Završen tender ŽPCG: "Hlb Mont Audit" konsultant za spajanje dva preduzeća

Revizorska kuća “Hlb Mont Audit” je izabrana za konsultanta koji će učestvovati u procesu spajanja Željezničkog prevoza (ŽPCG) i Održavanja željezničkih voznih sredstava.

Njena ponuda je izabrana za najpovoljniju na tenderu koji je ŽPCG raspisao početkom juna. Vrijednost nabavke je bila 15.000 eura bez PDV-a, dok je ugovor sklopljen na 8.489 eura.

Iz ŽPCG “Vijestima” nijesu direktno odgovorili na pitanje u kojem roku konslutan treba da završi ovaj posao i kada je realno da se završi proces spajanja.

“S obzirom na to da je nova izvršna direktorica nedavno stupila na dužnost, u saradnji sa Odborom direktora i nadležnim Ministarstvom, temeljno će biti razmotreni svi aspekti ovog procesa, uključujući dalje aktivnosti i vremenske okvire. Detaljnije informacije o ovom procesu biće dostupne nakon završetka navedenih koraka, o čemu će javnost biti obaviještena”, kazali su iz ŽPCG.

Dragana Lukšić je 17. oktobra imenovana za novu direktoricu ŽPCG-a.

U tenderskoj dokumentaciji se navodi da je maksimalni rok za završetak posla šest mjeseci od dana potpisivanja ugovora, te da taj posao uključuje postupak spajanja putem pripajanja i pravno savjetovanje tokom sprovođenja ovog postupka shodno odredbama Zakona o privrednim društvima. Ovo podrazumijeva izradu neophodne dokumentacije uključujući, a ne ograničavajući se na Ugovor o spajanju, te pribavljanje svih relevantnih odobrenja regulatornih organa i sprovođenje aktivnosti u cilju uspješnog okončanja spajanja u skladu sa članom 242 Zakona o privrednim društvima.

Ekonomski fakultet u Podgorici uradio je Studiju opravdanosti pripajanja OŽVS firmi ŽPCG, koja je pokazala da bi spajanje bilo bi opravdano ako bi je pratila racionalizacija, smanjenje broja zaposlenih i ukupnog troška zarada.

Studijom su analizirana dva moguće scenarija pripajanja, prvi koji bi obuhvatio i racionalizaciju troškova i smanjenje broja zaposlenih i drugi da se spajanje sprovede bez racionalizacije i sa postojećim brojem radnika. Analiza je pokazala da drugi scenario ne bi imao pozitivne efekte, zbog čega tim autora sa Ekonomskog fakulteta predlaže spajanje uz racionalizaciju.

U Studiji je navedeno da je pripajanje neophodno jer će u suprotnom OŽVS ovim tempom završiti u stečaju, a to bi dodatno ugrozilo odvijanje željezničkog saobraćaja. U ukupnim operativnim troškovima kompanije, 80 odsto čine troškovi za zarade, i kako je navedeno to je jedan od uzroka neprofitabilnosti preduzeća.

OŽVS ostvaruje prihode na osnovu usluga održavanja vozova ŽPCG i druge državne kompanije za teretni željeznički transport Montekargo.

Da bi se spajanje sprovelo, potrebno je da takvu odluku donesu skupštine akcionara obje kompanije sa dvotrećinskom većinom.

Vlada je u maju na Montenegroberzi otkupila akcije manjinskih akcionara dvaju preduzeća za skoro 1,4 miliona eura.

Jedinstveno Ministarstvo saobraćaja i pomorstva kojim je rukovodio ministar Filip Radulović je proljetos saopštilo da nijedan radnik OŽVS-a zbog spajanja neće ostati bez posla.

Procedura resktrukturiranja kroz pripajanja akcionarskih društava kakva su OŽVS i ŽPCG, u skladu za Zakonom o privrednim društvima je komplikovan i dug proces.

Osnovni uslov je da se “restrukturiranje akcionarskog društva može vršiti samo ako je imovina društva veća od njegovih obaveza”.

Kada se to utvrdi, onda se rade procjene vrijednosti imovine kompanija i određivanje vrijednosti njihovih akcija, kako bi akcionari društva koje se pripaja (u ovom slučaju OŽVS) dobili akcije u novoj ŽPCG.

U samoj studiji se navodi izvještaj revizora, da je sporan status imovine OŽVS u Podgorici, Baru i Nikšiću čije je procijenjena vrijednost u bilansima na 11,4 miliona eura. Kako su naveli, u katastrima se to zemljište vodi na ŽPCG (nije bilo promjene uknjižbe nakon diobe) ili državu.

Osim ove imovine, sporan je i depo u Podgorici koji je 2013. godine OŽVS dao na korišćenje ŽPCG. Nakon predaje ovog depoa, bez naknade, OŽVS je imao pad prihoda od oko 20 odsto.

Prema bilansu stanja nakon devet mjeseci prošle godine, OŽVS je imao osnovni kapital procijenjen na 21 milion eura, međutim kako ima neraspoređeni gubitak od osam miliona eura, kapital kompanije je iznosio 13 miliona.

U 2019. godini je OŽVS pokrenuo postupak kako bi se završio diobni bilans i konačno postao vlasnik ove imovine, ali to još nije riješeno. Ukoliko se ovi sporovi ne bi riješili u korist OŽVS i ako bi tu imovinu morao da isknjiži iz bilansa stanja, upitno je da li bi tada kompanija imala imovinu veću od svojih obaveza, što je glavni uslov za restrukturiranje.

( Marija Mirjačić, Mirko Kotlaš )