"U Crnoj Gori se vodi predizborna ili bilbord ekonomija, a posljedice će se liječiti decenijama"

U Crnoj Gori se vodi predizborna ili bilbord ekonomija, a posljedice će se liječiti narednih decenija, jer je zarad sticanja političkih poena napravljen veliki rizik po javne finansije, a altenativna politika je jačanje preduzetničkog kapaciteta i konkurentnosti crnogorske privrede.

To je ocijenjeno na okruglom stolu Organizacije KOD na temu „Ekonomska održivost programa Evropa sad 2“.

Izvršni direktor konsultantske kompanije Fidelity consulting, Miloš Vuković, rekao je da ono što je predstavljeno u Fiskalnoj strategiji kvalitativno i kvantitativno odstupa od bilbord obećanja, prenosi PR Centar.

„Minimalna plata nije 700 eura, nema povećanja od 25 odsto za plate preko 565 eura što je obećano famoznim kalkulatorom iz septembra 2023. godine, nema pune zaposlenosti, nema smanjenja neproduktivne potrošnje za 150-200 miliona eura i nema punog radnog vremena“, kazao je Vuković.

Tvrdi da je u septembru prošle godine znao da Program "Evropa sad 2" i povećanje od 25 odsto nije moguće.

„Ovo su podaci o bruto zaradama i neto zaradama iz jula 2023. godine. Tada je bila bruto zarada 993 eura, neto zarada 797 eura, a razlika je 196. Uzmite digitrone, podijelite 196 sa 797 i dobijate tačno broj od 14 decimala. I ja sam u tom trenutku znao da Program Evropa sad 2 nije moguć. Tu nema nikakve analitike, ljudi se se poigrali sa dva broja. Taj kalkulator su makli prije objavljivanja Fiskalne startegije, jer se već u tom trenutku znalo da je to nemoguće ostvariti“, objasnio je Vuković.

Kaže i da se ne zna ko su ljudi koji su pisali Fiskalnu strategiju.

„Prije Fiskalne strategije koja tretira penzioni sistem morala se desiti reforma i jasna strategija šta će da se radi sa penzionim sistemom. Takođe, sva priča o povećanju je zapravo da ćete ga dobiti iz vaših para. Recimo od 100 vaših eura 55 će da ode poslodavcu, a 45 će da daju vama. Dakle vi od 100 eura ostajete na 45 i to vam se prodaje kao super stvar za vas, a 55 eura ide poslodavcima od kojih su najveći dobitnici predstavnici krupnog kapitala iz određenih branši koji već uplaćuju plate na 600 eura i koji će razliku da stave u džep. Dakle, dešava se najnepravednija moguća redistribucija vašeg novca“, smatra Vuković.

Smatra da, ukoliko se dogodi velika kriza, Crna Gora nema prevelike šanse osim da se finansira iz kredita, povećanja poreza, akciza.

Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Boris Mugoša kazao je da ga posebno zabrinjava "manipulativni narativ koji je vrlo opasan".

„Prvo ne povećavaju se plate, jer plata je bruto zarada. To što će neko da da veću neto, a istu bruto zaradu znači da nam je zarada ista, jer je nama zakonska kategorija bruto zarada. Ovo što nam povećavaju neto, a ostaje bruto ista ima reperkusije na penzije. Istina je da će obračun penzija iznad određenih plata biti manji u narednom periodu“, objasnio je Mugoša.

Kazao je da niko nije protiv povećanja plata, ali je problem što će se za to povećanje moći manje kupiti nego ranije.

„Oni povećavaju poreze na potrošnju koji dovode do povećanja cijena. Ja sam protivnik povećanja poreza na potrošnju. Porez na potrošnju najviše tangira one koji imaju manje. Uvijek sam pristalica da idemo na direktne poreze koji su vezani za imovinu, za bogatstva“, rekao je Mugoša.

Zaključio je da se u Crnoj Gori vodi predizborna ili bilbord ekonomija.

„Ekonomska politika koja se svodi na rashodnu stranu budžeta je suštinski najpogrešnija ekonomska politika. Mi pumpamo rashodnu stranu, a pošto nemamo rast suštine ekonomije, konkurentnosti onda povećavamo stope poreza na potrošnju, a ne širimo poresku bazu. Mislim da ćemo posljedice ovakve predizborne ekonomije morati da liječimo u narednih više decenija, jer kad ovako slomite sistem vrlo ga je teško poslije vraćati na normalnu mjeru, jer vi dobro znate da nijedan donosilac odluka više neće smanjivati zarade, penzije, nego će ići na njihovo povećanje“, smatra Mugoša.

Savjetnik predsjednika za ekonomiju i ekonomsku diplomatiju Mladen Grgić rekao je da kada se država prebaci da zavisi od potrošnje, ona po automatizmu, odnosno Vlada, budžet zavisi od inflaciije.

„Inflacija pogoduje Vladi, odnosno svaka Vlada voli inflaciju. To je indirektni porez, to je najpredatorskiji način poreza. Vlada vam daje platu, pa je uzima tako što se podižu cijene i sama naplata poreza, smanjuje se odnos duga i GDP-a. Mi smo sada sa lakih droga prešli na teške droge. Mi ćemo isključivo da zavisimo od inflacije“, smatra Grgić.

Pogotovo je problematično što su, kako je rekao, same projekcije Fiskalne strategije u koliziji sa onim što slušamo iz Vlade.

„Nama kažu čelni ljudi da uzimamo 200 miliona iz budućnosti, odnosno Fonda PIO protočnog bojlera, da bi ostvarili ubrzan ekonomski rast koji će da nas približi prosjeku Evropske unije i da bi imali snažan investicioni ciklus. Ali otvorite aneks na kraju Strategije vidite kontradiktornost. Naš realni rast 2024. godine projektovan je na 3,8, 2025. godine 4,8 i onda pada. Da bismo stigli Sloveniju ili prosjek EU sa ovim što je data projekcija to se neće desiti za 50 godina“, rekao je Grgić.

Prema njegovim riječima, što se tiče inflacije ne postoji popularna mjera koja može da utiče na smanjenje inflacije.

„Fiskalne mjere kao borba protiv inflacije su teške, bolne, politički nepopularne, obično ih rade tehničke Vlade, jer vi morate da zategnete sve, eventualno da ostavite investicije u infrastrukturu. To je jedini način da se borite protiv inflacije“, objasnio je Grgić.

Ekonomski analitičar i bivši poslanik Zarija Pejović smatra da je program "Evropa sad 1" dao neke dobre rezultate, da je smanjena stopa rizika od siromaštva, došlo je do pada socijalnih razlika, uvećana je minimalna penzija.

„Međutim, za očekivati je da će ova mjera Evropa sad 2 generisati deficit. Vidjećemo koliki će deficit generisati, a već je značajan. Mjera Evropa sad 2 dolazi u trenutku kada imamo izbore, ali ako ste imali sreću jedan put da ne uđete u deficit, nisam siguran da ćemo imati sreću drugi put da ne uđemo u značajan fiskalni deficit. Da li ćemo doći u situaciju ad hoc, kako da deficite dalje spriječimo, a to je dalje uvećanje PDV-a, što je jako loš scenario kojeg se plašimo“, rekao je Pejović.

Smatra da je alternativni scenario jačati preduzetničke potencijale Crne Gore.

„Tu su sredstva granta da podrži preduzetnike, da od čovjeka koji ima preduzetnički potencijal stvorimo preduzetnika. Alternativna politika je jačanje preduzetničkog kapaciteta i konkurentnosti crnogorske privrede“, rekao je Pejović.

Inflacija je, kako je rekao, umanjila efekte "Evrope sad 1", a još brže će umanjiti efekte programa "Evropa sad 2".

