Koji je najbolji metod kontrole populacije pasa lutalica
Prema globalnoj dobrotvornoj organizaciji Međunarodna koalicija za upravljanje kućnim životinjama (ICAM), u druge opasnosti nekontrolisane populacije pasa lutalica spadaju saobraćajne nesreće, rizik po stoku, i ljudi koji se plaše da hodaju ulicom
Besnilo predstavlja pretnju širom sveta, a 99 odsto slučajeva zaraze kod ljudi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pripisuje ugrizima ili ogrebotinama pasa.
Iako postoji vakcina protiv besnila koja može da se uzme posle ujeda, kad nekoga ugrizu za lice ili blizu nerva, nije uvek efikasna.
Četvorogodišnji Nirmal se igrao napolju kad ga je napao pas lutalica u indijskom gradu Arakonam u julu.
- Šta je oropuš virus
- Spasiti ili uspavati: Turska podeljena oko pasa lutalica
- Pacijenti sa majmunskim boginjama treba da izbegavaju kontakt s ljubimcima, savetuju stručnjaci
Njegov otac je bio odsutan svega nekoliko minuta kad je životinja ugrizla dečaka za usta.
„Ušao sam u kuću samo da uzmem vode", rekao je njegov otac Baladži lokanim medijima.
„Kad sam se vratio, video sam ga sa povredama oko usta. Obilato je krvario."
Nirmalova porodica ga je hitno odvezla u bolnicu, gde je ostao na intenzivnoj nezi 15 dana.
Na kraju mu se stanje stabilizovalo i on je bio otpušten.
Ali nedugo nakon što je stigao kući, počeo je da pokazuje simptome besnila.
Njegova porodica ga je vratila u bolnicu, gde su saznali da mu je virus zarazio nervni sistem.
Nirmal je umro dva dana kasnije.
Ponekad se deca plaše da kažu porodicama da su ih ugrizli psi, što ih sprečava da dobiju vakcinu protiv besnila pre nego što postane prekasno.
U Mumbaju, između 1994. i 2015. godine psi su ujeli 1,3 miliona ljudi, a 434 njih je umrlo od besnila.
Ali napadi nisu jedini rizici koje predstavljaju psi lutalice.
Prema globalnoj dobrotvornoj organizaciji Međunarodna koalicija za upravljanje kućnim životinjama (ICAM), u druge opasnosti nekontrolisane populacije pasa lutalica spadaju saobraćajne nesreće, rizik po stoku, i ljudi koji se plaše da hodaju ulicom.
Novi kontroverzni pristup Turske
Psi lutalice su sve veći problem za Tursku, a veterinarsko udruženje ove zemlje procenjuje da ona ima oko 6,5 miliona lutalica.
U napadima pasa lutalica stradalo je više od 100 ljudi u Turskoj u poslednje dve godine, ili direktno ili kao posledica saobraćajnih nesreća, prema lokalnom Udruženju za bezbedne ulice.
Krajem jula ove godine, turska vlada je usvojila zakon kojim prisiljava opštine da sve pse lutalice smeste u skloništa u naredne četiri godine - sa zaprećenom zatvorskom kaznom za gradonačelnike koji se tome ne povinuju.
„Oni napadaju decu, odrasle, starije i druge životinje", izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dan nakon što je predlog zakona poslat parlamentu na usvajanje.
„Oni izazivaju saobraćajne nesreće."
Od 2004. godine, opštine su morale zakonski da sakupe, vakcinišu i sterilišu pse lutalice i da ih potom vrate na istu ulicu sa koje su pokupljeni.
To je poznato kao metod CNVR - što je akronim za „uhvati, steriliši, vakciniši, pusti".
Mnogi eksperti ga doživljavaju kao najbolje rešenje - ali predsednik Erdogan je rekao da on nije funkcionisao.
To je zato što mora da bude sterilisano 70 odsto pasa lutalica da bi metod bio efikasan, kaže doktor Gulaj Ertur iz Turskog veterinarskog medicinskog društva.
Prema novom zakonu, psi će i dalje biti sterilisani i vakcinisani, ali će posle toga biti smešteni u skloništa (sve dok ne budu usvojeni ili ne uginu) umesto da se vrate na ulicu.
Federacija za zaštitu životinja upozorava da će ovaj novi sistem biti skup i da ogromna skloništa na otvorenom znače da će jači psi sprečavati slabije da jedu, a među njima će brzo moći da se šire bolesti.
Doktorka Eli Hibi, direktorka ICAM-a, kaže da je to „potencijalno skuplji način da se jednako ne uspe" i da će se skloništa brzo napuniti.
U Turskoj i drugim zemljama održani su protesti protiv novog zakona.
Kontaktirali smo turske vlasti za komentar, ali nismo dobili odgovor pre objavljivanja ovog teksta.
Efikasno smanjenje broja lutalica
Doktorka Hibi iz ICAM-a kaže da je sterilizacija pasa rano u njihovom životu ključna za smanjenje broja lutalica.
Na taj način, psi lutalice ne mogu da se razmnožavaju a ako se pas ljubimac izgubi ili bude napušten, ne može da se razmnoži i poveća populaciju lutalica.
Ona kaže da je ono što ne funkcioniše „uklanjanje pasa sa ulica bez rešavanja izvora sledeće generacije pasa lutalica".
Psi lutalice nastavljaju da se razmnožavaju sve vreme, a jedan pas može da ima i do 20 štenaca godišnje.
