Vujović: Neuspjeh vladajuće koalicije na podgoričkim izborima otvorio bi pitanje legitimiteta vlasti na državnom nivou

On je naglasio da, samim tim što je neko izgubio na lokalnim izborima, ne znači da nema legitimitet i podršku na nacionalnom nivou. „Ali mislim da će javno mnjenje negativno djelovati i da će se osipati podrška vladajućoj koaliciji, ukoliko ne pobijedi na podgoričkim izborima“, dodao je Vujović

16262 pregleda72 komentar(a)
Vujović, Foto: MINA

Neuspjeh vladajuće koalicije na podgoričkim izborima otvorio bi pitanje legitimiteta vlasti na državnom nivou, ocijenio je predsjednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje Zlatko Vujović, navodeći da bi scenario njihovog ubjedljivijeg poraza mogao voditi ka vanrednim parlamentarnim izborima.

Vujović je u intervjuu agenciji MINA rekao da će pitanje legitimiteta vlasti na državnom nivou vjerovatno biti otvoreno ukoliko te partije nakon izbora ne budu mogle da formiraju vlast u Podgorici.

„Ako bi se desilo da dožive značajniji poraz, da te partije imaju ispod 40 odsto glasova, biće veoma teško za Vladu i vladajuću koaliciju da opstane. To bi moglo da gurne Crnu Goru ka vanrednim parlamentarnim izborima, ili formiranju nove vladajuće koalicije “, kazao je Vujović.

On je naglasio da, samim tim što je neko izgubio na lokalnim izborima, ne znači da nema legitimitet i podršku na nacionalnom nivou.

„Ali mislim da će javno mnjenje negativno djelovati i da će se osipati podrška vladajućoj koaliciji, ukoliko ne pobijedi na podgoričkim izborima“, dodao je Vujović.

Kako je rekao, ako vladajuća većina sa državnog nivoa pobijedi i formira stabilnu vlast u Podgorici, onda će učvrstiti mandat na nacionalnom nivou.

Vujović je kazao da je, sa aspekta birača, dobro što će na izborima biti mnogo lista, jer će biti raznolika ponuda.

„To može pozitivno uticati – da podstakne birače da u većoj mjeri izađu na lokalne izbore“, smatra Vujović.

On je istakao da praksa pokazuje da lokalni izbori privlače značajno manje birača nego nacionalni izbori.

Vujović je naglasio da je uvijek pitanje da li više lista znači bolju ponudu ili ne, što svakako birači odlučuju.

„Ono što na neki način može biti opterećujuće jeste da značajan broj listi ne pređe izborni cenzus“, rekao je Vujović.

Kako je kazao, u ovom trenutku se to ne može znati, jer nijesu napravljena neka ozbiljnija istraživanja koja bi mogla sa sigurnošću da ukažu koliko lista neće preći cenzus, odnosno koliko ce se glasova rasuti, a i ostalo je još puno do kraja kampanje.

„Jedan značajan broj lista prvi put izlazi na izbore, pa je samim tim i teško procijeniti kako će birači reagovati“, naveo je Vujović.

On je dodao da će, ukoliko bi se desilo da značajan broj lista ostane ispod cenzusa i dođe do velikog broja rasutih glasa, lista sa najviše glasova imati šansu da u raspodjeli mandata prođe bolje nego manje izborne liste.

„Tako da nije beznačajno koja će lista privući najveći broj glasova kada se budu raspoređivali mandati, a taj efekat će biti podstaknut dodatno ako bude veći broj lista ispod cenzusa“, rekao je Vujović.

On je kazao da to što nije došlo do ukrupnjavanja političke scene i što postoji veliki broj lista ne mora po automatizmu da znači ni dobro, ni loše.

„Jedinstvena lista vlasti, odnosno opozicije ne mora da znači bolji izborni rezultat, a ne mora da znači ni više lista bolji rezultat”, naveo je Vujović.

Kako je rekao, sve zavisi od trenutka i raspoloženja birača.

“Nekim biračima učešće nekih partija na jedinstvenoj listi djeluje demotivišuće, odnosno tjera takve birače u apstinenciju ili da daju glas drugoj listi“, dodao je Vujović.

Kako je naveo, odluka o većem broju lista s jedne strane je i procjena samih aktera kako mogu ostvariti bolji rezultat.

„A sa druge strane to je mjera mogućeg dogovora između zainteresovanih lista. Moglo se desiti i da jednostavno nijesu mogli da se dogovore oko raspodjele mandata na listi“, rekao je Vujović.

On je objasnio da su ti procesi još složeniji kada je u pitanju lokalni nivo, jer je u igri manji broj odborničkih mjesta, nego što je poslaničkih na nacionalnom nivou i teško je odgovoriti očekivanjima političkih partija, koje bi željele da budu dio koalicionog aranžmana, sa brojem i pozicijama na kandidatskim listama.

„Mislim da je važno da imamo široku ponudu biračima, da li je dobra ili ne vidjećemo“, kazao je Vujović.

On je istakao da ne vidi ništa loše u tome što na izbore ide više lista.

„Jer se već sad suočavamo sa padom participacije birača, odnosno da osjećaju zasićenost trenutnom političkom ponudom“, kazao je Vujović.

Prema njegovoj ocjeni, na strani vlasti se dosta brzo „troše“ političke partije.

„Vidjeli smo da jednostavno birači koji su podržavali ove godine neku partiju, već za godinu su promijenili stranu i podržavaju neku drugu opciju. Birači prilično šetaju i nije se stabilizovala politička scena“, istakao je Vujović.

On smatra da će trebati još dosta vremena da se u Crnoj Gori dobiju neke tradicionalne mejnstrim partije koje će dominirati političkom scenom, posebno kada je u pitanju blok koji je, prema riječima Vujovića, iznikao iz tridesetoavgustovske većine.

Vujović je ocijenio da je obeshrabrujuće to što su lokalne liste pune poslanika i ministara.

On je ocijenio da to može da bude i loša poruka biračima.

„Jer šta ima da traži tu ministar unutrašnjih poslova, ako je već bio zamjenik gradonačelnice i podnio ostavku da bi bio ministar. Slično je i sa sadašnjim predsjednikom Crne Gore, koji se odmah nakon dobijenih izbora u Podgorici odrekao očekivane pozicije gradonačelnika i kandidovao se za predsjednika Crne Gore”, rekao je Vujović.

On je kazao da takvi potezi šalju poruku da su kandidati oni koji neće biti odbornici zbog, između ostalog, nespojivosti funkcija, i otvaraju pitanje da li su te osobe kandidati jer te partije nemaju druge kvalitetne kadrove.

“Brojni su slučajevi ministara kandidata. I nije to praksa sadašnjih, nego ranijih vlasti dok su te partije bile dio vlasti. Partije treba da predlože kandidate koji žele da upravljaju ovim gradom, da se posvete njegovim problemima, a ne ga vide samo kao odskočnu dasku za neku poziciju koja donosi više moći”, dodao je Vujović.

Kako je naveo, neke partije su napravile dobre poteze kandidujući autentične predstavnike.

“Mislim da partije koje predlažu ministre i poslanike, zbunjuju svoje birače”, dodao je Vujović.

On je kazao da ne shvata potez da ministar energetike Saša Mujović bude kandidat za gradonačelnika, kao neko ko nije na listi kandidata za odbornike.

„Nijesam shvatio šta doprinosi taj manevar, iako je pravno sve ispravno, ali bi bio značajno veći legitimitet ako bi on bio i kandidat za odbornika. Mislim da je ovaj potez nanio dosta štete izgledima ove partije na narednim izborima, a da pri tome se ne vidi kakvu korist im je donio“, dodao je Vujović.

On je istakao da bi, ako neko preuzme određenu poziciju, bilo ozbiljno da odradi puni mandat, bilo da je u pitanju gradonačelnik, zamjenik gradonačelnika ili ministar.

Vujović je rekao da je u Podgorici vidljivo dosta negativne kampanje između političkih subjekata, ali da za sada protiče mirno.

Kako je naveo, prisutna je i zloupotreba državnih resursa i funkcionerska kampanja.

„Funkcionerske kampanje i zloupotreba državnih resursa i partijsko zapošljavanje su veliki problemi za Crnu Goru i oni su više od toga, oni su neželjena „nova normalnost““, zaključio je Vujović.