„Što je istina, a mora biti istina“

„Došli smo do toga da apsolutno svako anonimno može da otvori sajt, nazove ga medijem, objavi o vama što god želi, bez ikakvog dokaza, i da praktično ne snosi nikakvu odogvornost. Ako to nije prijetnja po ljudska prava i samu slobodu izražavanja ne znam šta onda jeste“, ovako Darvin Murić, urednik portala „Raskrinkavanje“, odgovara na pitanje, da li smo boreći se za što više slobode izraẓ̌avanja, dobili dezinformacije kao prijetnju i ljudskim pravima i slobodi izraẓ̌avanja.

Savršen primjer za tu tezu, izrodile su ovogodišnje Olimpijske igre u Parizu.

Svakolika Crna Gora bila je na nogama. I to ne zbog toga jer su gledaoci „pored malih ekran“ vatreno pratili naše olimpijce na najvećoj sportskoj smotri planete, već jer su narodne mase ustale i gromoglasno stale u odbranu italijanske bokserke Anđele Karini. I ne bi bilo tu ništa strašno. Stati u odbranu žene, sportisktkinje, susjede, bilo koje osoba koja je napadnuta, je human gest. Problem je što smo je branili dezinformacijama. Ili da budemo precizni – lažnim vijestima. Kao olujni vjetar u avgustovskim danima, Crnom Gorom je protutnjala informacija o njenoj rivalki, alžirskoj takmičarki Iman Kalif – Bokserka je muško !!! U jednom trenutku činilo se da je populacija u Crnoj Gori većinski orjentisana „desno“. Salve uvreda i teorija zavjere konstruisane su bukvalno u sekundi po društevnim mrežama, ali i ne malom broju portala. Tvrdilo se da je Iman bila muško, ali je promijenila pol, pa da zapravo ima „xy“ hromozome, na kraju je „samo muškobanjasta“. Došlo se i do podatka da je Međunarodna bokserska asocijacija IBA diskfalifikovala Iman sa Svjetskog prvesntva 2023. godine jer je imala „visok nivo testosterona u organizmu“. To je dežurnim kritičarima i znalcima bio dodatni podsticaj, da je vrijeđaju, nazivaju svakakvim imenima, osuđuju, presuđuju…Da stanu u odbranu žene. Ali u odbranu Anđele. Ne i Iman. Iman za njih nije, i ne može nikako biti žena. I to je trajalo i trajalo. A onda su ozbiljni mediji krenuli u raskrinkavanje. Prvo, ispostavilo se da je IBA jedna vrlo kontroverzna organizacija, te da je i istraživanje koje je sprovela takođe sumnjivo. Naime, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) oduzeo je organizaciji IBA ovlašćenja za organizovanje bokserskih takmičenja i preuzeo organizaciju boks turnira u Parizu. MOK tvrdi da je IBA kompromitovana organizacija, koja ima problema sa finansijskom netransparentnošću i vezama sa ruskim vodjstvom. Kelif se inače bez problema takmičila na međunarodnom nivou u proteklih nekoliko godina, uključujući nastup na Olimpijskim igrama u Tokiju prije tri godine, kao i Svjetskom prvenstvu u boksu 2022., kada je osvojila srebro. Nakon stavova MOK-a, pojavile su se i fotografije male Iman. Rođena je u Teheranu, kao najstarije od sedmoro djece. Djevojčica sa kikicama na glavi, koja je imala snove kao bilo koja druga djevojčica. Njen san je bio da postane bokserka. I u Parizu je ove godine ostvarila svoj san – postala je zlatna.

Zanimljivo je da, iako su relevantne organizacije objavile sve ove podatke-činjenice, oni koji su širili dezinformacije, i na društvenim mrežama, i na portalima, nijesu se čak potrudili ni da ih prenesu. Da priznaju da su pogriješili i da su širili lažne vijesti.

I to je ključni problem sa dezinformacijama – oni koji ih plasiraju, i računaju na konzumente koji neće prihvatiti da je nešto bilo lažno.

Još jedan problem sa dezinformacijama je i njihova brojnost. Murić kaže da ih niko više ne broji, jer jednostavno ne bi moglo da se stigne.

„Ali statistika koja govori o njima je svakako ona o padu broja djece vakcinisane MMR vakcinom, kao i podaci iz istraživanja Centra za demokratsku tranziiju (CDT) da više od trećine građana smatra da ona izaziva autizam, da od 40 odsto građana vjeruje da se Rusija u Ukrajini bori protiv nacizma, da više od 45 odsto građana Crne Gore misli da je pandemija koronavirusa bila izmišljena“ kaže Murić.

Dodaje, da kada su u pitanju mediji, na osnovu njihovog svakodnevnog rada, mogu da konstatuju da se situacija blago pogoršala u odnosu na prošlu godine.

„Pojedini mediji su postali čitaniji i aktivniji, razvili su drugačije tehnike manipulisanja, jer su neometani od države u svom poslu“ , kaže Murić.

Ipka, za sada, tradicionalni mediji u Crnoj Gori uglavnom ne kreiraju dezinformacije.

„ Iako je bilo primjera dezinformisanja i u državnim i privatnim medijima, oni ipak rijetko proizvode dezinformacije. Prisutne su neprovjerene informacije iz anonimnih izvora za koje se teško i može utvrditi da li su netačne, ali kada se sve uzme u obzir, sa mejnstrim medijima Raskrinkavanje ima najmanje posla“ kaže Murić.

Na pitanje da li Crna Gora ima mehanizme da se na demokratski način suprotstavi dezinformacijama, Murić je skeptičan.

„Važeći pravni okvir koji reguliše pitanje medija, kako ih popularno nazivamo – “medijski zakoni”, odnosno, Zakon o medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o nacionalnom javnom emiteru Radio i Televizija Crne Gore, uopšte se ne bave temom dezinformacija, niti se u njima pominje taj pojam, tako da je odgovor jasan – nemamo mehanizme i pustili smo dezinformacije da divljaju“ jasan je naš sagovornik.

Osim rada civilnog sektora, u Crnoj Gori se za sada niko drugi ne bori protiv dezinformacija. Država se ne bori protiv dezinformacija, političari takođe, štaviše, vole da ih uredno iskoriste protiv svojih protivnika. Reklame državnih preduzeća nalazimo na sajtovima fabrika dezinformacija, legitimitet se daje medijima i pojedincima koji se bave propagandom i dezinformisanjem. Sve to opravdava pesmisitično gledište na ovu temu.

No, postojeći zakoni ipak daju određene mehanizme. Problem je međutim što se ne primjenjuju.

Novim Zakonom o medijima je predviđeno da bilo koje zainteresovano lice može da pokrene postupak pred sudom ukoliko neki portal širi sadržaj zabranjem Krivičnim zakonom. Do sada je to mogao samo državni tužilac. „Nema međutim dostupnih podataka da je ta odredba posljednjih godina primijenjena“, kaže Vesna Rajković Nenadić iz Institita za medije, koja je bila članica Radne grupe za izradu medijskih zakona.

Kako dodaje, mogućnost da postupak pokrene bilo koje zainteresovano lice je bilo kompromisno rješenje upravo na zahtjeve da se blokiraju oni portali koji nijesu evidentirani u registru Ministarstva kulture i medija.

“Oni su najprepoznatljiviji kao portali koji šire sporan govor i često govor mržnje”, naglasila je Rajković Nenadić i dodaje da to nije dovoljno ali da nije bilo raspoloženja da se ide na neka radikalnija rješenja.

Medijskom strategijom je predviđeno formiranje mreže za borbu protiv dezinformacija, i tim procesom bi rukovodio Univerzitet.

Tim dokumentom je predviđeno da bi oni birali ljude koji bi na dnevnom nivou ukazivali na dezinformacije. Kada će biti formirana za sada se ne zna.

Ovaj tekst urađen je uz finansijsku podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju. Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača Instituta za medije Crne Gore i nužno ne odražava stavove donatora.

( Danijela Lasica )