Zašto se sjenka smrti i Prvog svjetskog rata nadvija nad „Gospodarom prstenova"
Roman, čiji je prvi tom objavljen prije 70 godina, zaokuplja maštu čitalaca otkako se našao na policama knjižara 1954.
„Ljudske priče se uvek tiču jedne stvari, smrti i njene neizbežnosti", izjavio je autor Gospodara prstenova, Dž.R.R. Tolkin, u dokumentarcu za BBC iz 1968, dok je pokušavao da objasni o čemu stvarno govore njegova dela.
Roman, čiji je prvi tom objavljen pre 70 godina, zaokuplja maštu čitalaca otkako se našao na policama knjižara 1954.
Gospodar prstenova, sa pažljivo izgrađenim svetom i detaljnim istorijatom zemalja koje naseljavaju vilenjaci, hobiti i čarobnjaci, a kojima preti zli Sauron, u vreme ovog intervjua već je bio postao bestseler i kamen temeljac u žanru epske fantastike.
- O „ocu epske fantastike": Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
- Družina prstena, 20 godina kasnije: Početak trilogije koja je promenila svet
- Kako je izgledala sovjetska verzija „Gospodara prstenova“
Kako bi bolje objasnio na šta je mislio kada je rekao da se sve priče tiču smrti, Tolkin je posegnuo u džep sakoa i izvukao novčanik, u kom se nalazio isečak iz novina.
Potom je glasno pročitao članak u kom se citira deo iz knjige Simon de Bovoar, Vrlo blaga smrt, odnosno potresno svedočanstvo iz 1964. godine o želji njene majke da živi dok je bila na samrti.
„Ne postoji prirodna smrt. Sve što se dešava čoveku nikad nije prirodno, jer samo njegovo prisustvo dovodi svet u pitanje.
„Svi ljudi moraju da umru, ali za svakog čoveka njegova smrt je nesrećni slučaj. Čak i ako on to zna i prihvata, to je neopravdan prestup", pročitao je on.
„Možete da se složite sa tim rečima ili ne, ali one su glavna pokretačka snaga u Gospodaru prstenova", izjavio je Tolkin.
Senka smrti nadvila se nad ranim Tolkinovim životom i ta iskustva duboko su se odrazila na način na koji je doživljavao svet, utičući na teme kojima će se iznova vraćati dok je pisao priče o Srednjoj zemlji.
- Makartni kao Frodo, Lenon kao Golum - zamalo da Bitlsi snime Gospodara prstenova
- Pisac „nastavka" Gospodara prstenova pred sudom zbog autorskih prava
Džon Ronald Ruel Tolkin je rođen 1892. u današnjoj Južnoafričkoj Republici.
Njegovi „veoma engleski, vrlo britanski roditelji" su se preselili tamo, kako bi otac gradio bankarsku karijeru.
Kad je imao tri godine, tokom kratke posete porodici u Velikoj Britaniji zajedno sa majkom i mlađim bratom Hilarijem, njegov otac, koji je planirao da im se pridruži, neočekivano je umro od reumatske groznice.
Pošto je bio hranitelj porodice, zbog njegove iznenadne smrti više nisu imali nikakav izvor prihoda.
Njegova majka, Mejbel, odlučila je da ostane u Velikoj Britaniji i preselila se u jeftinu kolibu u selu Serhol, nadomak Birmingema.
„Povratak u Englesku bio je neka vrsta dvostrukog povratka kući, zbog koga su mi obične engleske livade, seoske kolibe, postale beskrajno važne", rekao je Tolkin za BBC.
Mešavina seoskog okruženja i industrijalizovanog obližnjeg Birmingema veoma je uticala na krajolike koje je kasnije osmislio u Gospodaru prstenova.
Tolkin je bio izuzetno blizak sa Mejbel, koja je podučavala sinove kod kuće i u njemu probudila ljubav prema pripovedanju, mitovima i botanici.
Podsticala je njegov izuzetan talenat za jezike i od najmlađih dana ga učila latinski, francuski i nemački.
Tako ga je nadahnula da kasnije izmišlja vlastite jezike iz čiste zabave.
Kad je imao 12 godina, Mejbel je postavljena dijagnoza dijabetesa tipa 1, što je pre otkrića insulina 1921. bila fatalna prognoza.
Tolkinova majka je na prelasku u novi vek primila katoličanstvo.
Kad je umrla, 14. novembra 1904, dva dečaka koji su ostali siročići stavljeni su pod starateljstvo sveštenika oca Ksavijera Morgana, a potom i njihove tetke.
Tolkinova akademsko znanje osiguralo mu je mesto na Univerzitetu Oksford, gde je studirao klasična dela pre nego što se prebacio na filologiju zbog talenata za jezike.
Kad je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, uspeo je da odloži regrutaciju zahvaljujući fakultetu.
Ali kad je naredne godine diplomirao i suočio se sa sve većim pritiskom rodbine, bio je angažovan kao potporučnik u Lankaširskim fuzilijerima i poslat na Zapadni front.
'Blato, haos i smrt'
Tolkinov bataljon stigao je na Somu početkom jula 1916. godine.
Ta bitka je bila jedan od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva.
Brutalni užasi rovovske borbe koje je tamo doživeo, sa svim tim blatom, haosom i smrti, ostavili su neizbrisiv trag na njemu i odrazili se na kasnije pisanje.
Ratom razorena bojišta Francuske i Belgije mogu se pronaći u njegovim opisima paklenih, opustelih predela Mordora u Gospodaru prstenova.
Odjeci neizrecive patnje i pokolja kojima je prisustvovao, nastali pomoću novog mehanizovanog ratovanja, mogu se pronaći i u njegovom opisu zastrašujućih ratnih mašina orka i krčenja šuma Srednje zemlje zlog čarobnjaka Sarumana.
Kako je režiser Gospodara prstenova oživeo snimke Prvog svetskog rata:
Autor knjige Tolkin i Veliki rat, Džon Gart, rekao je za BBC 2017. godine da veruje kako je romanopisac koristio pisanje kao neku vrstu „egzorcizma" za užase kojima je prisustvovao u Prvom svetskom ratu.
Rovovska groznica nije jedini način na koji je rat uticao na Tolkina, tvrdi on.
„Izgubio je dvojicu najdražih prijatelja na Somi i, kao što možete da zamislite, mora da je iznutra bio jednako slomljen kao što je bio i fizički", rekao je on.
To verovanje deli i doktor Malkolm Git, pesnik i teolog.
On je za BBC-jev podkast Životi velikana 2021. godine rekao da „postoje detalji za koje smatra da potiču direktno iz njegovog ratnog iskustva, a koje nije mogao da napiše odmah posle sukoba".
„Bio je istraumiran. Stoga imamo mrtva tela u močvarnim jezerima koja vas gledaju.
„Otud stravično uništenje pred Mordorom otrovnim isparavanjima iz tla. To je sve sa Zapadnog fronta", naveo je.
Na sličan način, Tolkinovo iskustvo snažnog drugarstva nastalog između vojnika koji su pretrpeli takve masakre daruju suptilan, značajan realizam nepokolebljivoj vezi između dva glavna hobita u Gospodaru prstenova, Sema i Frodoa.
„Tolkin je konkretno rekao da je to bio odnos između tih mladih oficira koji su stradali, kao i njihovog posilnog (vojnika dodeljenog oficiru da bude njegov lični sluga), kako su ih zvali", rekao je Git.
U novembru 1916, posle višemesečnih borbi, Tolkin je zapatio rovovsku groznicu, bolest koju izazivaju vaške, i poslat je nazad u Englesku.
Do kraja rata, skoro svi ljudi sa kojima je služio u bataljonu su poginuli.
I dok su Tolkinova ratna iskustva možda podarila dubinu i autentičnost mitološkom svetu koji je stvorio, sam autor je oduvek tvrdio da nije napisao Gospodara prstenova kao alegoriju za Prvi svetski rat niti bilo koji drugi konkretan događaj u istoriji.
„Ljudi ne razumeju do kraja razliku između alegorije i asocijacije", rekao je on za BBC, 1968. godine.
„Možete da odete na Šekspirovu predstavu i da vas podseti na stvari o kojima razmišljate, ali to nisu alegorije.
„Mnoge ljude prsten asocira na nuklearnu bombu i tvrde da mi je to bilo na pameti, kao i da je čitava stvar alegorija za to. Nije."
Ali deo trajne privlačnosti Gospodara prstenova je upravo u tome da je on više od obične neposredne alegorije.
Teme koje istražuje - rat i traumu, industrijalizaciju i narušavanja prirodnog sveta, štetni uticaj moći i kako prijateljstvo može da pomogne ljudima da se izbore sa nedaćama i gubitkom - umnogome nadilaze značaj jednog događaja ili vremena.
Ovaj roman fantastike povremeno su neki kritičari otpisivali kao puku avanturističku priču o odvažnim prijateljima koji se bore protiv neizrecivog zla.
Ali Gospodar prstenova nije veličanje rata, nego odražavanje toga kako smrt i trauma sukoba neizbrisivo menjaju one koji im prisustvuju i dožive ih.
Dislokacija koju su mnogi vojnici iz Prvog svetskog rata osećali po povratku kući, kada su ih dočekali oni koji nisu mogli da pojme šta su videli i radili, najbolje se ogleda u poslednjoj knjizi kad se hobiti vrate u Okrug.
Oni zatiču svet koji se promenio posle bitke, a njihovi sunarodnici hobiti ne mogu da shvate zašto Frodo i Sem, koje proganja ono kroz šta su prošli na tom putovanju, više nikada ne mogu da budu tako nevini kao oni.
„Jedan kritičar je napisao da je to vrlo vesela knjiga, zar ne? Svi dobri momci se vrate kući i svi su srećni i radosni.
„To, naravno, nije istina. On sigurno nije pročitao knjigu", rekao je Tolkin za BBC.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )