Partije "široke ruke" uoči podgoričkih izbora: "Kule i gradovi" sigurni samo u kampanji

Partije koje učestvuju na lokalnim izborima u Podgorici građanima obećavaju bolji, funkcionalniji i čistiji grad, više parkova i zelenih površina, rješavanje problema odlaganja otpada i nedostatka vode, pa čak i ono što nije u nadležnosti lokalnih uprava – kao što je gradnja bolnica.

Izvršna direktorica Centra za građanske slobode (CEGAS) Marija Popović Kalezić ukazuje da su obećanja partija uglavnom nerealna i u velikom broju iz nadležnosti izvršne vlasti, što je samo jedan od pojavnih oblika zloupotrebe državnih resursa.

“Obećavaju da će tuđi novac trošiti s pozicije moći i obećavaju gradnju infrastrukturnih objekata za koje nijesu nadležni”, rekla je Popović Kalezić “Vijestima”.

Na izborima u Podgorici 29. septembra učestvovaće 13 koalicija i partija. Liste su predali koalicija Pokreta Evropa sad (PES) i Demokrata, koalicija “Za bolju Podgoricu - Jakov Milatović” koju čine Pokret za Podgoricu, Građanski pokret URA i Pokret za promjene, kao i “Za budućnost Podgorice”, koju čine Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija, Socijalistička narodna partija, Prava i Ujedinjena Crna Gora. Na izborima će učestvovati i Demokratska partija socijalista (DPS), Bošnjačka stranka, Stranka evropskog progresa Duška Markovića, Evropski savez (Socijaldemokratska partija, Socijaldemokrate i Liberalna partija), Pokret Preokret, Pokret Naprijed Vuka Kadića, Podgorička lista Andreja Milovića, Crnogorska građanska akcija, Crnogorska evropska partija i Pokret podstanara Podgorica.

Popović Kalezić upozorava da je zloupotreba državnih resursa široko rasprostranjena i zabrinjava.

“Političari kroz kampanju obećavaju razne vidove pomoći i subvencija, a da ne znamo da li za to postoji zakonski i održiv budžetski osnov. Da li su to baš prioriteti na koje treba trošiti naš novac?”, pitala je Popović Kalezić.

DPS, na primjer, obećava novu bolnicu, prestižne hotele, panoramsku žičaru i solarnu elektranu, odnosno kapitalne projekte za koje se novac uglavnom obezbjeđuje iz državnog budžeta (kapitalni budžet) i za koje je najčešće zadužena Vlada.

Iz DPS-a nijesu odgovorili na pitanje ‘’Vijesti’’ kako misle da sprovedu te projekte.

DPS je na vlasti u Podgorici bio više od 30 godina, odnosno do oktobra 2022. godine kada su ga smijenili PES, koalicija okupljena oko nekadašnjeg Demokratskog fronta, Demokrate i GP URA. Takođe, ta partija je na vlasti bila i na državnom nivou 30 godina, do avgusta 2020. godine.

DPS, čiji je nosilac liste na izborima u Podgorici poslanik Nermin Abdić, između ostalog obećava i besplatan vrtić i prevoz u Podgorici, sajamski park, kao i završetak radova na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda (kolektor).

Najavljuju i nabavku 40 autobusa, rekonstrukciju autobuskih stajališta, gradnju pet podzemnih i pet nadzemnih garaža, kao i osnivanje muzeja antifašizma i Atletskog kluba Budućnost.

’’Pametan grad’’, kontejneri sa senzorima, subvencije

Koalicija ‘’Za budućnost Podgorice’’ u svom programu najavljuje uvođenje elektronske uprave i programa “Pametan grad”, izgradnju novih podzemnih i nadzemnih garaža, rekonstrukciju nebezbjednih biciklističkih staza, rješavanje pitanja prečišćavanja otpadnih voda, bezbjednije šinske prelaze, otvaranje gradskog pozorišta....

Obećavaju i pristup vodi za piće i kanalizacionoj mreži svakom domaćinstvu u Podgorici, besplatan vrtić za d‌jecu samohranih roditelja, nastavak rada na projektu Gradski stan za mlade bračne parove, ugrožene podstanare i osobe s invaliditetom, besplatnu pravnu pomoć za samohrane roditelje i žrtve porodičnog nasilja, besplatnu užinu za sve osnovce. Najavljuju, između ostalog, i praksu sufinansiranja boravka penzionera u staračkim domovima.

Nositeljka liste Jelena Borovinić Bojović poručila je da će se izboriti da Podgorica osvoji kandidaturu Evropske prijestonice mladih.

Partije iz te koalicije – NSD, DNP i SNP čine vlast na državnom nivou, sa PES-om, Demokratama, Bošnjačkom strankom i albanskim partijama.

Koalicija PES - Demokrate najavljuje da će Podgoricu učiniti čistijom kroz sprovođenje rigoroznije kaznene politike, posebno za divlje deponije, kroz izgradnju novih podzemnih kontejnera sa senzorima koji detektuju nivo ispunjenosti, nabavku novih vozila za odvoz smeća, pokretanje pogona za tretman otpadnih guma i građevinskog materijala...

Nosilac liste te koalicije Saša Mujović u ponedjeljak je u intervjuu ‘’Vijestima’’ rekao, između ostalog, da će insistirati na nabavci uređaja za detekciju gubitaka na vodovodnoj mreži i da će se zalagati da se pitanje saobraćaja rješava izradom Strategije, a ne parcijalnim pristupom.

Koalicija “Jakov Milatović - Za bolju Podgoricu” obećala je subvencije od 50 odsto za produženi boravak učenika, projekat “Stan za sve”, besplatan prevoz za penzionere, kupovinu 50 novih autobusa, nova šetališta uz obale Ribnice i Morače, tri parka u Bloku 5, devet podzemnih garaža, otvaranje bioskopa u KIC-u “Budo Tomović”. Između ostalog, najavljena je valorizacija arheološkog lokaliteta Duklja, izgradnja istočne tribine stadiona pod Goricom i rekonstrukcija Jusovače.

Evropski savez obećava sanaciju fasada u Bloku V i VI, izgradnju inovacionog centra za mlade, uvođenje besplatnog prevoza za đake, studente i penzionere. Planiraju i da, kako su najavili, udvostruče iznos davanja za podstanare u glavnom gradu.

Iz Bošnjačke stranke poručili su da Podgorica mora biti čist grad i da nakon izbora treba studiozno sagledati stanje u dva velika gradska preduzeća (Vodovod i Čistoča) i preduzeti neophodne korake.

SEP obećava uvođenje reda u sistem javnog gradskog prevoza, finansijsku podršku za stare osobe, izgradnju gerontološkog centra, optički internet do svakog doma, poreske olakšice i subvencije za razvoj poslovanja, bolju zdravstvenu i socijalnu uslugu...Najavili su i da će uraditi sve ‘’da počne gradnja škole, vrtića i doma zdravlja u Siti kvartu’’.

Preokret najavljuje da će smanjiti zavisnost od upotrebe automobila kroz znatno povećanje ulaganja u javni prevoz, unapređenje sistema odvoza smeća, povećanje broja reciklažnih dvorišta, poboljšanje sistema sakupljanja posebnog i opasnog otpada.

Nosilac liste Preokreta Srđan Perić rekao je u intervjuu ‘’Vijestima’’ da je jedan od njihovih prioriteta ‘’puna riješenost da u odborima direktora lokalnih javnih preduzeća budu ljudi od struke’’.

Najavili su i da će izgradnja biciklističke infrastrukture i plansko širenje zelenih površina sa minimum 5.000 stabala godišnje biti visoko na listi prioriteta Preokreta.

Promjene zakona, izgradnja crkve i reforma cijelog društva

Pokret Naprijed se zalaže za realizaciju projekata iz programa “Zeleni gradovi” koji se odnose na rekonstrukciju vodovodne mreže, pitanja čistog vazduha i uređenje gradskog saobraćaja, kao i za promjenu zakona kojim bi se omogućio direktan izbor čelnika Podgorice, prijestonice i ostalih opština.

Podgorička lista obećava otvaranje Centra za onkološke pacijente i da će im prioritetni zadatak biti ‘’završetak izgradnje Gradskog pozorišta, njegovog unutrašnjeg uređenja i uređenja pristupa teatru’’.

CGA je najavila zabranu gradnje višespratnih objekata u određenim djelovima Podgorice i zgrada bez dovoljnog broja parking mjesta, a Crnogorska evropska partija Novaka Adžića izgradnju Crnogorske saborne crkve.

Pokret podstanara zalaže se za hitnu reformu svih nivoa društva, ‘’vraćanje odgovornosti i moralnih vrednosti u profesije koje su od vitalnog značaja’’. Poručuju da ‘’doktori moraju biti u bolnicama, profesori u učionicama, a političari moraju konačno da shvate da su tu da služe narodu, a ne sebi’’.

Izbori u Podgorici raspisani su nakon što je nedavno glasovima odbornika opozicije, Milatoviću bliskog Pokreta za Podgoricu, GP URA i jedne odbornice PzP-a skraćen mandat lokalnom parlamentu. Odlazeću vlast u Podgorici čine PES, koalicija okupljena oko nekadašnjeg DF-a, Demokrate i GP URA.

“Svi sebe predstavljaju kao arbitre, a ne one koji su u službi građana”

Popović Kalezić smatra da je karakter lokalnih kampanja, koje služe kao pozornica za artikulisanje politike sa drżavnog nivoa, postalo pravilo.

Kaže da je sistem lokalne samouprave odavno zreo za ozbiljnu reformu jer danas on predstavlja poligon za političko nadmetanje partija s državnog nivoa, a sveden je na komunalne službe što lokalnu samoupravu pretvara suštinski u komunalnu upravu.

Poručuje da je potreban Zakon o lokalnim izborima i otvorene liste na lokalnom nivou, kao i neposredan izbor gradonačelnika.

Kako kaže, niko ne priča o neposrednoj demokratiji, svi sebe predstavljaju kao arbitre, a ne one koji su u službi građana.

Građani se žale na korupciju, javni prevoz, zdravstvene usluge

Podgorica se u Studiji Evropske komisije za 2023. godinu našla među deset gradova u Evropi gdje su ljudi najmanje zadovoljni životom, radnom situacijom, lokalnom upravom, zdravstvenim uslugama i javnim prevozom.

Od ukupnog broja anketiranih građana, 77 odsto je reklo da je zadovoljno životom u Podgorici, u odnosu na 97 odsto u Cirihu i više od 90 odsto u Kopenhagenu, Lajpcigu, Stokholmu, Ženevi…

Čak 82 odsto ispitanih u Podgorici reklo je da postoji korupcija u lokalnoj javnoj upravi grada.

Svega 24 odsto ispitanika u Podgorici koristi javni prevoz, a kada je u pitanju zadovoljstvo javnim prevozom u gradu, svega 37 odsto ispitanih odgovorilo je potvrdno.

Podgorica je i među deset najgorih gradova prema zadovoljstvu građana kulturnim objektima i zelenim površinama u gradu (55 odsto se izjasnilo da je zadovoljno).

Mali procenat ljudi zadovoljno je zdravstvenim uslugama u Podgorici, svega 36 odsto, u odnosu na 93 odsto zadovoljnih u Cirihu, 92 odsto u Groningenu, 91 odsto u Antverpenu i Ženevi, 89 odsto u Ližu i po 88 odsto u Luksemburgu, Amsterdamu, Oslu i Briselu.

Da se većini ljudi u njihovom gradu može vjerovati smatra svega 37 odsto ispitanih u Podgorici, dok se njih 22 odsto osjećalo usamljeno u prethodne četiri sedmice.

Svega 37 odsto građana Podgorice izjasnilo se da je grad dobro mjesto za život LGBTIQ osoba.

U Podgorici je, prema studiji, 63 odsto građana zadovoljno svojom ličnom radnom situacijom.

Rezultati istraživanja iz 2023. godine pokazuju da je ukupno zadovoljstvo u evropskim gradovima palo u odnosu na nivo zadovoljstva zabilježen 2019. godine, ali ostaje visoko, sa skoro devet od deset ljudi koji izjavljuju da su zadovoljni životom u svom gradu.

“U jeku opšteg pada, rezultati potvrđuju ono što je već uočeno 2019. godine, a to su značajna poboljšanja u percipiranom kvalitetu života u gradovima u istočnim državama članicama”, piše u studiji.

( Biljana Matijašević )