Liturgija Svetog Žexa

U trenutku kada je ovaj tekst nastajao, bio je poslednji dan septembra, meseca u kojem Željko Mitrović besomučno slavio 30 godina postojanja najgore trovačnice u našoj zemlji ikada – televizije Pink. Ceo jedan mesec je Mitrović pretvorio u Pink i gazio svaku normalnost koju bi trebalo da krasi iole civilizovano društvo.

Kulminacija svega je bila velika žurka povodom puštanja u promet “Hrama Svetog Žexa”. Blizu tri hiljade ljudi je prodefilovalo kroz taj kič koji je sagrađen pitaj boga legalno ili ne.

U okviru ove “manifestacije”, Sveti Žex nam je podario i dva najgora moguća rijaliti programa. Sećamo se da smo pre godinu i nešto dana tražili da se ukine Zadruga.

Ne da smo uspeli, nego smo dobili Elitu i Farmu. Toliko je i nama stalo do žrtava iz Ribnikara i okoline Mladenovca, pa smo olako prešli preko svega toga. Ne tako davno, na ovom istom mestu, napisao sam, možda i naivno, da je Mitrović moćniji od Aleksandra Vučića. To stvarno i dalje mislim. Za razliku od Vučića, a njemu je to veoma bitno i važno,

Mitrović može da se javno bahati, da nas poliva sa visine, da uživa u svom luksuzu i živi život punim plućima. Može da se zavitlava, da glumi naučnika, da čini masu krivičnih dela bez da brine o tome kako će da prođe na sudu, ako uopšte i stigne do njega.

Za njega ovozemaljski zakoni, kao i za Vučića, ne važe, ali Svetog Žexa zabole uvo za sve. To što Vučić obuče farmerke od 1.800 evra, ili cipele i sako od par hiljada evra, uz vino “petrus” i omiljeni restoran u Sloveniji, maksimum je dokle može da dobaci. Sveti Žex može da uživa koliko god da mu je to po volji kada god, gde god i koliko god to da želi.

Vučić, na kraju, ne sme da se proglasi svecem i ne sme da sagradi sebi hram. Ne može da vozi “ferari” ili da letuje po mondenskim mestima, jer je sebi zakačio oreol skromnosti. Najmanji izlet van tih granica, i bio bi u ogromnom problemu. Zanimljivo je da je čak i njemu zasmetalo to što Mitrovića zovu “sveti Žeks”.

Ovaj ga ne ferma mnogo i gura svoju priču. Najcrnje je kada spikeri u vestima Pinka umesto da ga nazovu imenom i prezimenom, ‘ladno pročitaju – “Sveti Žex”.

Doduše, Mitrovićeva pozicija je mnogo lagodnija i vidi se da za sada još postoji određena vrsta podozrenja, ali nije daleko dan kada bi Željko mogao da postane još moćniji i da poprilično o’ladi Vučića. Postoje stvari koje Mitrović pamti, a tiču se saobraćajne nesreće u Ustaničkoj, ili dešavanja u hotelu Hajat. Najveći problem Mitrovića je taj što je njegov lični porast u direktnoj vezi sa opštim posrnućem Srbije. I na tome on zasniva kompletan svoj rad.

Što je Srbiji gore, njemu je bolje. Ubijena deca u Ribnikaru i okolini Mladenovca u njemu ne rađaju empatiju, već potrebu da Srbiju dodatno zavije u crno. Malo je jedan rijaliti, daj i drugi, a onda između ta dva rijalitija idu vesti minut-dva, gde se uz veličanje predsednika služi i liturgija za Svetog Žexa.

Pink je najveća paradigma svega onog najgoreg u Srbiji. Poput neke sekte koja je više nego uticajna na funkcionisanje kompletne države. Jednom kada ti uhvate oči, više te ne ispuštaju. Izlazak iz Pinka je nemoguć. Ono što je, međutim moguće to je da Pink zarotira svoju priču za 360 stepeni i nastavi dalje. I zato smo mi krivi. Pink te optuži, uglavnom osudi, a ponekad, kao u slučaju Olivera Ivanovića, i presudi. Kada samo pomislim šta je taj Pink uradio mojim kolegama i meni, naježim se. Sa te televizije je Aleksandar Šapić tri puta ponovio da bi iščupao srce, moje i Marka Vidojkovića.

Aleksandar Vulin je poručio da Marka i mene treba uhapsiti, ošišati i okupati. Samo ovog leta bili smo deo tri pinkovske hajke – da hoću da ubijem predsednikovog sina, da ismejavamo predsednika Srbije na Olimpijskim igrama i bili smo jedni od glavnih likova u video uratku Ane Brnabić.

Zašto Sveti Žex to radi?

Najgore je kada se uđe u pogrešni voz, jer su tada sve stanice pogrešne. E, Srbija je odavno u pogrešnom vozu. Već 30 godina, a neki to još i slave, kao da sutra ne postoji. Vučić jeste glavni mašinovođa, ali lokomotiva i većina vagona tog pogrešnog voza pripada Svetom Žexu.

I dok se iz jednog od najluksuznijih vagona mesec dana vikalo “aksios Sveti Žex”, nad Srbijom se obavlja opelo.

Kompozicija koju čine sve sami “dostojni” sigurno će jednog dana završiti svoje putovanje, ali cena koju smo platili vozeći se proteklih 30 godina njom, biće ništa u odnosu na ono kada budemo svi zajedno završili na nekom slepom koloseku ružičaste boje.

(Danas.rs)

( Nenad Kulačin )