Kako probuditi izgubljene strasti za poslom
Za neke, gubitak strasti može biti znak da trebate da promijenite karijeru, ali tako drastičan potez nije uvijek moguć
Želeo sam da budem pisac otkako sam prvi put pozajmio staru pisaću mašinu mojih roditelja, staru šest godina.
(Na moju frustraciju, još mi nije bio dozvoljen pristup porodičnom računaru.)
Kada sam video da se moje misli oblikuju na praznoj stranici, odmah sam se zainteresovao.
Kao pisac i novinar, prepoznajem koliko sam srećan što pratim te ambicije iz detinjstva, ali lagao bih ako bih rekao da ne postoje redovni periodi kada ta strast jenjava.
- Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu
- Pet najperspektivnijih zanimanja i veštine potrebne za uspeh
- Kako reći „ne“: Četiri načina da odbijete zadatak na poslu
To je posebno tako u vlažnom i dosadnom Londonu, kada je moje raspoloženje već loše, a ponavljanje nedeljnih zadataka može da bude iscrpljujuće.
Osećam se kao da sam na beskrajnoj traci za trčanje - i želim da skočim.
Nisam sam u tome: kao što je nedavni trend „tihog odustajanja" otkrio, mnogi ljudi gube entuzijazam za karijere koje su nekada voleli.
Možda ste učinili sve što je bilo u vašoj moći da dobijete savršeni posao, a ipak vas svakodnevnica ponekad liši entuzijazma.
„Prema mom iskustvu sa klijentima koji treniraju, rekla bih da je to veliki problem i da taj problem raste", kaže Ana K. Šafner, životna trenerica u Velikoj Britaniji, specijalizovana za iscrpljenost, sagorevanje i otpornost, i autorka umetnosti samousavršavanja.
Za neke, gubitak strasti može biti znak da trebate da promenite karijeru, ali tako drastičan potez nije uvek moguć.
Na sreću, nedavne studije pokazuju da neki ljudi prirodno primenjuju „strategije kultivacije" da bi ponovo upalili strast i motivaciju - i postoji mnogo načina na koje svi možemo primeniti te tehnike.
Stvar razmišljanja
Prva studija dolazi od Patricije Čen, profesorke psihologije na Teksaškom univerzitetu u Ostinu, u SAD-u.
Prethodno istraživanje Čen ispitivalo je uticaj dva različita načina razmišljanja o strasti.
Takozvani „teoretičari prikladnosti" češće podržavaju izjave kao što su:
- Verujem da postoji savršen posao koji odgovara svakom pojedincu, a pronalaženje pravog posla će odrediti nečiju sreću i uspeh na poslu.
Nasuprot tome, „teoretičari razvoja" će se verovatnije složiti sa izjavama kao što su:
- Verujem da se strast razvija kroz proces učenja unutar bilo kojeg odabranog posla. Što se neko bolje snađe u poslu, više će zavoleti profesiju.
Koristeći detaljne upitnike koji mere način razmišljanja ljudi i različite rezultate na radnom mestu, Čen je otkrila da ta verovanja postaju samoispunjavajuća proročanstva.
Teoretičari prikladnosti će se boriti da pronađu sreću u poslu koji ne ispunjava njihove specifične kriterijume.
Teoretičari razvoja, nasuprot tome, mogu naučiti da pronađu užitak i interesovanje za različite zadatke, tako da njihovo zadovoljstvo vremenom raste, čak i ako posao u početku nije ispunjavao sve željene okvire.
Cilj novog rada Patricije Čen je da istraži kako teoretičari razvoja upravljaju strašću na ovaj način.
Koje strategije koriste kako bi rasplamsali vatru revnosti u radu?
Kako bi to otkrila, prvo je anketirala 316 studenata različitih akademskih disciplina o tome kako se njihova strast prema predmetu menjala tokom vremena.
Ono što je najvažnije, to je uključivalo otvoreno pitanje o tome šta je izazvalo tu promenu strasti.
Od stotinu odgovora, istraživači su identifikovali pet uobičajenih strategija za koje su studenti tvrdili da su podigle njihovu motivaciju.
Oni su bili:
- Prepoznavanje lične važnosti: Student koji studira biznis, na primer, mogao bi da pokuša da smisli načine na koje bi mu teorijsko znanje pomoglo da osnuje start-ap.
- Prepoznavanje društvene važnosti: Student se može zapitati kako bi mu predmet mogao pomoći da razume svet i kako bi to znanje na kraju moglo da koristi drugima.
- Izgradnja poverenja: Sticanje novog znanja samo po sebi može pokrenuti nečiju radoznalost da sazna više, jer identifikuje dalje interesantne tačke, a sama činjenica da ste postigli napredak i savladali teške zadatke može biti nagrada sama po sebi. Dakle, neko ko se oseća demotivisan može tražiti nove načine da unapredi veštine.
- Sticanje praktičnog iskustva: Mnogi studenti su otkrili da su radna praksa i stažiranje povećali njihov entuzijazam za akademske studije.
- Pronalaženje mentora i promena okruženja: Studenti su mogli aktivno da traže profesore koji su ih inspirisali ili prijatelje koji bi mogli da pomognu da rad bude zabavniji.
