Iran se kocka sa napadom na Izrael nakon ponižavajućih udaraca saveznicima
Islamska revolucionarna garda tvrdila je da su u baražnoj vatri učestvovali Fatahovi nadzvučni projektili kojima je trebalo 12 minuta da stignu do Izraela i da su uspješno pogodili ciljeve među kojima i tri izraelske vazduhoplovne baze i štab obavještajne službe Mosad
Vrhovni komandant iranske Islamske revolucionarne garde general-major Husein Salami, stajao je ispred velikog transparenta u ratnoj sobi dok je u utorak uveče telefonom izdavao naređenje za lansiranje oko 200 balističkih raketa na Izrael, prema video snimku koji su objavili iranski mediji.
Na transparentu su se nalazile fotografije trojice muškaraca čije je smrti Iran rekao da želi da osveti masovnim napadom - Hamasovog političkog lidera Ismaila Hanijea, koji je ubijen u Teheranu u julu u napadu za koji je Iran okrivio Izrael, lidera Hezbolaha Hasana Nasrale i komandanta operacija Kuds snaga Islamske revolucionarne garde general-majora Abasa Nilfušana, koji su ubijeni u izraelskom vazdušnom napadu na Bejrut prošle nedelje.
Islamska revolucionarna garda tvrdila je da su u baražnoj vatri učestvovali Fatahovi nadzvučni projektili kojima je trebalo 12 minuta da stignu do Izraela i da su uspešno pogodili ciljeve među kojima i tri izraelske vazduhoplovne baze i štab obaveštajne službe Mosad.
- Iran raketama na Izrael: Koliki je napad bio i šta bi dalje moglo da se dešava
- Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
- Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
Međutim, Izraelske odbrambene snage (IDF) kažu da su većinu projektila „presreli Izrael i odbrambena koalicija predvođena Sjedinjenim Američkim Državama" i da došlo do „malog broja pogodaka" u centralnom i južnom Izraelu.
Ubrzo nakon napada, ogroman transparent podignut je na Palestinskom trgu u Teheranu, na kom stoje projektili koji lete ka zgradama u obliku Davidove zvezde i reči „Početak kraja cionizma".
Delovalo je kao da je Iran iskazao uzdržanost posle atentata na Hanijea - ali taj izostanak delanja postao je izvor poniženja kad je Izrael zadao niz poražavajućih udaraca njegovom najbližem i najdugovečnijem regionalnom savezniku Hezbolahu, što je kulminiralo vazdušnim napadom u petak u kom su poginuli Nasrala i Nilfušan.
Iransko oružje, obuka i sredstva bili su ključni za transformaciju Hezbolaha u najmoćnije libanske oružane snage i političke aktere otkako je Iranska revolucionarna garda osamdesetih pomogla osnivanje ove grupe.
Pre ovog meseca, iranski lideri su se nadali da će rat iznurivanjem sa Hezbolahom pomoći da se izmori izraelska vojska, koja još uvek vodi rat sa Hamasom u Gazi.
Oni su se takođe oslanjali na to da će Hezbolah i njegov masivni arsenal raketa poslužiti kao značajan odbijajući faktor protiv direktnih izraelskih napada na nuklearna i raketna postrojenja u njihovoj zemlji.
Predsednik Masud Pezeškijan, koji je izabran na izborima u julu, optužio je Izrael da je pokušao da isprovocira Iran da krene u regionalni rat, a u koji bi takođe SAD bile uključene.
„Mi takođe želimo bezbednost i mir. Izrael je bio taj koji je ubio Hanijea u Teheranu", preneli su iranski mediji njegove reči dok je bio u poseti Kataru u sredu.
„Evropljani i SAD su rekli da ako ne budemo reagovali, doći će do mira u Gazi za nedelju dana. Čekali smo na njih da dogovore mir, ali su oni samo pojačali ubijanje."
Tvrdi konzervativci
Mnogi tvrdi konzervativci u Iranu postali su sve nervozniji zbog izostanka reakcije njihove zemlje protiv Izraela.
Nekoliko komentatora na državnoj televiziji - koju kontrolišu vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i Islamska revolucionarna garda - tvrdili su da je odluka da se odustane od traženja osvete za Hanijeovo ubistvo ohrabrila izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da napadne iranske interese i saveznike u Libanu.
Nakon raketnog napada u utorak, šef generalštaba Iranskih oružanih snaga general-major Muhamed Bakeri izjavio je da je prošlo vreme „strpljenja i uzdržanosti".