Dakle, ako se uklone neki od njih sa ulice (istrebljivanjem ili smeštanjem u skloništa) to neće smanjiti njihov broj na duže staze, dodaje ona.
Istrebljivanje pasa (ponekad tako što se ubijaju u javnosti ili eutanazijom u skloništima) mnogi doživljavaju kao svirepo, pogotovo aktivisti za borbu za prava životinja, i može da bude uznemirujuće za one koji prisustvuju pucanju u njih ili njihovom trovanju na ulicama.
Psihoterapeutkinja i medicinska sestra za mentalno zdravlje Debi Vilson, koja piše doktorat naslovljen „Poštovanje prava dece znači i poštovanje prava životinja" na Univerzitetu u Hadersfildu u Engleskoj, kaže da prisustvovanje svireposti prema životinjama smanjuje empatiju kod dece, a povećava šanse da se i sama ponašaju svirepo prema životinjama i drugim ljudima kad odrastu.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima dece navodi da deca moraju da budu zaštićena od izloženosti nasilju nad životinjama.
Pogledajte video: Kako se zaštiti od lajmske bolesti koju prenose krpelji
Uspesi širom sveta
Bosna i Hercegovina i Tajland su nedavno imali uspeha u smanjenju broja pasa lutalica koristeći metod - uhvati, sterilišu, vakciniši, pusti.
Fondacija Dogs Trast Bosna kaže da je hvatanje, sterilizacija, vakcinisanje i vraćanje pasa dovelo do 85 odsto smanjenja broja lutalica u prestonici Sarajevu između 2012. i 2023. godine.
U Sarajevskom kantonu, opštini koja obuhvata i samu prestonicu, došlo je do smanjenja broja pasa lutalica od 70 odsto.
Zemlja je morala da obuči više veterinara kako bi održali stopu sterilizacije populacije pasa lutalica iznad 70 odsto - što je nivo neophodan da izazove opadanje ukupnog broja.
Dobrotvorna organizacija Dogs Trast takođe je vodila kampanje razvijanja svesti o prednostima sterilizacije, usmerene ka vlasnicima pasa.
Broj veterinarskih klinika se više nego udvostručio, omogućivši bolju negu i za pse u vlasništvu i za same lutalice.
Posle uspeha programa u Sarajevu, on se 2015. godine proširio na ostatak kantona.
Prošle godine na Tajlandu, fondacija Soi Dog postala je prva organizacija u istoriji koja je sterilisala i vakcinisala milion životinja lutalica u poslednjih 20 godina.
Više od pola miliona lutalica uhvaćeno je samo u glavnom gradu Bangkoku.
Ovaj dugi proces započeo je u mnogo manjem obimu na ostrvu Puket 2003. godine.
„Sve počinje sticanjem poverenja u lokalnoj zajednici", kaže doktorka Alisja Izidorčik, međunarodna direktorka za dobrobit životinja u fondaciji Soi Dog.
Na Puketu su uspeli da smanje populaciju pasa lutalica sa 80.000 na 6.000.
Posle ovog uspeha, ove metode su preneli na Bangkok, koji je imao mnogo veću populaciju lutalica.
Ali projekat je naišao na razne prepreke na putu.
Pre oko pet godina, tajlandska vlada je pokrenula program sa ciljem premeštanja svakog psa lutalice u sklonište - slično novoj turskoj politici - samo da bi shvatila da to nije održivo, jer je to za rezultat imalo ogromno preopterećenje skloništa.
I tajlandski i bosanski projekti doveli su do smanjenja populacije pasa lutalica, baš kao i slučajeva besnila i ugriza.
Takođe su pospešili kvalitet života za same pse lutalice, kaže doktorka Hibi.
Zemlje koje se još uvek muče
Zvaničnici u Maroku nedavno su počeli da istrebljuju pse u ogromnim brojevima.
Iako vlada nije ponudila nikakav razlog, neki veruju da bi to moglo da ima veze sa tim što će zemlja biti domaćin Afričkog kupa nacija 2025. i jedan od domaćina Svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine.
Ali Izdin, osnivač Humanog društva Maroka i koordinator Udruženja za zaštitu životinja Maroka, kaže da zemlja nema program TNVR (leči, steriliši, vakciniši, pusti).
Humano društvo Maroka procenjuje da zemlja ima populaciju lutalica od tri miliona i da se svake godine istrebi njih 500.000.
Većina istrebljivanja se obavlja pucanjem u njih ili njihovim trovanjem koji se odigravaju u javnosti.
Istrebljivanje ne funkcioniše, kaže Izdin, jer se „preživeli psi lutalice razmnožavaju češće, imaju veće legla sa većom stopom preživljavanja i zauzimaju mesto ubijenih pasa".
Izdinova organizacija kaže da je nedavno saznala kako je Maroko naručio tri miliona doza smrtonosnih injekcija da bi ubio još više pasa lutalica pred dva velika fudbalska događaja.
Ovo nije potvrđeno niti saopšteno od bilo kog zvaničnog izvora.
Tražili smo komentar od marokanske vlade, opštine Kazablanke i opštine Marakeša, ali nismo dobili nikakav odgovor pre objavljivanja teksta.
Doktorka Hibi kaže da aktuelni trendovi pokazuju poboljšanje u upravljanju globalnom populacijom pasa lutalica - što ima veze za pritiskom javnosti - jer ljudi zahtevaju humanije metod upravljanja brojem pasa.
Pogledajte video: „Samački hotel" za pčele u Beogradu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )