Zašto Šerpasi na Himalajima strahuju da će im voda srušiti domove

Na Himalajima postoje hiljade glečera i ledničkih jezera, ali vrlo malo njih se prati i ima sisteme za rano upozorenje na poplave. Istovremeno se usljed globalnog zagrijavanja glečeri ubrzano otapaju i lako mogu da napune lednička jezera do tačke izlivanja

2711 pregleda0 komentar(a)
Foto: Khumbu Pashanlhamu Rural Municipality
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Na nadmorskoj visini od oko 3.800 metara nalazi se Tame, malo selo Šerpasa u regiji Kumbuu, zvana i regija Everest, u severozapadnom Nepalu.

Naselje je poznato po mnogim Šerpasima koji drže razne rekorde u planinarenju.

Jedan od njih je pokojni Tenzing Norgaj, prvi čovek koji se popeo na najviši planinski vrh na svetu, Mont Everest, zajedno sa istraživačem Edmundom Hilarijem.

Međutim, selo je 16. avgusta poplavila ledena voda iz glacijalnog jezera, koja je primorala oko 60 ljudi da se rasele i uništila je više od deset kuća i hotela, kao i školu i ambulantu.

Zbog ove katastrofe, oko 300 meštana razmišlja da li je uopšte bezbedno da tamo nastave život.

'Još uvek smo u šoku'

Iako nema poginulih niti povređenih, članovi ovdašnje zajednice Šerpasa kažu da su imali sreće što se poplava dogodila tokom dana kada su svi bili budni i kada su brzo dobili upozorenje.

„Da se to dogodilo noću, živote bi izgubilo između 200 i 300 ljudi", kaže Ang Čering, bivši predsednik Planinarskog udruženja Nepala.

„Još uvek smo u šoku i još uvek plačemo kada o tome razgovaramo.

„Važnije pitanje je da li je ovo mesto sada dovoljno bezbedno za život. Ova poplava je pokazala da smo sada u još opasnijoj situaciji i zbog toga se ljudi ne osećaju bezbedno", priznaje Jangđi Doma, koji je rođen u poplavljenom selu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

U sličnoj opasnosti su i stanovnici naselja ispod sela Tamee.

„Poplava je odnela neke delove našeg sela... na sreću uspeli smo da pobegnemo uzbrdo.

„Inače reka beličaste boje je postala tamno smeđa i njom sada teku delovi porušenih kuća i svašta što je usput pokupila.

„Zvuk i prizor su bili toliko zastrašujući da sam i dalje potresen. Sklonio sam se u obližnje selo i razmišljam da li da se ikada vratim u Tok Toku", kaže Pasang iz sela Tok Toke koje je udaljeno skoro dva dana silaska planinskim stazama od Tamee.

Meštani kažu da bi rizik značajno mogao da se smanji kada bi postojali odgovarajući mehanizmi za praćenje ledničkih jezera koja se nalaze uzvodno od ljudskih naselja.

Kažu da je nekoliko jezera privuklo pažnju naučnika i vlasti, ali da je zanemarena opasnost koja preti od ostalih.

Meštani mnogih naselja nisu pripremljeni za prirodne katastrofe.

„Stanovnici nekoliko sela nizvodno od glacijalnog jezera Imdže obučeni su kako da se sklone u slučaju poplave", kaže Doma, pripadnica šerpaske zajednice.

„Ali u našem selu nismo imali nikakvu obuku".

Od više od deset slučajeva izlivanja ledničkih jezera u Nepalu u poslednjih 50 godina, četiri su se dogodila u slivu reke Dudkoši u regiji Kumbuu.

Ledničko jezero Dig Čo, uzvodno od sela Tamee, izlilo se 1985. godine nakon što se velika lavina srušila u njega i podigla nivo vode iznad prirodne brane.

Poplava je uništila hidroelektranu nizvodno i prouzrokovala štetu od više od tri miliona dolara.

Mala jezera, veliki rizici

Na Himalajima postoje hiljade glečera i ledničkih jezera, ali vrlo malo njih se prati i ima sisteme za rano upozorenje na poplave.

Istovremeno se usled globalnog zagrevanja glečeri ubrzano otapaju i lako mogu da napune lednička jezera do tačke izlivanja.

Studija iz 2021. godine, koju je vodio Univerzitet u Lidsu, u Engleskoj, otkrila je da se u poslednjih nekoliko decenija led na glečerima na Himalajima topi deset puta brže od prosečne brzine zabeležene od kada su se proširila pre 400 do 700 godina.

Druga studija objavljena u časopisu Prirodi (Nature) 2022. godine utvrdila je da je zbog porasta temperature od 1990-ih nestala čak polovina površine leda sa glečera Saut kola na Mont Everestu.

Jezero Imdža ispod Mont Everesta isušeno je 2016. godine nakon što su zvaničnici ustanovili da može da se izlije i poplavi naselja, planinarske staze i mostove nizvodno od njega.

Ali naučnici su otkrili da su se poslednjih godina obrazovala mnoga nova jezera i da su neka postala veća širenjem i spajanjem manjih.

Dodatni rizik predstavlja destabilizacija terena usled brzog povlačenja glečera, što uzrokuje više klizišta i lavina koje mogu da se obruše u jezera i prouzrokuju pucanje prirodnih brana.

Zvaničnici kažu da je oko 25 glacijalnih jezera širom dela Himalaja u Nepalu označeno kao rizično, ali dva koja su se izlila 16. avgusta nisu na tom spisku niti su bila pod nadzorom vlasti.

„To su bila najmanja dva jezera i niko na njih nije obraćao pažnju, a izazvala su toliku ogromnu štetu.

„Zamislite šta bi moglo da se dogodi ako bi pukle prirodne brane na velikim jezirima kojij je mnogo u regionu Kumbuu", kaže Šerpas Šering.

Predstavnici Uprave za smanjenje i upravljanje rizicima od katastrofa Nepala izvršili su inspekciju helikopterom i otkrili da se u blizini izvora poplave nalazi ukupno pet malih edničkih jezera.

Na jednom od njih je prirodna brana naprsla, a na drugom je potpuno pukla.

„To znači da bi isto moglo da se dogodi i sa tri druga jezera na istom mestu u bilo kom trenutku.

„Sada kada ljudi to znaju, više se ne osećaju bezbedno. Naročito smo zabrinuti za starije ljude zbog njihovog otežanog kretanja", kaže Doma, pripadnica ovdašnje šerpaske zajednice.

'Odsečeni od sveta'

Posledice globalnog zagrevanja na glečere i jezera na Himalajima su sve izraženije, a meštani kažu da neke štete uzrokovane poplavama ne mogu da se poprave.

Reka Tame je nekada proticala levim delom doline Kumbua, ali je nedavna poplava promenila njen tok.

Sada protiče kroz selo i zauzima skoro polovinu njegove povrišine.

„Veliki deo preostale zemlje sada je prekriven kamenjem i raznim otpadom koje je voda donela.

„To nije kao obnova kuća uništenih u zemljotresu. Kada više nemate zemlju, na čemu ćete da gradite?", kaže meštanka Doma.

Poplava je oštetila i jedinu hidroelektranu koja strujom snabdeva ovo područje.

Hidroelektrana je prestala da radi zbog nataloženog mulja i otpada koje je donela poplava.

„Zbog toga nemamo struju, a ni telekomunikacioni sistemi nisu radili. Ovo područje je odsečeno od sveta od kada se katastrofa dogodila.

„To je prilično zastrašujuće".

„Bili smo zabrinuti zbog nekih posledica klimatskih promena, poput smanjenja vodnih resursa, ali ova katastrofa je pokazala koliko smo nebezbedni i ranjivi", kaže Mingma, predsednik omladinskog kluba u Namčeu, glavnom turističkom mestu u blizini sela Tamee.

Zvaničnici su svesni strahova lokalnog stanovništva.

Anil Pokrel, direktorka Uprave za upravljanje rizicima, kaže da vlasti sada obrazuju tim stručnjaka koji će „ispitati rizike od tri preostala jezera uzvodno od sela Tamee i utvrditi da li su nizvodna naselja bezbedna za život ili ne".

„Takođe radimo na smanjenju rizika od katastrofa u čitavoj regiji", dodala je ona.

Međutim, pripadnici lokalnih zajednica Šerpasa kažu da godinama slušaju razna obećanja, ali da se malo uradilo na smanjenju rizika od izlivanja glacijalnih jezera.

„Stalno slušamo o tim velikim planovima, posebno na sastancima, a onda se ti planovi brzo zaborave.

„Ali ne možemo da zaboravimo šta nam je ova poplava učinila - niti da tamo gore postoje druga jezera koja mogu da izazovu katastrofe u bilo kom trenutku", kaže Doma, pripadnica šerpaske zajednice.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk