Sekulić: Vlada je uspjela da očuva industriju aluminijuma i čelika

Vlada je u prethodnim mandatima uspjela da očuva industriju aluminijuma i čelika uprkos izuzetno nepovoljnim kretanjima na globalnoj sceni, kao i nesnalaženju tadašnjih investitora u takvoj situaciji, saopštila je ministar ekonomije Dragica Sekulić.

Ona je kazala da Kombinat aluminijuma (KAP), Željezara Tosčelik i Rudnici boksita rade i da prvi put u svojoj dugoj istoriji ne zavise od pomoći države, odnosno, da se ne subvencionišu iz budžeta.

„Ne samo da su ovi proizvodni kapaciteti očuvani, već po prvi put država nema trošak po tom osnovu već dobit kada se ima u vidu broj zaposlenih u tim preduzećima koji primaju redovne zarade, kao i prihodi države po osnovu poreza i doprinosa“, rekla je Sekulić za časopis Diplomacy&Commerce.

Ona je ocijenila i da je važno očuvanje čitavog reprolanca koji prati tako značajne proizvodne kapacitete.

Na pitanje šta iz ekonomskog ugla znači ulazak Crne Gore u NATO, Sekulić je odgovorila da očekuje da to donese realne prednosti Crnoj Gori za brži ekonomski rast, kao i veće interesovanje američkih, ali i drugih investitora.

„Ulazak u NATO znači da država postaje sigurnije i bezbjednije tržište za strana ulaganja, imajući u vidu da članstvo u ovom savezu donosi imidž stabilne i perspektivne zemlje. Članstvo u NATO Crnoj Gori može donijeti i mnogobrojne dugoročne ekonomske efekte, a koji mogu uticati na poboljšanje kreditnog rejtinga, stabilnosti za investiranje, povećanje agregatne tražnje i razvoj privrede uopšte“, kazala je Sekulić.

Ona je saopštila da Vlada kontinuirano realizuje programe koji imaju za cilj privlačenje novih investicija, podsticanje razvoja biznisa, povećanje zaposlenosti, razvoj malog i srednjeg preduzetništva.

„Te progame Vlada realizuje kako bi podstakla strane investitore ali i razvila domaći biznis i crnogorskog preduzetništvo. Najbolji primjer je Uredba o podsticanju direktnih investicija kojom stvaramo povoljniji poslovni ambijent koji će, prije svega, omogućiti otvaranje novih radnih mjesta“, rekla je Sekulić.

Ona je navela da je za predstavnike Vlade bila dobra vijest da su se javljale uglavnom domaće kompanije sa, za crnogorske prilike, značajnim ukupnim investicionim planovima.

Kroz dva javna poziva biće realizovano šest investicionih projekata ukupne vrijednosti oko sedam miliona EUR, koji podrazumijevaju zapošljavanje 253 nova radnika. U toku je evaluacija ponuda trećeg javnog poziva, gdje je takođe najviše zainteresovanih domaćih kompanija.

„Direktne strane investicije jesu važan faktor u ekonomiji svake zemlje i tu smo prepoznati kao država koja ima povoljan biznis ambijent i sigurnost ulaganja“, navela je Sekulić.

Vlada je, kako tvrdi Sekulić, nizom mjera na više nivoa, od finansijskih podsticaja, preko poreskih olakšica, povoljnih kreditnih sredstava, napravila značajnu podršku za razvoj privrede.

Sekulić je saopštila da Crna Gora kontinuirano sporovodi mjere na povećanju konurentnosti, podsticajima, institucionalnom okviru, poslovnom ambijentu.

„Radimo na razvoju kvalitetne infrastrukture i dugoročne valorizacije prirodnih resursa kroz realizaciju razvojnih projekata iz oblasti energetike, turizma, poljoprivrede i prerađivačke industrije“, dodala je Sekulić.

Ministarstvo, kako je kazala, sprovodi brojne programe finansijske i tehničke podrške domaćim i stranim privrednim subjektima.

„Svaki od ovih programa mogu značajno da ojačaju privredu, posebno mala i srednja preduzeća, a ukoliko bi preduzetnici iskoristili sve ili većinu, onda zaista govorimo o ozbiljnoj pomoći“, dodala je Sekulić.

Ona je rekla i da svaki zainteresovani investitor ima mogućnost da preko portala Investicione lokacije Crne Gore, www.investmentlocations.me, ima uvid u sve informacije o investicionim lokacijama u 23 crnogorske opštine.

Na pitanje kako napreduju veliki infrastrukturni i strateški projekti započeti prethodnih godina, Sekulić je odgovorila da u Ministarstvu mogu biti zadovoljni kako se projekti realizuju.

„Tu prije svega mislim na projekte iz energetike. Ukoliko bi krenuli od najznačajnih projekata, to je svakako podmorski kabl – svojevrsni most za transport energije između zemalja zapadnog Balkana i Italije, odnosno Evropske unije (EU)“, rekla je Sekulić.

Ona je dodala i da po prvi put u istoriji Crne Gore struja iz vjetroelektrana ulazi u elektroenergetski sistem.

„Govorimo o projektu vjetroparka na Krnovu kod Nikšića koji će do kraja godine biti pušten u probni rad. Projekti malih hidroelektrana se realizuju planiranom dinamikom i poznato je da smo se opredijelili da u narednom periodu pratimo realizaciju potpisanih ugovora, jer smo vrlo blizu nacionalnog cilja od 33 odsto udjela u finalnoj potrošnji“, objasnila je Sekulić.

Ona je dodala i da je kompanija Škoda praha predstavila alternativno rješenje za finansijera projekta drugog bloka Termoelektrane (TE) Pljevlja.

„Imamo potpisane Ugovore za istraživanje nafte i gasa, i to na četiri bloka sa konzorcijumom Eni i Novatek i na dva bloka sa grčkim Energianom. Svi uslovi su tu da se i ovaj potencijal istraži i, ukoliko ga ima, valorizuje na način gdje će skoro 65 odsto prihoda ići državi, od čega 85 odsto u poseban fond koji će biti isključivo u svrhu razvoja“, zaključila je Sekulić.

( Mina business )