„Čini mi se da je sada zarad sticanja političkih poena napravljen veliki rizik po javne finansije Crne Gore i sa ovom inflacijom nećemo se tek tako lako izboriti ukoliko ne promijenimo tržišnu strukturu“, kazao je Pejović.

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković ukazao je da je prvi i osnovni postulat koji je trebalo da se uzme u obzir prilikom povećanja zarada, penzija produktivnost ekonomije, kako bi se vidjelo da li je naša realna ekonomija porasla toliko da bi mogli da se uvećaju svi ti troškovi koji će da opterete privredu i državu.

„Mi smo novac koji je država prihodovala zbog infacije i preko 100 hiljada stranaca uložili u državnu upravu. Malo toga smo uložili u razvoj realne ekonomije. Morali smo mnogo više da vodimo računa o samoj produktivnosti, strukturi i svemu ostalom što se tiče ekonomije“, rekao je Mulešković.

Njegova glavna kritika je što u Fiskalnoj strategiji ne postoji scenario šta će biti ako se nešto desi, ako na primjer odu stranci.

„Ako stranci neće da odu koliko će da košta izgradnja infrastrukture da bi oni živjeli ovdje? Ako stranci odu imaćemo značajan plan prihoda u budžetu. Dalje, šta ako građani promijene finansijsku pismenost i počnu da štede? Kompletan sistem smo orjentisali na potrošnju i zavisimo od indirektnih poreza, ali šta ćemo ako građani počnu da šteda za budućnosti? Nismo uzeli u obzir da imamo veliki problem sa ljudima koji treba da budu zaposleni u potenijalnim investicijama, jer imamo manjak radne snage“, pitao je i konstatovao Mulešković.

Ukazao je i da ne postoji dovoljno kapaciteta da bi se borili protiv neformalne ekonomije, koja je posebno zastupljena u sektoru turizma.

„Svaka Vlada garantuje penzije i niko to ne dovodi u pitanje. Dovodimo u pitanje odakle će da se finansira sve to. Mi ne generišemo toliko novih prihoda da bi mogli da finansiramo toliki deficit, pa samim tim jasno je da će se morati finansirati iz zaduživanja. Koliko će to zaduženje da bude, da li ćemo to moći da izdržimo, da li naša privreda to može da izdrži, jer privreda stvara novac. Po mom mišljenju ne može“, rekao je Mulešković.

Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Srđa Keković rekao je da se u jednom trenutku očekivalo potpuno ukidanje doprinosa i to bi bila, kako smatra, "još suludija varijanta od trenutne".

„Ono što će se izvjesno desiti je da ćemo imati vruću zimu, jer kada se prva oktobarska plata isplati, a tada će biti minimalna zarada zaposlenog sa srednjom spremom i niže 600 eura i toga dana će početi talas sindikalnih akcija, jer će npr. medicinska sestra i tehničar imati 50 eura veću platu od zarade koju prima onaj sa najnižom NK spremom, uz dužno poštovanje svih. Ali ide taj talas i Vlada to nije uzela u obzir. Zarade će se morati nivelisati“, rekao je Keković.

Jedan od učesnika diskusije, nekadašnji član skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Srđan Perić kazao je da nevolja počije sa "Evropom sad 1" i ona nije ekonomske već neekonomske prirode.

„U kritičnim momentiima u istoriji ključni ekonomski inputi nisu ekonomski nego neekonomski. Kod nas je otvorena logika da nije važno mnogo raditi, da ne moraš mnogo da napreduješ i da će stvari same od sebe da se rješavaju i biće sve dobro. Otvorena su vrata naše iracionalnosti. Mi smo u ovom procesu marginalizovali jednu čitavu socio-ekonomsku grupu. To su ljudi preko 50 godina, teže zapošljivi, koji ne vladaju IT vještinama, nemaju visok stepen obrazovanja. Oni su već u strašno velikom problemu“, kazao je Perić.

( B.H. )