Uopšteno, Čen je potvrdila da je veća verovatnoća da će studenti sa razvijenim načinom razmišljanja uočiti pozitivan porast strasti prema predmetu tokom vremena, i da je ta promena bila u korelaciji sa brojem strategija za negovanje strasti koje su koristili.
Za razliku od toga, čini se da studenti sa zdravim načinom razmišljanja ne koriste te strategije tako efikasno.
Stvaranje motivacije
Otkrića Čen poklapaju se sa širim psihološkim istraživanjima koja razmatraju načine na koje ljudi regulišu interesovanje i motivaciju u poslu.
Osim što potvrđuju upotrebu strategija koje je Čen identifikovala, poput utvrđivanja lične ili društvene važnosti posla, ove studije predlažu nekoliko drugih načina da oživite čaroliju.
Dve najkorisnije tehnike su „proksimalno postavljanje ciljeva" i „samodoslednost".
Ovo je posebno korisno kada se osećate preplavljeni novim projektom, u kojem je izazov toliko veliki, a nagrada tako daleka, da se borite da prikupite entuzijazam da biste započeli.
Da biste primenili proksimalno postavljanje ciljeva, podelili biste projekat na sitne zadatke koji se mnogo brže završavaju, što vam omogućava da uživate u toplom osećaju zadovoljstva kada ih skinete sa liste svog rasporeda.
„Ovo može biti posebno efikasno ako koristite male nagrade za postizanje tih ciljeva, kao što je gledanje Netfliksa kada završite zadatak", kaže Maike Trautner, postdoktorska istraživačica na Univerzitetu u Minsteru, u Nemačkoj.
To je deo koji je samodosledan.
Još jednom, način razmišljanja je važan.
U nedavnoj studiji sa Malteom Švingerom, profesorom na Univerzitetu Filips u Marburgu u Nemačkoj, Trautner je anketirala više od 700 studenata o načinima na koje se nose sa motivacijom.
Baš kao što je Čen primetila radom na strasti, otkrili su da neki studenti veruju da je motivacija za zadatak fiksna i nepromenljiva, dok drugi veruju da se može negovati.
A oni sa potonjim načinom razmišljanja su ti koji će tada tražiti načine da izgrade motivaciju koristeći praktične strategije, dok su oni koji su verovali da je njihova motivacija van njihove kontrole bila manje proaktivni.
- Da li rad od kuće povećava produktivnost: Šta kaže statistika, a šta iskustva zaposlenih
- Kako izgleda život zaposlenih u Srbiji, sa najdužom radnom nedeljom u Evropi
Preduzimanje akcija
Za ljude koji već imaju razvijen način razmišljanja, ove strategije mogu izgledati očigledne.
Ali Čenin rad sugeriše da su oni u manjini: u njenim uzorcima, većina ljudi je imala zdrav način razmišljanja i stoga bi mogli imati koristi od podsećanja na potencijal da izgrade motivaciju i strast.
Odvojiti malo vremena da razmislimo o našim opštim ciljevima, potražiti prednosti koje naš rad pruža drugima, dopreti do inspirativnih kolega i postaviti plan sa malim nagradama - ovo su jednostavne strategije koje bismo svi mogli da preduzmemo kako bi povećali entuzijazam.
Međutim, ne morate da preuzmete svu odgovornost.
Šafner predlaže da razgovarate sa šefom o načinima na koje možete da promenite posao tako da bude bliže usklađen sa vašim vrednostima i interesima.
Taj proces ona opisuje kao „umeće posla".
„Dobri poslodavci bi trebalo da budu zainteresovani za to i da podrže ideju: sasvim je logično da njihovi zaposleni dobijaju zadatke za koje su najprikladniji da dobro obavljaju", kaže ona.
Ako se i dalje osećate kao da ste u kolotečini, možda jednostavno tražite previše od karijere.
Na isti način na koji možemo očekivati da naši romantični partneri generišu svo uzbuđenje u našem životu - što stvara nepotreban pritisak na vezu - ponekad možemo imati nerealna očekivanja da će poslovi dati smisao našim životima.
Iz tog razloga, Šafner predlaže da se bavite hobijem koji bi vam takođe mogao dati osećaj svrhe i postignuća, tako da vaš posao nije jedino mesto gde ćete naći zadovoljstvo u životu.
„Ironično, sa malo odvojenosti i perspektive, mi imamo tendenciju da radimo bolje i sa više lakoće", kaže ona.
To je filozofija koju sam i sam pokušao da primenim.
Ovih sumornih januarskih dana, pokušao sam da pojačam energiju podsećajući se na sve razloge zbog kojih me je prvi put privukla novinarska karijera i odvajajući više vremena za čitanje komentara ljudi na moje pisanje - aktivnost koja se često zanemaruje pred kratkim rokovima.
Ali po savetu Šafnerove, takođe pazim da više vremena posvetim svim drugim aktivnostima koje volim.
Prema njenim rečima: „Može biti neverovatno lekovito i zdravo kada je posao samo posao."
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )