Krenimo zajedno u promjenu političke paradigme

”Što nije zabranjeno, može da ne bude pošteno”. (Valtazar Bogišić)

Nakon podgoričkih lokalnih, a u susret narednim izborima valja se prisjetiti osnovnih principa demokratije kako bi proces samog glasanja dobijao dublji smisao. Dakle, jedan od ključnih postulata demokratije je da izbori moraju biti fer, slobodni i konkurentni. Međutim, oni pored legaliteta moraju imati i komponentu legitimiteta, a on se polako”topi”. Niska izlaznost na podgoričkim izborima svakako je određen udarac demokratiji ili makar njenom najširem mogućem opsegu koji bi trebalo da kompletnu zajednicu uključi u donošenje odluka koje se tiču nje same. U malim zajednicama, uz malo biračko tijelo, veća izlaznost daje cijelom izbornom procesu, kao i vlasti koja iz njega proističe, veći legitimitet.

Pad izlaznosti nije iznenađujući ako imamo u vidu količinu obesmišljavanja politike, ali da vidimo koji su to mogući kontrategovi namjeri “velikih” igrača da svi ostanemo kući i da oni izvedu na birališta svoju infrastrukturu i time zadaju, moguće, i kobni udarac za demokratiju, kada ona više ne bi bila vladavina većine, već dobro organizovane manjine.

Da bismo odbranili demokratiju moramo pojačati vezu između njene suštine i izbornog procesa. Kako? Prije svega uvođenjem otvorenih lista - da građani znaju koga glasaju i da od konkretne osobe mogu tražiti i odgovornost za rad. Time bi odgovornost postajala sasvim opipljiva, a ne apstraktna kategorija.

Drugi korak snaženja demokratije u Crnoj Gori mogao bi biti uvođenje prirodnog cenzusa, odnosno da je za ulazak u državni ili lokalni parlament potrebno imati onoliko procenata koliko čini količnik od 100% i broja mandata. Time bi se ohrabrile grupe građana da se samoorganizuju, jer cilj ulaska u parlament ne bi bio toliko dalek. Neko bi mogao prigovoriti da mi u Preokretu sada više ne treba da brinemo s tim u vezi i uvjeren sam da je tako - ali nije poenta da kada smo mi osnažili tada zatvorimo vrata za sve one sa manje snage, stvar je u tome da upravo sa pozicije uspjeha pokažemo da nam trebaju svi “unutra”, a ne da mi budemo dio političke klase koja se ponaša na isti način i koja tako pokušava da monopolizuje politički prostor, jer je ona, politika, toliko zdrava koliko se obnavlja novim idejama i, naravno, ljudima - čistim i nekorumpiranim, stručnim, odgovornim, onim najboljim koje imamo i njih moramo tražiti i snažiti i olakšavati im da budu dio svakog lokalnog ili pak državnog parlamenta.

Treći ključni momenat je da se mediji sasvim otvore za sve liste koje odobri nadležna izborna komisija. Značajan dio sredstava koji sada ide političkim subjektima za kampanje bi tako išao, pod određenim kriterijumima, direktno medijima prema njihovom kredibilitetu i značaju, a oni bi, ako se bave izborima, tada sve ravnopravno predstavljali jer je interes javnosti da im politika postane dostupnija, ne samo ona “visoka” već i ona “obična” koja upravo najčešće dolazi iz manjih grupa i lista sa slabijom infrastrukturom.

Kratko i jasno: ovi izbori prošli su u atmosferi izrazite nefer borbe, naročito kada je u pitanju odnos četiri velike političke grupacije prema ostalim listama. Izborna kampanja bila je obilježena nezapamćenom zloupotrebom državnih resursa i funkcionerskom kampanjom. I ovo treba reći neskriveno.

Iz ove neravnopravne borbe Davida protiv Golijata, u konkurenciji 13 lista, izronio je relativno novi politički pokret - Preokret. Sa 3,33% podrške birača i dva osvojena odbornika, postao je neugodan žulj u cipelama svih “velikih”. To je klica obnove demokratije koja će postepeno rasti, iskra nade za hiljade građana koji su prepoznali našu borbu. I otvorena vrata za sve nove subjekte koji se žele baviti politikom na fer osnovama. Dokaz da su simboličke, ali i konkretne pobjede moguće uprkos onim “velikima” i njihovim nastojanjima da do njih ne dođe.

Ovoj našoj divnoj, ali ranjenoj zajednici potreban je oporavak - politički, moralni, ekonomski i kulturni. Za to su nam potrebni svi ljudi od kredibiliteta i digniteta. Politika bi trebalo da bude sredstvo uključivanja takvih ljudi u proces donošenja odluka, a ne njihovog isključivanja. Treba nam preokret, onaj pravi, koji će nas oporaviti i uputiti jedne na druge kada se suočimo sa zajedničkim problemima. To bi trebalo da bude srž politike. Taj apel su građani Podgorice 29. septembra poslali kroz protestni glas protiv ove i ovakve aktuelne politike, kao prvi korak ka glasu koji nakon kritike politike nudi i rješenja. Snažimo ga - kroz svaki mogući pokret, politički subjekt, inicijativu građana... Tako ćemo postajati bolji. Tako ćemo politiku vratiti onamo gdje treba da bude - u poziciju rješavanja, a ne stvaranja problema.

Autor je magistrand Fakulteta političkih nauka u Podgorici i član Preokreta

( Nebojša Marković )