Drastičan pad cijene litijuma, Australija najviše pogođena

Australija je najveći svjetski proizvođač litijuma, sa udjelom od 52 odsto svjetske proizvodnje prošle godine. Poslije Čilea, Australija ima najveće rezerve ovog metala, koje se nalaze prije svega na njenom zapadu i u manjoj mjeri na Sjevernoj Teritoriji

4617 pregleda3 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Često nazivan „belim zlatom", metal litijum toliko je lak da pluta po vodi, ali njegova cena tone poput kamena tokom prethodnih godinu dana.

Smanjena prodaja električnih vozila, zajedno sa prezasićenošću tržišta rudom litijuma, dovela je do toga da je cena najvažnijeg jedinjenja litijuma - litijum karbonata - pala za tri četvrtine od juna 2023.

Ovo je posebno pogodilo Australiju, koja je najveći svetski proizvođač litijuma, sa udelom od 52 odsto svetske proizvodnje prošle godine.

Posle Čilea, Australija ima najveće rezerve ovog metala, koje se nalaze pre svega na njenom zapadu i u manjoj meri na Severnoj Teritoriji.

Pad cene doveo je do zatvaranja pojedinih rudnika, kao i do smanjenja proizvodnje zbog čega je više stotina radnika ostalo bez posla.

Neki proizvođači međutim veruju da će se potražnja za litijumom i njegova cena vratiti na pređašnji nivo, pa stoga proširuju proizvodnju poput kompanije Pilbar minerals iz Perta.

„Videli smo u prošlosti da se cena litijuma može promeniti i to brzo", rekao je nedavno direktor Dejl Henderson za ABC njuz.

Kingsli Džouns, osnivač investicione firme Dževens global, koja prati industriju metala i rudarenje, ima slično mišljenje.

Litijum je i dalje veoma strateški važan za energetsku tranziciju, rekao je za BBC.

Potražnja za baterijama koje bi skladištile struju proizvedenu solarnom i energijom vetra je povećana, dodao je.

Ipak, neki analitičari upozoravaju da će prekomerna ponuda držati tržište pod pritiskom najmanje do 2028.

Za vađenje rude litijuma u Australiji potrebno je tri puta više energije nego u drugim zemljama koje proizvode velike količine ovog metala, poput Čilea i Argentine, objašnjava profesor Rik Valenta, direktor Instituta za održive minerale na Univerzitetu Kvinslend.

Razlog je što se ruda litijuma, poznata kao spodumen, vadi iz čvrstih stena.

U Čileu i Argentini litijum se dobija isparavanjem iz slane vode koja se skuplja ispod ogromnih slaništa.

Australija izvozi delimično obrađenu rudu koja se zove spodumen koncentrat, i to pre svega u Kinu.

Cena spodumen koncentrata takođe je veoma pala i prema pojedinim izveštajima dostigla je najnižu vrednost od avgusta 2021.

Kineske kompanije prerađuju spodumen u čvrsti litijum i u dva jedinjenja koja se koriste u baterijama - litijum hidroksid i litijum karbonat.

U ovome leži prava zarada, pošto trenutno tona litijum karbonata košta 10.280 dolara, dok tona spodumen koncentrata iznosi 747 dolara.

Kompanije u Australiji stoga žele da naprave sopstvene pogone za preradu litijuma.

U isto vreme naučnici koji rade u državnim ustanovama traže način da rudarenje litijuma postane ekološki prihvatljivije.

Ako bi u tome uspeli, Australija bi mogla da postane jedan od najzelenijih proizvođača ovog metala.

U ovom trenutku, tokom proizvodnje oslobađa se velika količina otrovnog gasa hlor.

„Postoji samo jedan način proizvodnje, koji ima nekoliko nedostataka.

„Taj način je veoma skup i nije mnogo efikasan. Najvažnije od svega je da se proizvodi gas hlor. Ima ozbiljne poledice po životnu sredinu" ,kaže Dongmei Liu, istraživačica australijske državne naučne agencije CSIRO.

Ona i njen tim rade na razvoju novog procesa ekstremnog hlađenja litijumske pare kako bi se elinisala emisija gasa hlora.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk