Bolest kretanja: Šta je izaziva i kako se liječi
Bolest kretanja se javlja kad mozak dobija sučeljene signale - između onoga što naše oči vide i naše tijelo osjeća, kad smo fizički stacionarni (kao kad sjedimo u kolima), ali se ipak krećemo (putujemo)
Neki ljudi se unervoze od same pomisli na putovanje avionom, vozom ili automobilom.
Strah od bolesti kretanja zasenjuje sve snove o opuštenom odmoru i mogu da pretvore svakodnevno putovanje do posla u noćnu moru na javi.
Bolest kretanja se javlja kad mozak dobija sučeljene signale - između onoga što naše oči vide i naše telo oseća, kad smo fizički stacionarni (kao kad sedimo u kolima), ali se ipak krećemo (putujemo).
Na primer, kad sedimo u pokretnom automobilu naša tela su fizički stacionarna, ali naše oči mogu da vide predmete u pokretu.
Ljudi koje pate od bolesti kretanja reaguju fizički na te pomešane signale - i to sa simptomima mučnine, ošamućenosti i opšte nelagode.
Neki doživljavaju toliko agresivne simptome da bi radije da u potpunosti izbegnu duga putovanja.
Drugi i dalje traže čudotvorni lek.
Ali šta tačno izaziva bolest kretanja i kako se leči?
- „Korak napred, tri unazad": Život sa dijagnozom retke bolesti u Srbiji
- Šta je spinalna mišićna atrofija i zašto je lek toliko skup
- Šta je Kronova bolest i kako sa njom žive oboleli u Srbiji
- Parkinsonova bolest: „Od nje se ne umire, ali se s njom umire"
Šta je uzrok?
Da bismo razumeli zašto se javlja bolest kretanja, pomoći će ako razumemo kako naš mozak obrađuje čulne signale koje dobija od našeg tela.
Mozak prima stalne čulne signale iz unutrašnjeg uva i receptora u mišićima, tetivama i zglobovima o kretanju i položaju tela.
Unutrašnje uvo je centar ravnoteže.
Ono je deo mreže zvane vestibularni aparat.
Ovaj sistem podrazumeva tri para polukružnih kanala i dve vrećice, zvane sakulus i utrikulus.
One mozgu šalju informacije o kretanju i položaju tela.
Polukružni kanali sadrže tečnost koja se pomera kad okrećete glavu.
Oni detektuju pravac kretanja glave, kao što je naginjanje nagore ili nadole, udesno ili ulevo, i okretanje postrance.
Sakulus i utrikulus su osetljivi na gravitaciju.
Oni govore mozgu kad se telo kreće napred, nazad, na stranu, ili nagore i nadole.
Ali ako oči vide jedno, vaši mišići osećaju drugo, a vaše unutrašnje uvo oseća nešto treće, mozak počinje da dobija pomešane signale.
Ova čulna neusaglašenost dovodi do bolesti kretanja.
Na primer, zamislite da se vozite automobilom: predmeti vam ulaze u vidokrug i potom izlaze iz njega, nagnavši vaše oči da šalju signale u vaš mozak da se vi krećete.
Ali vaše unutrašnje uvo i nervni završeci u vašim mišićima i zglobovima osećaju da vi i dalje sedite - i stoga ste stacionarni - pa se te poruke onda sučele.
S druge strane, u avionu ili na brodu može da se desi upravo suprotno: vaše unutrašnje uši i mišići osećaju pokret, ali horizont deluje nepomično.
I tako jedno čulo oseća pokret, dok drugo ne.
Rezultat: mučnina, glavobolje i opšte nelagoda i dezorijentacija.
Šta su simptomi bolesti kretanja?
Bolest kretanja pokreće mnoštvo simptoma.
Oni obično počnu lagano i postaju sve gori ako se kretanje koje ih je pokrenulo ne zaustavi.
U simptome spadaju: nesvestica, ošamućenost, neravnoteža ili osećaj da vam se vrti u glavi.
- Mučnina
- Povraćanje
- Glavobolja
- Bleda koža
- Znojenje
- Umor
Obično je potrebno 20 minuta da simptomi nestanu - ili da vam se vrate vaše „kopnene noge", kako to mornari imaju običaj da kažu.
Teškim simptomima, međutim, može da bude potrebno i 24 časa da uminu.
Ko je sklon bolesti kretanja?
Bilo ko može da pati od bolesti kretanja, ali su joj neki ljudi podložniji od drugih - kao što su deca između dve i 12 godina starosti, trudnice i ljudi sa istorijatom migrene.
Da sve bude zanimljivije, bebe su gotovo u potpunosti imune na bolest kretanja.
Džon Golding, profesor primenjene psihologije na Univerzitetu Vestminster, u Londonu, kaže da je to najverovatnije zato što njihov mozak još nije prilagođen korelaciji između očiju i ušiju - i njihovoj ulozi u registrovanju pokreta.
Genetika takođe igra ulogu u bolesti kretanja.
Čak 65 odsto ljudi koji pate od bolesti kretanja su nasledili ovo stanje, kaže profesor Golding.
- Prekomerni turizam na Balkanu: „Zimi uzimamo grad natrag"
- Da li su putovanja bez prtljaga budućnost: Dubrovnik jedan od svetskih predvodnika te ideje
- Međunarodni turizam cveta, ali ovim ljudima se to ne sviđa
Kako ublažiti simptome?
Sprečiti je uvek bolje nego lečiti.
Evo nekih saveta koji bi vam mogli pomoći da sprečite bolest kretanja:
Pre putovanja:
- Izbegavajte tešku ili začinjenu hranu
- Ograničite unos kofeina i alkohola
- Dobro se naspavajte
Tokom putovanja:
Birajte sedište pažljivo: sedite napred u kolima, u sredini na brodu, ili, u vozu, odaberite sedište kraj prozora koje gleda u pravcu kretanja
- Gledajte u horizont
- Izbegavajte nagle pokrete glavom
- Gde god da je moguće, otvorite prozor da vam uđe što više svežeg vazduha
- Ne čitajte, ne gledajte filmove i ne koristite elektronske uređaje
- Zaokupite pažnju nekom aktivnošću, kao što je slušanje muzike
- Zatvorite oči
- Pijte mnogo vode
Đumbir
Neke studije sugerišu da đumbir - uzet u obliku tablete, keksa ili čaja - može da smanji povraćanje i ošamućenost.
Profesor Golding, međutim, kaže da studije variraju u ovom pogledu i objašnjava da ako đumbir radi, onda je moguće da „aktivni sastojak pomaže da se smire creva".
„Đumbir, dakle, ne sprečava direktno bolest kretanja već čini da se osećate bolje dok je imate."
Kontrola disanja
Kontrola disanja je prosto disanje uravnoteženim - ili normalnim - ritmom.
Uticaj postojanog disanja jednako je koristan kao i uzimanje pola tablete protiv mučnine u vožnji, kaže profesor Golding.
„Ono je takođe besplatno i ne nosi neželjena dejstva kao lek".
Disanje nudi mozgu distrakciju, kaže profesor, dok istovremeno suzbija osećanje mučnine.
Akupresura i narukvice
Oni bi trebalo da funkcionišu primenom pritiska na akupresurne tačke.
Većina studija, međutim, ukazuje na to da one nisu efikasne kod većine ljudi.
Lekovi
Lekovi protiv mučnine u vožnji rade tako što sprečavaju simptome bolesti kretanja umesto da ih leče.
Kao takav, svaki lek mora da se uzme dovoljno unapred - obično 30-60 minuta pre početka putovanja - da bi se apsorbovao u vaš krvotok.
Profesor Golding objašnjava da bolest kretanja izaziva gastroparezu, kad je želucu potrebno više vremena da isprazni sadržaj u creva.
Dakle, ako uzmete tablete dok osećate mučninu, one neće biti apsorbovane i stoga će biti manje efikasne.
Flasteri protiv bolesti kretanja, s druge strane, rade sporije od tableta jer se lek u njima apsorbuje preko kože.
Stoga, oni treba da se stave još ranije - skoro 10 sati pred početak putovanja.
Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) savetuje da flastere koriste odrasli i deca starija od 10 godina.
Koja je razlika između bolesti kretanja i vrtoglavice?
Bolest kretanja i vrtoglavica ponekad se pomešaju zato što imaju slične simptome: oba izazivaju ošamućenost, mučninu i povraćanje.
Međutim, ima nekoliko jasnih razlika između ova dva stanja:
- Vrtoglavica može da se desi nevezano za to da li ste u pokretnom vozilu, može da se desi čak i dok ležite
- Vrtoglavica daje agresivan, lažni osećaj okretanja, koji može da se javi svaki put kad pomerite glavu
- Obično se javlja u kratkim talasima, koji traju po nekoliko sekundi
- Češća je kod starijih ljudi
- Obično je vezana za probleme sa tečnošću u unutrašnjem uvu, koja igra ključnu ulogu za našu ravnotežu
Uvek je bolje biti pripremljen i planirati unapred da biste izašli na kraj sa simptomima vaše bolesti kretanja.
I kao što neki oboleli imaju običaj da kažu, nikad ne dozvolite da vam bolest kretanja upravlja životom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )