski član organizacionog političkog biroa Basem Naim.

On je rekao da je Hamas „i dalje zainteresovan" za mirovni sporazum, ali izražava i sumnju.

„Pokazali smo maksimum fleksibilnosti i pozitivnosti, a druga strana je to doživela kao slabost i reagovala na nju sa još više sile.

„Njega (Netanjahua) ne zanima da se postigne primirje, samo u rasplamsavanju sukoba u čitavom regionu… I da služi vlastitim ličnim političkim interesima."

Izraelska vlada je odgovorila da je Hamas „krajnje tvrdoglav" i tvrdi da na grupu „mora da se izvrši pritisak".

Izraelska vojska je, u reakciji na napad 7. oktobra, tokom kojeg je oko 1.200 ljudi ubijeno, a 251 ljudi oteto, pokrenula ofanzivu u Gazi sa ciljem uništavanja Hamasa.

Od tada je u Gazi poginulo više od 40.000 ljudi, podaci su Ministarstva zdravlja koje Hamas vodi na ovoj teritoriji.

Borbe se nastavljaju.

Izrael tvrdi da je u poslednjih nekoliko dana uništio nekoliko Hamasovih kompleksa i mrežu tunela, a u kojima su pronađene rakete i projektili i da je „eliminisao desetine terorista".

Palestinski mediji su izvestili da je u ponedeljak šestoro ljudi poginulo u izraelskom vazdušnom napadu na Kan Junis, na jugu Gaze, a da je još četvoro poginulo u udaru na automobil u gradu Gazi, na severu.

I dok Blinken tvrdi kako misli da mirovni sporazum može da se postigne uskoro, ni izraelski, ni izvori iz Hamasa sa kojima je razgovarao BBC nisu bili toliko optimistični.

Život posle smrti: Čuvanje sperme poginulih izraelskih vojnika i civila

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk