Za održivo upravljanje otpadom potrebno razviti nacionalnu bazu podataka

Neophodno je i jačati digitalnu infrastrukturu i edukovati lokalne zajednice, ocijenjeno na konferenciji

3537 pregleda0 komentar(a)
Foto: PR Centar

Upravljanje otpadom zahtijeva zajedničku pažnju i akciju, ali bez pouzdanih i dosljednih podataka nema kvalitetnih planova, opipljivog napretka i održivog sistema, zbog čega je neophodno razviti nacionalnu bazu podataka, jačati digitalnu infrastrukturu i edukovati lokalne zajednice.

To je ocijena sa konferencije „Unapređenje sistema prikupljanja podataka u oblasti upravljanja otpadom u Crnoj Gori“, koju je organizovala Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Ministarstvom ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, uz finansijsku podršku Ambasade Francuske, kao dio projekta PUMP Montenegro.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Milan Gazdić istakao je da će kroz novi Zakon o upravljanju otpadom biti uvedene brojne novine, koje će omogućiti efikasnije prikupljanje i upravljanje podacima o otpadu, prenosi PR Centar.

„Verujem da će ova radionica pružiti važne uvide i da ćemo zajedno učiniti značajan korak ka unapređenju upravljanja otpadom i očuvanju životne sredine u Crnoj Gori“, poručio je Gazdić.

Ambasadorka Francuske u Crnoj Gori An-Mari Maske kazala je da je upravljanje otpadom ključno pitanje koje zahtijeva zajedničku pažnju i akciju, ali bez pouzdanih i dosljednih podataka nema mogućeg i opipljivog napretka.

„U Francuskoj smo ostvarili značajan napredak u upravljanju otpadom i sproveli razne politike za rješavanje ovog pitanja. Naša vlada je postavila ambiciozne ciljeve za reciklažu i smanjenje otpada, i posljednjih godina bilježimo pozitivne rezultate. Takođe smo sproveli mjere za smanjenje zagađenja plastikom, poput zabrane upotrebe jednokratne plastike i promocije ekološki prihvatljivih alternativa“, rekla je Maske.

Međutim, još mnogo treba da se uradi, kako u Francuskoj, tako i na globalnom nivou, jer je, kako je ustvrdila, pitanje upravljanja otpadom kompleksno i zahtijeva saradnju između vlada, privrede i građana.

„Francuska i Kostarika takođe rade zajedno na izgradnji snažne koalicije zemalja na putu ka Globalnom sporazumu o zabrani plastike, koji će biti u fokusu na sljedećem Samitu Ujedinjenih nacija o okeanima, koji će se održati u Nici u junu naredne godine. Dijeleći najbolje prakse i radeći zajedno, možemo napraviti značajnu razliku u borbi protiv zagađenja i zaštiti naše životne sredine. Zajedno možemo stvoriti održiviju budućnost za našu planetu“, poruka je Maske.

Direktorica Zero Waste Montenegro Vanja Cicmil kazala je da su u Crnoj Gori glavni problemi nedostatak infrastrukture, nelegalne deponije u skoro svakoj opštini, neadekvatni i nepotpuni podaci o otpadu, zagađenje životne sredine što postaje problem javnog zdravlja.

„Da bi mogli kvalitetno planirati sistem upravljanja otpadom ili bilo kakvu strategiju moramo imati podatke na osnovu kojih ćemo raditi planiranje. Sada nije moguće provjeriti koliko su tačni podaci koje opštine i komunalna preduzeća predaju Agenciji za zaštitu životne sredine. Nedostaju podaci koji su jako bitni naročito kada su u pitanju različite vrste otpada, otpad koji završava na doponijima, ali i van deponija. Takođe, nekonzistentni podaci otežavaju donošenje odluka“, objasnila je Cicmil.

Istakla je da je potrebno razviti nacionalnu bazu podataka, jačati digitalnu infrastrukturu i edukovati lokalne zajednice.

„Tačni podaci znače kvalitetne planove, smanjenje otpada i povećanje stope reciklaže, kreiranje održivog sistema upravljanja otpadom. Kako bi imali ove podatke potrebno je definisati tokove otpada, procijeniti količine i kvalitet otpada koji je sakupljen, prikupljanje podataka na terenu, saradnja sa lokalnim zajednicama“, navela je Cicmil.

Šefica Odsjeka za upravljanje otpadom Jasmina Janković istakla je da je napravljen korak naprijed u oblasti zaštite životne sredine, unaprijeđen zakonodavni okvir i donijet novi Zakon o upravljanju otpadom.

„Na teritoriji Crne Gore trenutno imamo dvije regionalne sanitarne deponije, a to su deponija Livade u Podgorici i Možura u Baru. Pored toga imamo 17 privremenih odlagališta i 346 nelegalnih odlagališta otpada. Novim Zakonom o upravljanju otpadom htjeli smo da se stvore uslovi za cirkularnu ekonomiju, što podrazumijeva efikasno korišćenje prirodnih resursa, čime će se postići privredna društva da budu inovativnija u poslovanju. Principi cirkularne ekonomije jesu da se što manje stvara otpad, a iako se stvara da se poslije iskoristi za stvaranje sekundarnih sirovina i novih proizvoda“, objasnila je Janković.

Jedna od novina u Zakonu je uspostavljanje sistema proširene odgovornosti, što znači da su uvoznici, odnosno proizvođači odgovorni za kompletan životni ciklus proizvoda, a kontrolu će da vrši tržišna i ekološka inspekcija.

„Proizvodi koji su obuhvaćeni sistemom proširene odgovornosti su ambalaže, električno-elektronska oprema, baterije i akumulatori, otpadna vozila i otpadne gume, plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu i ribolovni alat koji sadrži plastiku“, navela je Janković.

Saopštila je da će od 20. oktobra biti zabranjena upotreba laganih plastičnih kesa debljine zida od 15 do 50 mikrona, kao i upotreba plastike za jednokratnu upotrebu, a jedna od novina u Zakonu je i plaćanje posebne naknade za odlaganje miješanog komunalnog otpada na deponijama.

„Poseban segment Zakona je posvećen informacionom sistemu, jer ako nemamo adekvatne podatke ne možemo na adekvatan način da kreiramo buduće politke kada je riječ o upravljanju otpadom. Veoma je važna i visoka ekološka svijest građana, jer bez toga se ne mogu postići dobri rezultati“, rekla je Janković.

Zakonom o upravljanju otpadom, kako je navela, predviđeno je formiranje Državne komunalne inspekcije, koja će kontrolisati implementaciju lokalnih planova upravljanja otpadom.

„Državni plan o upravljanju otpadom trenutno je u fazi revizije, a njime su predviđena četiri regionalna centra za upravljanje otpadom- dva već postoje, a planirana su dva za sjever. Crna Gora kao zemlja kandidat za članstvo u EU ima obavezu da uspostavi funkcionalni integrisani sistem upravljanja otpadom i ovaj cilj se smatra prioritetnim. Smatramo da ćemo Državnim planom i izgradnjom regionalnih centara značajno riješiti probleme nelegalnog odlaganja otpada“, uvjerena je Janković.