Novi komesari, a novi model EU?

Posle nedelja nadzemnog i podzemnog političkog manevrisanja, spekulacija i pregovaranja sa vladama 27 država članica, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen predstavila je listu novih komesara koji će u narednih pet godina kreirati politiku pokušavajući da Evropsku uniju uvedu u zlatno doba.

Svetski poredak pod liderstvom Amerike korodira i teško da će biti zamenjen nekim novim, jednako kohezivnim. Strateška pozicija Evrope, koja se okreće udesno i sve je skeptičnija prema Bruxellesu, slabo je opremljena za novi svet. Temeljna pravila na kojima je EU nastala i od kojih su imale koristi tri generacije više nisu garantovana i sve se manje primenjuju. EU ekonomski zaostaje za SAD-om i Kinom. Uprkos tome što Evropljane mnogo toga više spaja nego što razdvaja, zabrinjavajuće su unutrašnje podele koje izazivaju krizu poverenja u socioekonomski, politički i kulturološki model EU.

To znači da treba izgraditi nov model koji će omogućiti nova savezništva i blokirati neprijatelje. Šest izvršnih potpredsednika, 14 potpredsednika i 27 komesara je pred velikim ispitom: definisati prioritete EU u ključnom momentu globalne geopolitike, ratova u Ukrajini i Gazi, predsedničkih izbora u SAD-u i ekonomske konkurencije Kine. Ili se prilagoditi ili sledi atrofija.

Von der Leyen nudi odgovor u tri reči: prosperitet, bezbednost i demokratija, a da li je novi saziv Evropske komisije (EK) sposoban da odgovori na izazove koji predstoje? Način na koji je sklopljena ekipa ne deluje ohrabrujuće.

Proces nominacije kandidata za visoko plaćene funkcije izvršne vlasti EU bio je obeležen intrigama, problematičnim kompromisima, šokantnim ostavkama i zaokretima u poslednji čas koji su slika napora da se među poslanicima Evropskog parlamenta (EP), diplomatama, akademicima, novinarima i zvezdama rijaliti TV programa odaberu kandidati iz svake od država članica.

Šest izvršnih potpredsjednika, 14 potpredsjednika i 27 komesara je pred velikim ispitom: definisati prioritete EU u ključnom momentu globalne geopolitike, ratova u Ukrajini i Gazi, predsjedničkih izbora u SAD i ekonomske konkurencije Kine. Ili se prilagoditi ili slijedi atrofija

U prvim reagovanjima izgleda da su svi zadovoljni, posebno Španci, čiji premijer Pedro Sánchez kaže da Madrid ima najviši stepen uticaja do sada zahvaljujući nominaciji Terese Ribera na mesto izvršnog potpredsednika za zelenu tranziciju. Najveći dobitnik je verovatno Italija, čiji je kandidat Raffaele Fitto na putu da preuzme najvažniju poziciju među šest izvršnih potpredsednika EK-a. Miljenik premijerke Giorge Meloni bavio bi se pitanjima zajedničke politike i reformi, što će Italijanu u Bruxellesu omogućiti da upravlja investicionim programom vrednim 1.000 milijardi evra.

Imenovanje je izazvalo burne reakcije. Grupa evropskih konzervativaca i reformista pozdravila je dodeljivanje važnog mesta krajnjem desničaru čija je nominacija zahvalnost Von der Leyenove za podršku koju je Meloni javno odbacivala i tražila da poslanici njene stranke Braća Italije u EP-u glasaju protiv njenog reizbora, ali je na kraju trijumfovala politička trgovina. Usluga za uslugu.

I dok premijerka najdesnije italijanske posleratne vlade procenjuje da je nominacija Fitta veoma važno priznanje “centralne uloge” njene zemlje u EU, evropski Zeleni poručuju da se radi o opasnom prodoru krajnje desnice koja ugrožava prodemokratsku većinu u EP-u, gde je Von der Leyen u julu obezbedila drugi mandat. “Fittu nećemo omogućiti laku vožnju.” Levica smatra da je ovaj sastav EK-a najdesničarskiji u istoriji.

Pre nego što je Von der Leyen u Strasbourgu saopštila tim koji će vladati EU, najveću pažnju izazvala je dramatična ostavka dosadašnjeg komesara iz Francuske Thierryja Bretona. Pošto je posle niza ranijih sukoba obavešten da neće dobiti nov mandat, a da o tome nije bio pozvan na razgovor sa predsednicom EK-a, on je Von der Leyenovu optužio za “upitnu vladavinu”.

Kada je stigla vest da se uticajni i iskusni komesar koga je predložio Pariz povukao, bilo je jasno da su na površinu konačno izbili neki od ključnih problema koji pritiskaju EU. Da li je Breton, koji je bio komesar za unutrašnje tržište, pokrenuo pitanje konkurentnosti na koje je dramatično ukazao bivši italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi saopštavajući plan o oporavku evropske ekonomije?

Ili se Breton usprotivio upotrebi evropskog oružja na ruskoj teritoriji? Ili uvođenju većinskog odlučivanja kako bi se sprečilo da samo jedna zemlja svojim vetom blokira čitavu Uniju? Odgovora nema, ali je jedno izvesno: Von der Leyen je uspela da ukloni svog kritičara uz pozamašan deficit demokratske transparentnosti.

Iz kancelarije predsednice poručili su da neće biti odgovora. Zašto? Zato što je frau Ursula veoma ponosna na svoj metod “tajnosti” koji je koristila u pregovorima od prestonice do prestonice, od stranke do stranke, od čoveka do čoveka. Kreiranje EK-a je, drugim rečima, u političkoj igri između Pariza i Bruxellesa bilo veoma personalizovano.

Ono što je pretilo da bude zemljotres, brzo je rešeno. Predsednik Emmanuel Macron, koji je poslednjih godina lansirao viziju “strateške autonomije” Evrope - za razliku od kancelara Olafa Scholza koji nikada nije pokazao kapacitete lidera Evrope, pa i Nemačke - brzo je umesto Bretona imenovao svog šefa diplomatije Stéphanea Séjournéa. Prašina se slegla, ali tragovi nedemokratskog mešetarenja nisu izbrisani.

Najveći broj mesta, 14, dobila je najbrojnija grupacija konzervativnih narodnjaka (EPP) u Evropskom parlamentu. “Mi oblikujemo Evropu”, izjavio je lider grupe desnog centra Manfred Weber. Ispostavilo se da je dvadesetak članica tražilo portfolije vezane za ekonomiju. Kako je to bilo nemoguće ostvariti, bilo je i iznenađenja. Ministri finansija Austrije i Irske postali su komesari za migraciju, odnosno pravdu.

Von der Leyen će svakom od nominovanih uputiti pismo koje sadrži njenu viziju njihovog mandata. Potom sledi pravni skrining pa preslišavanje pred parlamentarnim komitetima EP-a i konačno sredinom oktobra glasanje u Parlamentu koji je sada politički značajno fragmentisaniji nego prethodni saziv.

Iako potpuna rodna ravnopravnost nije ostvarena, u novom sastavu EK-a je 40 odsto žena, što je uspeh imajući u vidu da su na prvoj listi kandidata činile tek oko petine predloženih. Na nominaciju je najduže čekala Marta Kos iz Slovenije pošto je Tomaž Vasel povukao kandidaturu i time izazvao oštar sukob između premijera Roberta Goloba i opozicije.

Na kraju je Kos predložena za novu komesarku za politiku istočnog susedstva, poznatiju kao politiku proširenja, funkciju koja najviše zanima naš region. Mislim da je to dobra vest za Zapadni Balkan, ne samo u smislu podrške integracijama već bi se na osnovu izjave gospođe Kos da će podržavati države kandidate kako bi se pripremile za pristupanje Uniji moglo zaključiti da će više pažnje posvetiti istinskim reformama.

Kao diplomatkinja sa iskustvom i kao političarka liberalnih shvatanja koja dolazi iz zemlje koja podržava proširenje, Kos bi mogla da unese kvalitativne razlike u odnosu na dosadašnjeg komesara Olivéra Várhelyija koji je optuživan da nije slušao EP, već je iz senke Viktora Orbana podržavao autokratske tendencije. Várhelyi je kandidovan za mesto komesara za zdravlje i dobrobit životinja, što je mala osveta Von der Leyenove Orbanu.

U vreme kada je, pre svega zbog rata u Ukrajini, ideja proširenja aktuelizovana, gospođa Kos bi mogla da iskoristi momentum i tako zaustavi pad motivisanosti i rast evroskepticizma koji je prisutan na Zapadnom Balkanu. Njena prednost je da dolazi iz Slovenije koja je u regionu svima prihvatljiv partner, ali će zbog svoje nespremnosti da kompromise oko postavljenih merila za buduće članice i protivljenja da EU nagrađuje one koji sede na dve stolice, naići na potmule otpore antireformskih snaga koje Uniju više doživljavaju kao bankomat, a manje kao verodostojni simbol vrednosti istinske demokratije.

(oslobodjenje.ba)

( Boško Jakšić )