„Gađali smo vojne i obaveštajne lokacije u Izraelu i namerno se uzdržali od gađanja ekonomskih i industrijskih lokacija", rekao je on.
„Međutim, ako Izrael bude odgovorio, naša reakcija će biti još snažnija."
Ovaj raketni napad odražava sve veću zabrinutost među iranskim liderima da će ih, ako ništa ne učine posle izraelskih napada, to predstaviti kao slabe i ranjive - i kod kuće, i u očima njihovih regionalnih saveznika u tzv. „Osovini otpora" u koju spadaju i Hezbolah i Hamas.
„Ovog puta je drugačije"
Izveštaj novinara BBC Persijskog servisa
Iranska državna televizija prikazala je snimke slavlja, grupe ljudi koju uzvikuju „Bravo Hamnei! Bravo Revolucionarna gardo!", mašu zastavama uz povike „Smrt Izraelu".
Ali na društvenim mrežama, raspoloženje je drugačije, neki smatraju da će ovo biti početak drugačijeg i većeg sukoba.
„Ovog puta je drugačije," kažu neki Iranci, koji veruju da izraelske napredne vojne mogućnosti mogu da donesu nezamislivo uništenje u slučaju izbijanja pravog rata.
„Niko ne želi rat, ni narod, ni ljudi na vlasti," napisao je jedan korisnik društvenih mreža.
Raketni napad se dogodio u trenutku kada je postojao tračak nade da će doći do diplomatskog razrešenja sukoba.
Blagi optimizam je izazvao nedavni izbor predsednika Masuda Pezeškijana, koji je poznat po umerenim stavovima.
Međutim, to sada ne deluje izvesno.
„Bojim se da ovaj rat može biti korišćen kao izvor da se pojača udar na nas, ljude koji se borimo za slobodu," rekla je mlada aktivistkinja koja je učestvovala u protestima „Žena, život, sloboda".
Ona pripada grupi Iranaca koja se brine da će novi konflikt ne samo ugušiti pozive za reformom, već će vlast krenuti u jaču represiju.
„Rat iz senke"
Iran i Izrael učestvuju u ratu iz senke decenijama, držeći se politike „nema rata, nema mira".
Međutim, izgleda da je taj status kvo sada okončan.
Izrael se zarekao da će odgovoriti žestoko, a Netanjahu je upozorio da je „Iran napravio krupnu grešku i da će platiti za nju".
Postoje nagoveštaji za promenu tona i strategije i u SAD.
U aprilu je predsednik Džo Bajden pozivao na uzdržanost nakon što su izraelske i američke snage oborile većinu od 300 dronova i raketa koje je Iran ispalio na Izrael iz odmazde za vazdušni napad na iranski konzulat u Siriji u kom je poginulo nekoliko vrhovnih komandanata Islamske revolucionarne garde.
Izrael je poslušao američku sugestiju i odgovorio ispalivši raketu koja je pogodila iransku protivvazdušnu bateriju u centralnom Iranu.
Ali ovaj put je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan upozorio da će biti „teških posledica" za iranski napad i da će SAD „sarađivati sa Izraelom da se to i ostvari".
Izraelski mediji su preneli izjavu izraelskih zvaničnika kako govore u sredu da se Izrael priprema za udare iz odmazde na Iran „u roku od nekoliko dana" i da će gađati „strateške ciljeve", među kojima i vitalne pogone u zemlji.
Zvaničnici su takođe upozorili da će biti pogođena iranska nuklearna postrojenja ako Iran ispuni pretnju da će ponovo udariti na Izrael.
Viši iranski zvaničnici su izjavili kako smatraju da je njihova odmazda za ubistvo Hanijea, Nasrale i Nilforušana završena ukoliko ne budu bili dalje provocirani.
Ministar spoljnih poslova Abas Aragači takođe je rekao da je preneo poruku SAD-u preko švajcarske ambasade u Teheranu upozorivši ih „da ne intervenišu".
On je upozorio: „Svaka treća zemlja koja bude pomogla Izraelu ili dozvolila da se njen vazdušni prostor koristi protiv Irana smatraće se legitimnom metom."
SAD imaju otprilike 40.000 vojnika na Bliskom istoku, a mnogi od njih su razmešteni u Iraku i Siriji.
Ove trupe bi mogle biti ugrožene od šiitskih milicija koje podržava Iran u obe zemlje.
Iran sada mora da se spremi za izraelski odgovor i da se nada da će se njegova kocka isplatiti.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )