Slučaj Severina ili "verbalni delikt" skoro pola vijeka kasnije
„Ukoliko policija i bezbednosne službe imaju spiskove građana koji imaju određene stavove prema određenim temama, pa ih na osnovu toga na granici zadržavaju i propituju, onda ih vode nezakonito i to je nešto čime bi tužilaštvo trebalo da se bavi", kaže Ilić.
Kada je hrvatska pevačica Severina Vučković krenula na nastup u Srbiji, verovatno nije ni pretpostavljala da će se uz njeno ime vezati jedno od najkontroverznijih krivičnih dela iz doba socijalističke Jugoslavije koje, usput, više i ne postoji u zakonodavstvima.
Zaustavljena je na granici, gde je, kako je potom tvrdila, policija ispitivala šta misli o Srebrenici, Oluji, demonstracijama protiv litijuma, Jasenovcu i Tuđmanu.
„Pokušala sam nekoliko puta da objasnim da svako ima pravo na mišljenje, a da je verbalni delikt ukinut sa ukidanjem komunizma", objavila je Vučković na Instagram profilu.
Upravo je pitanje takozvanog „verbalnog delikta", nekadašnjeg člana 133. Krivičnog zakona SFR Jugoslavije, na osnovu kog su kažnjavani oni koji su pričali ili pisali protiv države i sistema, postalo tema više od tri decenije pošto je ukinut u državama nastalim posle raspada socijalističke federacije.
Najbrži je bio ministar policije Ivica Dačić koji je najpre izjavio da će zatražiti „ukidanje spiskova, kada su verbalni delikti u pitanju"..
Potom je korigovao sopstvenu izjavu, navodeći da verbalni delikt ne postoji i da je Srbija slobodna zemlja.
Da spiskovi ipak postoje kasnije je potvrdio Dačićev prethodnik, a sadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, rekavši da je kao ministar policije i direktor Bezbednosno-informativno agencije „po zakonu i savesti pravio spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju".
- Proganjanje: Nekad izgleda baš kao u seriji „Mali irvas"
- Tužilaštvo pola godine bez odgovora o navodnom napadu policajaca na gej mladića
- Hoće li Srbija izručiti beloruskog aktivistu Andreja Gnjota
- Koliko za takse, koliko za advokate: Ima li u Srbiji prava za siromašne
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije do objavljivanja teksta nisu odgovorili BBC-ju zašto je Vučković zadržana, o kakvim spiskovima je reč i da li je „verbalni delikt" danas osnov za postupanje policije.
„U Srbiji verbalni delikt ne postoji, Ustav garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti, uz odredbu koja jemči slobodu izražavanja", navodi Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, za BBC na srpskom.
„Ukoliko policija i bezbednosne službe imaju spiskove građana koji imaju određene stavove prema određenim temama, pa ih na osnovu toga na granici zadržavaju i propituju, onda ih vode nezakonito i to je nešto čime bi tužilaštvo trebalo da se bavi", dodaje Ilić.
Dačić je rekao naveo da će ubuduće na spiskovima za proveru biti isključivo oni koji su „počinili krivična dela ili predstavljaju bezbednosnu pretnju".
„Jer, Srbija je slobodna zemlja, u njoj nema verbalnog delikta, u njoj se ne ide u zatvor zbog slušanja muzike", dodao je Dačić, aludirajući na slučaj advokata Nemanje Berića.
Berić je priveden i osuđen na 15 dana zatvora u Hrvatskoj zbog prekršaja protiv javnog reda i mira, kao i širenja mržnje i nacionalne netrpeljivosti jer je, kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „u automobilu pevao pesmu Baje Malog Knindže", pevača često povezanog sa srpskim nacionalističkim pokretima.
O verbalnom deliktu
„Ko natpisom, letkom, crtežom, govorom ili na drugi način poziva ili podstiče na obaranje vlasti radničke klase i radnih ljudi, biće kažnjen zatvorom od jedne do deset godina".
Tako je nekada glasio član 133. Krivičnog zakona SFRJ.
Do iste kazne vodilo je još nekoliko „pozivanja ili podsticanja":
- na protivustavnu promenu socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja
- na razbijanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti
- na svrgavanje organa društvenog samoupravljanja i vlasti ili njihovih izvršnih organa
- na otpor prema odlukama nadležnih organa vlasti i samoupravljanja, koje su od značaja za zaštitu i razvoj socijalističkih samoupravnih odnosa, sigurnost i obranu zemlje
- ko zlonamerno i neistinito prikazuje društveno-političke prilike u zemlji
Za počinioce su postojale i otežane okolnosti.
Na primer, kazna zatvorom od najmanje tri godine, za one koji član 133. prekrše „uz pomoć ili pod uticajem iz inostranstva".
„Pod te stvari je spadalo sve što je rečeno protiv države u vreme SFRJ", navodi advokat Ognjen Rašuo za BBC na srpskom.
„To je bilo čuveno krivično delo, zbog njega su robijali pisci, pesnici, svako ko je nešto rekao."
Neretko se kažnjavalo i pričanje spornih viceva, navodi se u knjizi Srećka Ilića „Verbalni i ini delikti u Titovom režimu".
To krivično delo u Jugoslaviji je „primenjivano često", kaže Vladimir Vuletić sa katedre za istoriju prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Čak su neki članovi Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti bili osuđivani na tom osnovu", navodi Vuletić za BBC na srpskom.
Ističe slučaj Vladimira Gotovca, hrvatskog pesnika, filozofa, političara i disidenta, osuđenog 1972. na četiri godine zatvora.
