Albanija: Ko su bektaši muslimani i da li će dobiti mikrodržavu u Tirani
Ukoliko bude osnovana, nova država bi se prostirala na 27 hektara teritorije današnjeg Svjetskog centra bektaša koji se od 1930. godine nalazi u istočnom dijelu albanske prijestonice
U glavnom gradu Albanije Tirani, mogla bi da nikne nova država - najmanja na svetu.
Ideju da Bektašijski red - islamsko derviško bratstvo - dobije suverenu mikrodržavu nalik na Vatikan u Rimu, predstavio je premijer te zemlje Edi Rama.
„Naš cilj je da Svetski centar bektaša pretvorimo u suverenu državu - novi centar umerenosti, tolerancije i mirne koegzistencije", rekao je Rama pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku.
Ukoliko bude osnovana, nova država bi se prostirala na 27 hektara teritorije današnjeg Svetskog centra bektaša koji se od 1930. godine nalazi se u istočnom delu albanske prestonice.
Po površini bi bila gotovo pet puta manja nego Vatikan.
„Dominacija Bektašijskog reda je važan korak ka jačanju vrednosti kao što su inkluzija, verska harmonija i dijalog u sve podeljenijem svetu", navodi se u zvaničnom saopštenju ovog reda u Albaniji.
- Ko su savremeni balkanski derviši
- Kako se na derviše gleda na Balkanu
- Kako izgledaju časovi veronauke na Balkanu
Bektaši su islamski mistici koji danas ispovedaju liberalniji oblik islama.
Razvoj ovog pokreta povezan je sa pojavom janjičara u Osmanskom carstvu i 'dankom u krvi' - odvođenjem dečaka i mladića sa Balkana na školovanje u današnju Tursku.
Čine oko pet odsto stanovništva Albanije, pokazuju rezultati poslednjeg popisa u toj zemlji, i predstavljaju treću najveću versku zajednicu, posle sunita i katolika.
Ramina najava naišla je na oštre kritike kako u zemlji, gde bi osnivanje mikrodržave zahtevalo ustavne promene, tako i među samim bektašima u Turskoj - koji na albanske gledaju kao na preterano liberalne - ali i u islamskoj zajednici u Srbiji.
Ko su bektaši?
Bektaši su derviši - islamski mistici, čiji je red osnovan u 16. veku u Anadoliji, odakle se proširio na Balkan tokom vladavine Osmanlija, piše enciklopedija Britanika.
Ispovedaju liberalniji oblik islama, konzumiraju alkohol, a ženama je dozvoljeno da učestvuju u ritualima i ceremonijama, baš kao i muškarcima.
Pojedini sunitski verski poglavari odbacuju bektaše i kažu da oni nisu sledbenici islama, nazivajući ih „verskom sektom".
„Niti poste Ramazan, niti klanjaju pet dnevnih molitvi, niti bilo šta od muslimanskih verskih obreda. Onako kako je to Alah dragi u Kuranu objavio, oni to ne čine", rekao je muftija Muhamed Jusufspahić, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije.
Međutim, albanski premijer Rama kaže da je ideja o osnivanju nove mikrodržave povezana sa željom da se „promoviše tolerantna verzija islama, kojom se Albanija ponosi".
„Moramo dobro da se brinemo o ovoj riznici verske tolerancije i da je nikada ne uzimamo zdravo za gotovo", rekao je u intervjuu za Njujork tajms.
Bektašije su dobile ime po turkmenskom dervišu Hadži Bektaš I Veli iz 13. veka.
U Osmanskom carstvu, na bektašizam se gledalo „veoma ambivalentno", kaže doktorka Ajfer Karakija-Stamp sa američkog Univerziteta Vilijem i Meri, za BBC na turskom.
Kako je dodala, Osmanska država ih je sa „ jedne strane prihvatala i koristila u političke i vojne svrhe, a sa druge, smatrala je da imaju potencijal da budu devijantni".
Razvoj bektaškog pokreta usko je povezan sa redom janjičara, koji su se u Osmanskom carstvu nazivali još i Bektaški korpus, podseća ova profesorka.
Ovaj elitni vojni odred formiran je odvođenjem dečaka i mladića sa Balkana na školovanje u današnju Tursku, što je ostalo upamćeno kao danak u krvi.
„Janjičarima, regrutovanim iz hrišćanskih porodica, nije bilo lako da odmah pređu na islam", pojašnjava profesor Mehmet Ali Bujukari, sa Univerziteta Marmara u Istanbulu, za BBC na turskom. Bektaši se danas dele na dve grane - babagane, koji su najbrojniji na Balkanu, i čelebije, koji su dominantni u Turskoj.
Babagani i čelebije su se razdvojili posle 1826. godine, kada su Osmanlije počele da zatvaraju bektaške lože, pa su pojedini predstavnici pobegli u Albaniju. Bektašizam je postao važan deo nacionalnog identiteta u Albaniji, a predvodili su i borbu za nezavisnost od Osmanlija, kaže doktorka Karakija-Stamp.
Kako je zamišljena mikrodržava u Tirani?
Alkohol će biti dozvoljen, žene neće imati ograničenja u oblačenju i ljudi će biti slobodni da žive kako žele, rekao je Edmond Bramihaj, poglavar bektaša u Albaniji poznatiji kao Baba Mondi.
„Bog ništa ne brani, zato nam je dao razum.
„Sve odluke će se donositi s ljubavlju i dobrotom", dodao je.
Prema pisanju Njujork tajmsa, mikrodržava bi se prostirala na teritoriji današnjeg Svetskog centra bektaša, u istočnom delu Tirane.
Na ovom prostoru, od svega 27 hektara, živeli bi samo bektaški verski zvaničnici i javni službenici.
Na čelu mikrodržave bi bio poglavar bektaša, a državnu upravu činio bi savet.
Pogledajte video: Kako izgleda derviško probadanje bez bola
U razgovoru za BBC na turskom, albansko-američki profesor Elidor Mehili, kaže da je najava premijera Rame došla iznenadno. „Iskreno, mislim da zajednica bektaša u Albaniji nije znala, jer su i oni bili iznenađeni", dodaje i kaže da su pojedini odbacili ideju kao Ramin pokušaj da stigne na naslovnice u zapadnim medijima.
Kako ističe, predlog je premijerno objavljen u Njujork tajmsu, a ne u Albaniji.
Profesor Mehili podseća da ideja nije u skladu sa aktuelnim albanskim ustavom, koji predviđa unitarnu državu, koja je „pravno nedeljiva". „Možda bi mogli da promene ustav, ali to bi bio ogroman potez, i većina Albanaca to ne bi podržala", ocenjuje profesor. Kako dodaje, za Albance je veoma važno da „različite vere žive zajedno, to je pitanje koje oni veoma cene".
Oko 45 odsto stanovništva Albanije su suniti, nešto više od 8 odsto katolici, a neopredeljeno je oko 15 odsto, pokazuju podaci poslednjeg popisa iz 2023. godine.
'Pitanje kojim se ne treba igrati' - kakve su reakcije?
Ramin predlog izazvao je podeljena mišljenja u Albaniji, kaže doktor Albert Rakipi, predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije, za BBC na turskom.
„To je pitanje kojim se ne treba igrati.
„Deo muslimana u Albaniji je veoma kritički nastrojen", ističe.
U Beogradu, predlog je naišao na osudu Islamske zajednice u Srbiji.
Muftija Muhamed Jusufspahić, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije, osudio je predlog u izjavi za RTS, rekavši da se radi o pokušaju „snaženja albanske države".
Osnivanje nove mikrodržave zahtevalo bi međunarodno priznanje, a muftija Jusufspahić ocenio je da „ne veruje" da će do toga doći.
Iz Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, koja se nije do sada oglašavala ovim povodom, kažu za BBC na srpskom da „neće komentarisati" najavu albanskog premijera.
Bektaši u Turskoj takođe kritikuju predlog, smatrajući da ideja državnosti i bektašizam ne mogu da idu ruku pod ruku.
„Ne želimo religiju koju kontroliše država, nigde u svetu, mi smo protiv toga", kaže Ozgur Kaplan, generalni sekretar Federacije alevita i bektaša, sa sedištem u Turskoj.
Ideju su kritikovali čak i bektaši babagani iz Turske, koji su po verovanjima najbliži albanskim bektašima.
Kako su rekli za BBC na turskom, vekovna tradicija nalaže da poglavar bektaša boravi u granicama Turske.
Profesorka Karakaja-Stamp smatra da ideja premijera Rame predstavlja „imperijalističku zamku" i „pokušaj kroćenja islama u Evropi".
„Svako ko zna makar i malo o islamskom svetu, zna da reforma i liberalizacija kroz bektašizam nije moguća, jer oni nikada nisu bili opšteprihvaćeni u islamskom svetu.
„Ako postoje imperijalističke sile koje ovo misle, prave veliku grešku".
Pogledajte video: Zavirite u svet sarajevskih derviša
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )