Penzija sa 40 godina: životni koncept „frugalista“
Oni štede i ulažu svaki cent. Takozvani „frugalisti“ iliti „štedljivi“ žele da brzo steknu bogatstvo i finansijski se osamostale. Da li je taj koncept samo za one koji dobro zarađuju?
Florijan Vagner takođe sanja da bude finansijski nezavisan. On je dio rastućeg pokreta super-štediša, odnosno „frugalista“ (frugalis – na latinskom štedljivost). Vagner ima 37 godina i trenutno štedi 4.500 eura mjesečno od njegovog neto prihoda od 6.000 eura.
Prije nekoliko godina, saznao je za trend „frugalizma“, pa je preispitao svoje mjesečne troškove i počeo da štedi: „Vozim se biciklom na posao, a ne više metroom. Uveče kuvam za sebe i idem u nedjeljne kupovine. I prestao sam da jedem doner i picu svaki drugi dan.“
I konačno, Vagner je napustio dobro plaćen posao i započeo sopstveni biznis.
Novac ulažu u fondove, obveznice, nekretnine
Ali, samo štednja nije dovoljna. Frugalisti veliki dio svojih prihoda ulažu, na primjer, u berzanske fondove kao što su ETF. Često ulaze i u veće rizike, a ulažu i u obveznice ili u nekretnine.
Frugalizam je koncept života koji potiče iz SAD. Kanađanin koji vodi blog pod imenom Mr. Money Mustache prije više godina je opisao kako je uspio da se penzioniše sa 30 godina.
Tokom finansijske krize 2008. godine, pokret FIRE (Financial Independence, Retire Early) počeo je da stiče sve više sledbenika, a proširio se i u Njemačkoj. I svako ko uspije da uštedi 25 puta više od svojih godišnjih troškova smatra se finansijski nezavisnim.
Stopa štednje do 70 odsto
Po pravilu, stopa štednje frugalista je 60 do 70 odsto. Poređenja radi, u Njemačkoj ljudi u prosjeku štede oko jedanaest odsto svojih prihoda. A ima mnogo i onih koji ne mogu ništa da ostave po strani.
Da li je dakle frugalizam samo za one koji zarađuju više? „Ako zarađujete samo 1.800 eura, nećete moći da uštedite polovinu, jer će ogroman dio da ode na kiriju“, kaže finansijski influenser Tomas Kel sa platforme „Finanzflus“.
On takođe upozorava da se i životne okolnosti često mijenjaju prije odlaska „u penziju“ u 40-im ili 50-im godinama. I svako sam mora da procijeni koliko je cilj realan. „Za većinu ljudi troškovi neizbežno rastu“, kaže Kel: djeca, kupovina kuće ili dugotrajna bolest… Stopa štednje može brzo da se promijeni.
Da li i vi želite da se odreknete svog odmora?
Finansijski stručnjaci takođe ukazuju na opasnost da na primjer cijene akcija padnu neposredno prije planiranog odlaska u penziju, što rano penzionisanje onda dolazi u opasnost. Zato je važno imati dobar plan.
Sam Florijan Vagner kaže da je do sada uštedio 480.000 eura. Ipak, donekle je odstupio od cilja da se povuče sa 40 godina. Nastaviće, kaže, da radi, ali samo onoliko koliko želi. I neće da propušta odmor ili da zaobilazi restorane. „Nikad ne donosim odluke koje ograničavaju. Uvijek razmišljam u sebi: šta ako sjutra poginem u nesreći. Zato ne ne želim ni za čim da žalim“, kaže Vagner.
( Deutsche Welle )