Na zatvorske kazne zbog stavova i delovanja osuđivana su i neka kasnije uticajna imena u svetu politike.
Među njima su Vojislav Šešelj, kasniji lider Srpske radikalne stranke, osuđen pred Haškim tribunalom za ratne zločine tokom 1990-ih, kao i Alija Izetbegović, koji će postati prvi predsednik nezavisne Bosne i Hercegovine.
Šešelj i Izetbegović osuđeni su za „kontrarevolucionarnu delatnost", po drugom članu zakona, koji je, prema Vuletiću „povezan sa članom 133" i da je imao sličnu kaznu.
Verbalni delikt ukinut je 1989. godine.
„Zato oni (vlast) danas rade stvari koje su zaobilaženje zakona", smatra Rašuo.
„U praksi se dešava da, kako bi postigli isti efekat, koriste optužbe za druga krivična dela, pre svega, oko povrede ustavnog poretka".
Kao članove Krivičnog zakonika koji se potencijalno mogu koristiti za takve stvari, Ilić ukazuje na član 308. koji definiše „napad na ustavno uređenje", kao i 309. „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja".
O dešavanjima na granici
Zadržavanje na graničnom prelazu Bajakovo, Vučković je u saopštenju nazvala „bliskim susretom sa organima reda i čudoreda".
Inspektori koji su stigli iz Beograda su je ispitivali šta misli o brojnim temama iz prošlosti, ali i „zašto je podržala demonstracije protiv litijuma i napisala da je to Srbija koju voli."
„Pa da, ja volim Srbiju. Volim takvu Srbiju gde 100.000 Srba protestuje zbog zaštite okoline i da bi sačuvalo sopstvenu zemlju", navela je pevačica, koja je dvaput bila u ljubavnim vezama sa Srbima, a iz prve ima sina.
Niko nije dužan da se izjašnjava o sopstvenim verskim i drugim uverenjima, ukazuje Ilić.
„Niko nema pravo da pita ne samo Severinu, već bilo koga, šta misli na neke teme, niti je bilo ko dužan da se bilo kome, pa i policiji, izjašnjava o tome", navodi Ilić.
Pevačica je „sigurno ispitivana po Zakonu o strancima, gde policija ima pravo da prikuplja podatke i vidi da li je osoba bezbednosno opasna za državu Srbiju", kaže Sanja Turlakov, advokatkinja Severine Vučković u Srbiji, za N1.
O zadržavanjima na granici
„Srbija kao nezavisna država, ima pravo da odluči ko će ući u nju, a ko neće - bez obzira da li neko ima pasoš i vizu ili ne", kaže Rašuo.
Svaka država to može da uradi, dodaje.
Ilić dodaje da to „nije neograničeno".
„Moraju da postoje razlozi propisani zakonom, sistem kontrole i da neko može da se žali na tu odluku, inače bi se sistem prava urušio i pretvorio u njegovu suprotnost.
„U demokratskim društvima, gde kritika vlasti nije zabranjena, ograničavati nekome zbog nje slobodu kretanja i ulazak u zemlju, predstavlja kršenje ljudskih prava i ustava."
Prema Zakonu o strancima bezbednosni rizik postoji ukoliko „raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da strani državljanin zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije".
MUP to procenjuje pošto mu državni organ, nadležan za zaštitu bezbednosti zemlje, dostavi mišljenje o slučaju.
Tu procenu uglavnom radi Bezbednosno-informativna agencija (BIA), na čijem čelu je Vladimir Orlić, visoki zvaničnik Srpske napredne stranke.
Nedavno su vlasti u Srbiji na aerodromu u Beogradu zaustavile Feđu Štukana, glumca i pisca iz Sarajeva, koji je trebalo da učestvuje na književnom festivalu Krokodil.
Tamo mu je saopšteno da je „pretnja po nacionalnu bezbednost", naveo je Štukan u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
„Moja knjiga Blank podstiče mlađe generacije na kritičko promišljanje i budi sumnju u dobro etablirani nacionalistički narativ, koji je i kroz sam školski sistem postao mejnstrim na ovim prostorima", kaže Štukan.
Sve to bi moglo da „ugrozi trenutnu političku poziciju nacionalista", dodaje, pa je „izazivala paničnu reakciju" kakva je njegov progon iz zemlje.
Sa zabranom ulaska u Srbiju suočio se i ruski antiratni aktivista Pjotr Nikitin u leto 2023, iako je prethodnih sedam godina živeo u Beogradu.
Posle dva dana zadržavanja na beogradskom aerodromu, po nalogu BIA, ipak je pušten da uđe u zemlju u kojoj ima odobreno prebivalište.
„Vlasti su napravile listu ljudi koji su nepodobni, ne mogu da uđu u zemlju i koje će maltretirati na granici", tvrdi Rašuo.
Niko iz vlasti do sada nije objasnio ko se tačno nalazio na tim spiskovima, ali su najavili promene.
„To je glupo i bespotrebno. Neki su ranije pravili neke spiskove na kojima ima desetina ljudi. Verujem da će svi biti ukinuti u naredna dva, tri dana", izjavio je Vučić na televiziji Pink.
U objavi na društvenim mrežama, Vučković je apelovala na hrvatske zvaničnike da ne posežu za istim merama, parafrazirajući stihove nekadašnje sarajevske muzičke grupe Bijelog dugmeta.
„Ajmo curice, ajmo dječaci, studenti i đaci, policajci… Posebno granični. Nemojmo, molim vas, sada vraćati istom merom."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )